"Projekat 33"! Ovo je plan američke mornarice da pobedi Kinu do 2027! Pentagon se sprema za brutalan rat!
Podeli vest
Američka mornarica, pod komandom admirala Lize Frančeti, izdala nove smernice za pripremu za potencijalni sukob sa Pekingom oko Tajvana već 2027. godine.
Plan za navigaciju šefa pomorskih operacija američke ratne mornarice, koji se takođe naziva plan "Projekat 33", postavlja dva primarna cilja: jačanje pomorske spremnosti i jačanje uloge američke mornarice.
Kako bi mogla da izgleda kineska invazija na Tajvan? Upravo ovom temom bavili su se kineski državni mediji u novoj dokumentarnoj seriji. Reč je o šest epizoda, po 20 minuta, dokumentarnog filma pod nazivom Kvenčing, koji se emituje na Centralnoj kineskoj televiziji.
Stotine pripadnika libanske militantne grupe Hezbolah koju podržava Iran povređeno je u utorak u napadu na pejdžere članova ove grupe, rekao je libanski bezbednosni izvor za strane medije. Ovaj događaj, ali i mogući frontalni sukob Rusije i NATO pakta, komentarisali su bivši dopisnik "Politike" iz Moskve Slobodan Samardžija i potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta tokom svog gostovanja u "Otvorenom studiju".
17.09.2024
19:58
On, piše Gabriel Honrad za Asian Tajms, identifikuje sedam kritičnih oblasti, uključujući rešavanje zaostalih radova u održavanju flote, pripremu robotskih i autonomnih sistema, poboljšanje zapošljavanja i zadržavanja mornara i jačanje infrastrukture.
Plan naglašava i tehnološke inovacije kao odgovor na povećane globalne pretnje - posebno zbog rastućih vojnih sposobnosti Kine i sve agresivnijih akcija Rusije. Nastoji da osigura da američka mornarica zadrži svoju superiornost kroz spremnost, integraciju zajedničkih snaga i kompetenciju boraca, vođenu napretkom u veštačkoj inteligenciji (AI) i robotici. Podvlači važnost brzog sprovođenja ovih inicijativa kako bi se odgovorilo na buduće izazove.
Dok američka mornarica ubrzava svoje napore da se suprotstavi rastućoj pomorskoj moći Kine, suočava se sa zaostalim kapacitetima brodogradnje i zastarelih lanaca komande u potencijalnom sukobu.
Gosti "Otvorenog studija" televizije Informer bili su pukovnik profesor dr Mićo Živojinović i istoričar Nebojša Damjanović. Oni su analizirali verovatnoću novog svetskog rata, ovog puta nuklearnog, u skorijoj budućnosti.
Vašington mora da prekine saradnju sa tajvanskom vojskom i poštuje ključne interese Kine, rekao je potpredsednik kineske Centralne vojne komisije Džang Juksia, nazvavši pitanje Tajvana od vitalnog značaja za Peking.
29.08.2024
17:50
Asia Times je ranije primetio da se SAD suočavaju sa kritičnim izazovima u pomorskoj brodogradnji dok se bore da održe korak sa brzom pomorskom ekspanzijom Kine. Kina sada ima najveću mornaricu na svetu, sa 370 brodova i podmornica i više od 140 velikih površinskih plovila. Osim toga, 13 kineskih brodogradilišta imaju veći kapacitet od svih sedam američkih brodogradilišta zajedno.
Dalje, američka brodogradilišta se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, što je pogoršano smanjenjem budžeta i otpuštanjima koja su iscrpila specijalizovanu radnu snagu potrebnu za pomorsku izgradnju. Štaviše, zastarele strategije nabavke i oslanjanje na skupe, stare ratne brodove kao što su nosači aviona, razarači i amfibijski jurišni brodovi dodatno ometaju sposobnost SAD da brzo uveća svoju flotu.
Kineska civilno-vojna strategija fuzije, koja joj omogućava da gradi i vojna i civilna plovila u istim brodogradilištima, povećala je njenu efikasnost i proizvodne kapacitete.
Dok je prepuštanje američke pomorske brodogradnje ključnim saveznicima kao što su Japan i Južna Koreja okarekterisano kao održivo sredstvo za povećanje broja brodova američke mornarice, brojni eksperti su izrazili zabrinutost da bi to bilo slično predaji strateških kapaciteta SAD trećim stranama, što bi uticalo na suverenitet SAD.
U maju 2024, Asia Times je primetio da procesi i sredstva uključeni u otkrivanje, lociranje, praćenje, ciljanje, napad i procenu štete u borbi u indo-pacifičkom regionu imaju ograničenu prilagodljivost i mogućnosti razmene informacija, što ometa njihovu efikasnost u potencijalnom sukobu.
Kina bi mogla da iskoristi takvu ranjivost kroz svoj koncept preciznog ratovanja na više domena (MDPV), koji koristi veštačku inteligenciju i mogućnost da brzo identifikuje slabosti u američkom operativnom sistemu i kombinuje snage iz više domena kako bi pokrenula precizne udare na te slabe tačke.
