"Projekat 33"! Ovo je plan američke mornarice da pobedi Kinu do 2027! Pentagon se sprema za brutalan rat!
Podeli vest
Američka mornarica, pod komandom admirala Lize Frančeti, izdala nove smernice za pripremu za potencijalni sukob sa Pekingom oko Tajvana već 2027. godine.
Plan za navigaciju šefa pomorskih operacija američke ratne mornarice, koji se takođe naziva plan "Projekat 33", postavlja dva primarna cilja: jačanje pomorske spremnosti i jačanje uloge američke mornarice.
Kako bi mogla da izgleda kineska invazija na Tajvan? Upravo ovom temom bavili su se kineski državni mediji u novoj dokumentarnoj seriji. Reč je o šest epizoda, po 20 minuta, dokumentarnog filma pod nazivom Kvenčing, koji se emituje na Centralnoj kineskoj televiziji.
Stotine pripadnika libanske militantne grupe Hezbolah koju podržava Iran povređeno je u utorak u napadu na pejdžere članova ove grupe, rekao je libanski bezbednosni izvor za strane medije. Ovaj događaj, ali i mogući frontalni sukob Rusije i NATO pakta, komentarisali su bivši dopisnik "Politike" iz Moskve Slobodan Samardžija i potpredsednica Srpske radikalne stranke Vjerica Radeta tokom svog gostovanja u "Otvorenom studiju".
17.09.2024
19:58
On, piše Gabriel Honrad za Asian Tajms, identifikuje sedam kritičnih oblasti, uključujući rešavanje zaostalih radova u održavanju flote, pripremu robotskih i autonomnih sistema, poboljšanje zapošljavanja i zadržavanja mornara i jačanje infrastrukture.
Plan naglašava i tehnološke inovacije kao odgovor na povećane globalne pretnje - posebno zbog rastućih vojnih sposobnosti Kine i sve agresivnijih akcija Rusije. Nastoji da osigura da američka mornarica zadrži svoju superiornost kroz spremnost, integraciju zajedničkih snaga i kompetenciju boraca, vođenu napretkom u veštačkoj inteligenciji (AI) i robotici. Podvlači važnost brzog sprovođenja ovih inicijativa kako bi se odgovorilo na buduće izazove.
Dok američka mornarica ubrzava svoje napore da se suprotstavi rastućoj pomorskoj moći Kine, suočava se sa zaostalim kapacitetima brodogradnje i zastarelih lanaca komande u potencijalnom sukobu.
Gosti "Otvorenog studija" televizije Informer bili su pukovnik profesor dr Mićo Živojinović i istoričar Nebojša Damjanović. Oni su analizirali verovatnoću novog svetskog rata, ovog puta nuklearnog, u skorijoj budućnosti.
Vašington mora da prekine saradnju sa tajvanskom vojskom i poštuje ključne interese Kine, rekao je potpredsednik kineske Centralne vojne komisije Džang Juksia, nazvavši pitanje Tajvana od vitalnog značaja za Peking.
29.08.2024
17:50
Asia Times je ranije primetio da se SAD suočavaju sa kritičnim izazovima u pomorskoj brodogradnji dok se bore da održe korak sa brzom pomorskom ekspanzijom Kine. Kina sada ima najveću mornaricu na svetu, sa 370 brodova i podmornica i više od 140 velikih površinskih plovila. Osim toga, 13 kineskih brodogradilišta imaju veći kapacitet od svih sedam američkih brodogradilišta zajedno.
Dalje, američka brodogradilišta se suočavaju sa nedostatkom kvalifikovane radne snage, što je pogoršano smanjenjem budžeta i otpuštanjima koja su iscrpila specijalizovanu radnu snagu potrebnu za pomorsku izgradnju. Štaviše, zastarele strategije nabavke i oslanjanje na skupe, stare ratne brodove kao što su nosači aviona, razarači i amfibijski jurišni brodovi dodatno ometaju sposobnost SAD da brzo uveća svoju flotu.
Kineska civilno-vojna strategija fuzije, koja joj omogućava da gradi i vojna i civilna plovila u istim brodogradilištima, povećala je njenu efikasnost i proizvodne kapacitete.
Dok je prepuštanje američke pomorske brodogradnje ključnim saveznicima kao što su Japan i Južna Koreja okarekterisano kao održivo sredstvo za povećanje broja brodova američke mornarice, brojni eksperti su izrazili zabrinutost da bi to bilo slično predaji strateških kapaciteta SAD trećim stranama, što bi uticalo na suverenitet SAD.
U maju 2024, Asia Times je primetio da procesi i sredstva uključeni u otkrivanje, lociranje, praćenje, ciljanje, napad i procenu štete u borbi u indo-pacifičkom regionu imaju ograničenu prilagodljivost i mogućnosti razmene informacija, što ometa njihovu efikasnost u potencijalnom sukobu.