Kako integracija robotike i veštačke inteligencije postaje ključna u pomorskom ratovanju, težnja američke mornarice da stekne i ugradi autonomne sisteme u svoju strukturu pokazuje njenu strategiju da se suprotstavi prednosti kineske brodogradnje kroz tehnološke inovacije i razorne borbene taktike.
U februaru 2024, Asia Times je pomenuo da Ministarstvo odbrane SAD traži predloge za jeftine, autonomne čamce sa bespilotnim letelicama u okviru projekta malog bespilotnog površinskog vozila (SUSV), ali i jeftinog pomorskog ekspedicionog plovila (PRIME).
Inicijativa ima za cilj da unapredi pomorske sposobnosti, posebno u potencijalnom sukobu u Tajvanskom moreuzu. Projekat traži dizajne koji mogu da putuju 500 do 1.000 nautičkih milja dok nose teret od 1.000 funti i postižu brzinu od najmanje 35 čvorova uz autonomnu navigaciju čak i u okruženjima u kojima je GPS odbijen.
Inicijativa PRIME bi mogla da potpadne u opsežniju američku "Hellscape" strategiju za suzbijanje potencijalne kineske invazije na Tajvan. Ovaj plan uključuje raspoređivanje rojeva bespilotnih bespilotnih letelica, podmornica i površinskih brodova u Tajvanskom moreuzu, ostavljajući vreme za intervenciju SAD i saveznika.
Međutim, USV-ovi imaju značajna tehnološka i sajber-bezbednosna ograničenja. Simulacije sugerišu da bi rojevi dronova mogli da preplave odbranu Kine, ali i dalje postoji zabrinutost zbog njihove ranjivosti na elektronski rat i sajber napade. Dalje, njihova predložena masovna primena naglašava potrebu za raznovrsnim i otpornim proizvodnim lancem snabdevanja.
Dok se SAD bore da povećaju broj brodova i integrišu nove tehnologije, suočavaju se sa dilemom između održavanja trenutne spremnosti za potencijalne sukobe i ulaganja u dugoročnu modernizaciju kako bi bili ispred konkurencije.
U članku Proceedings iz februara 2022. godine, Aaron Marčant pominje da se američka mornarica suočava sa kritičnim izazovom u prelasku sa kratkoročne kulture "mogu učiniti" na način razmišljanja koji je dugoročno spreman za borbu kako bi se suočio sa konkurencijom velikih sila, posebno protiv Kine i Rusija.
Marčant napominje da je stav američke mornarice "može" istorijski doveo do operativnog uspeha. Međutim, on ističe da nedavni trendovi otkrivaju deficit spremnosti koji je pogoršan visokim operativnim tempom, neadekvatnom obukom i nedostatkom osoblja. On kaže da se, uprkos naporima da se pozabavi ovim pitanjima, američka mornarica bori da uravnoteži operacije, održavanje i obuku.
On naglašava da američka mornarica da bi uspela u budućim angažmanima mora da ima dobro obučene, odmorne i potpuno popunjene posade.
Marčant kaže da su za to potrebne i institucionalne promene, kao što su poboljšana obuka osoblja, uz oslanjanje na iskustva američkog marinskog korpusa, američke obalske straže i savezničke mornarice.
Marčant naglašava da dugoročni uspeh američke mornarice zavisi od njene sposobnosti da se prilagodi i pripremi za vrhunsku pomorsku borbu, prevazilazeći kratkoročnost koja je karakterisala njenu nedavnu prošlost.
Majkl Bajer napominje u članku iz aprila 2023. za National Defence Magazine da američka mornarica svakodnevno sprovodi operacije "visokog tempa" na globalnom nivou, stvarajući intenzivnu potražnju za vrhunskim pomorskim borcima kao što su nuklearne podmornice, razarači, nosači aviona i krstarice.
On kaže da će ova situacija produžiti internu debatu o tome da li američka mornarica treba odmah da podrži tekuće operacije i održavanje brodova ili da se usredotoći na razvoj novih plovila, hipersoničnog oružja, oružja usmerene energije i inovativne autonomije.
Lokalne vlasti Tajvana predložile su povećanje potrošnje na odbranu ostrva na rekordnih 20,2 milijarde dolara sledeće godine, što je povećanje od 7,7% u odnosu na 2023, što čini 2,45% procenjenog BDP-a u 2025. godini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Akcije Sjedinjenih Američkih Država i Kanade narušile su mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu, upozorio je danas portparol kineske vojske Li Si reagujući na prolazak američkih i kanadskih ratnih brodova kroz taj moreuz u nedelju.
Kineska vojska je u sredu izvršila patrole u vodama i vazdušnom prostoru u blizini ostrva Huangjan (poznatog i kao Skarboro Šol) u Južnom kineskom moru, koje je sporno od strane nekoliko zemalja u regionu, saopštile su kineske oružane snage.
Oružane snage SAD se pripremaju za mogući sukob sa Kinom, vojska uvežbava taktiku, uključujući i onu pozajmljenu kao rezultat posmatranja sukoba u Ukrajini, piše "Njujork tajms".
Kako bi mogla da izgleda kineska invazija na Tajvan? Upravo ovom temom bavili su se kineski državni mediji u novoj dokumentarnoj seriji. Reč je o šest epizoda, po 20 minuta, dokumentarnog filma pod nazivom Kvenčing, koji se emituje na Centralnoj kineskoj televiziji.
Poslanica ruske Dume Marija Butina izjavila je danas da administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena rizikuje izbijanje trećeg svetskog rata time što je dozvolila Ukrajini da upotrebi oružje proizvedeno u SAD za napade duboko na teritoriji Ruske Federacije.
Lider najveće albanske partije u Severnoj Makedoniji (Demokratska unija za integraciju) Ali Ahmeti zakukao je lažnom premijeru lažne države Kosovo Aljbinu Kurtiju jer je zabrinut za albansku zajednicu u svojoj zemlji, u vezi sa ukidanjem Zakona o upotrebi jezika i poštovanja Ohridskog sporazuma.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?" gostovao je lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj gde je govorio o svojim saznanjima o ubistvu bivšeg premijera i policijskoj akciji "Sablja" koja je usledila.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?", profesor doktor Miljko Ristić otkrio je da Zoran Đinđić i Milan Veruović nisu pogođeni iz iste puške.
Da li zaista znamo sve o atentatu na Zorana Đinđića? Da li postoje skrivene priče i neotkriveni detalji o ubistvu koje je promenilo tok srpske istorije?
Da li može doći do direktnog sukoba Rusije i Sjedinjenih Američkih Država? Na ova i slična pitanja govorio je prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku.
U specijalnoj emisiji na Informer TV "Znamo li istinu o atentatu na Zorana Đinđića?" gostovao je nekadašnji šef obezbeđenja Milan Veruović, koji je u poslednjim trenucima bio sa Zoranom, Vojislav Šešelje predsednik SRS i doktor Miljko Ristić.
Zoran Stanković (49) iz Osipaonice pucao je u glavu bivšoj ljubavnici Aleksandri Lazić (28) iz Lipa, a potom je presudio sebi jednim hicem u slepoočnicu! Krvava drama se odigrala pre tačno deset godina u Aleksandrinoj kući, u kojoj je živela sa majkom i dvoje maloletne dece.
Kadetkinja treće godine Vojne akademije, Sanja Marković (21), iz Niša nastupiće za našu boksersku reprezentaciju na Balkanskom prvenstvu koje će biti održano u Loznici od 16. do 24. novembra, i to će biti njeno prvo veliko takmičenje u dresu reprezentacije.
U moru negativnih iskustava sa komšijama, nedavno je pristigla poruka o humanosti, prijateljstvu i ženskoj solidarnosti, priča koja je sve raznežila i koja zasigurno zaslužuje da se za nju čuje.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 4. do 10. novembra zabeleženo 6.452 slučaja oboljenja sličnih gripu i to najviše u Zlatiborskom, Moravičkom i Šumadijskom okrugu, dok su najviše uzrasno-specifične stope zabeležene u uzrasnim grupamadece mlađe od četiri, pet do 14 godina.
Fudbalska reprezentacija Srbije remizirala je sa Danskom u Leskovcu, pa će svoju sudbinu u A Diviziji Lige nacija morati da rešava u baražu, koji je na programu 20. i 23. marta 2025. godine!
Fudbaleri Srbije remizirali su u poslednjem kolu A4 Grupe Lige nacija sa selekcijom Danske (0:0), a svoje utiske odmah po završetku meča izneo je selektor "orlova", Dragan Stojković Piksi.
Humanitarna izložba slika i vezova autorki Alene Gojak i Gorice Popović pod nazivom "Oboji život" biće održana u sredu 20. novembra u 19h u gornjem foajeu Pozorišta Atelje 212.
Među brojnim poznatim imenima koja igraju u seriji "Ljubav u tišini" je i Saša Joksimović, koji ističe da mu je izuzetna čast što je deo ovog projekta.
Lozinke koje se baziraju na jednostavnim kombinacijama ili lako pogađaju na osnovu ličnih podataka, poput imena ili datuma rođenja, vrlo su nesigurne. Da biste zaštitili svoje naloge, kreirajte lozinku koja je dugačka, raznovrsna i potpuno nasumična.
Ruska salata je jedno od najpoznatijih jela koje se priprema za različite prilike, a dodavanjem hrskave jabuke, možete joj dati potpuno novi, osvežavajući ukus.
Mašina za sušenje veša može biti izuzetno praktična, ali nije pogodna za sve vrste odeće. Neke tkanine i materijali, poput svile, vune ili odeće sa dekorativnim elementima, bolje je sušiti na vazduhu kako bi se očuvala njihova kvaliteta i dugotrajan izgled.
Modni dizajer Bata Spasojević danas će održati reviju kojom će ujedno obeležiti jubilarnih 30 godina karijere, a događaj će se održati u jednom beogradskom hotelu.
Brojne poznate ličnosti pojavile su se večeras na crvenom tepihu, na reviji modnog kreatora Bate Spasojevića, a među prvima su stigle pevačica Mira Škorić i njena ćerka Milica Jeremić.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.