Kina bi mogla da iskoristi takvu ranjivost kroz svoj koncept preciznog ratovanja na više domena (MDPV), koji koristi veštačku inteligenciju i mogućnost da brzo identifikuje slabosti u američkom operativnom sistemu i kombinuje snage iz više domena kako bi pokrenula precizne udare na te slabe tačke.
Kako integracija robotike i veštačke inteligencije postaje ključna u pomorskom ratovanju, težnja američke mornarice da stekne i ugradi autonomne sisteme u svoju strukturu pokazuje njenu strategiju da se suprotstavi prednosti kineske brodogradnje kroz tehnološke inovacije i razorne borbene taktike.
U februaru 2024, Asia Times je pomenuo da Ministarstvo odbrane SAD traži predloge za jeftine, autonomne čamce sa bespilotnim letelicama u okviru projekta malog bespilotnog površinskog vozila (SUSV), ali i jeftinog pomorskog ekspedicionog plovila (PRIME).
Inicijativa ima za cilj da unapredi pomorske sposobnosti, posebno u potencijalnom sukobu u Tajvanskom moreuzu. Projekat traži dizajne koji mogu da putuju 500 do 1.000 nautičkih milja dok nose teret od 1.000 funti i postižu brzinu od najmanje 35 čvorova uz autonomnu navigaciju čak i u okruženjima u kojima je GPS odbijen.
Inicijativa PRIME bi mogla da potpadne u opsežniju američku "Hellscape" strategiju za suzbijanje potencijalne kineske invazije na Tajvan. Ovaj plan uključuje raspoređivanje rojeva bespilotnih bespilotnih letelica, podmornica i površinskih brodova u Tajvanskom moreuzu, ostavljajući vreme za intervenciju SAD i saveznika.
Međutim, USV-ovi imaju značajna tehnološka i sajber-bezbednosna ograničenja. Simulacije sugerišu da bi rojevi dronova mogli da preplave odbranu Kine, ali i dalje postoji zabrinutost zbog njihove ranjivosti na elektronski rat i sajber napade. Dalje, njihova predložena masovna primena naglašava potrebu za raznovrsnim i otpornim proizvodnim lancem snabdevanja.
Dok se SAD bore da povećaju broj brodova i integrišu nove tehnologije, suočavaju se sa dilemom između održavanja trenutne spremnosti za potencijalne sukobe i ulaganja u dugoročnu modernizaciju kako bi bili ispred konkurencije.
U članku Proceedings iz februara 2022. godine, Aaron Marčant pominje da se američka mornarica suočava sa kritičnim izazovom u prelasku sa kratkoročne kulture "mogu učiniti" na način razmišljanja koji je dugoročno spreman za borbu kako bi se suočio sa konkurencijom velikih sila, posebno protiv Kine i Rusija.
Marčant napominje da je stav američke mornarice "može" istorijski doveo do operativnog uspeha. Međutim, on ističe da nedavni trendovi otkrivaju deficit spremnosti koji je pogoršan visokim operativnim tempom, neadekvatnom obukom i nedostatkom osoblja. On kaže da se, uprkos naporima da se pozabavi ovim pitanjima, američka mornarica bori da uravnoteži operacije, održavanje i obuku.
On naglašava da američka mornarica da bi uspela u budućim angažmanima mora da ima dobro obučene, odmorne i potpuno popunjene posade.
Marčant kaže da su za to potrebne i institucionalne promene, kao što su poboljšana obuka osoblja, uz oslanjanje na iskustva američkog marinskog korpusa, američke obalske straže i savezničke mornarice.
Marčant naglašava da dugoročni uspeh američke mornarice zavisi od njene sposobnosti da se prilagodi i pripremi za vrhunsku pomorsku borbu, prevazilazeći kratkoročnost koja je karakterisala njenu nedavnu prošlost.
Majkl Bajer napominje u članku iz aprila 2023. za National Defence Magazine da američka mornarica svakodnevno sprovodi operacije "visokog tempa" na globalnom nivou, stvarajući intenzivnu potražnju za vrhunskim pomorskim borcima kao što su nuklearne podmornice, razarači, nosači aviona i krstarice.
On kaže da će ova situacija produžiti internu debatu o tome da li američka mornarica treba odmah da podrži tekuće operacije i održavanje brodova ili da se usredotoći na razvoj novih plovila, hipersoničnog oružja, oružja usmerene energije i inovativne autonomije.
Lokalne vlasti Tajvana predložile su povećanje potrošnje na odbranu ostrva na rekordnih 20,2 milijarde dolara sledeće godine, što je povećanje od 7,7% u odnosu na 2023, što čini 2,45% procenjenog BDP-a u 2025. godini.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Kina je rasporedila svoju najveću mornaričku flotu u regionalnim vodama u poslednjih trideset godina, što predstavlja ozbiljniju pretnju Tajvanu u poređenju sa prethodnim kineskim vojnim vežbama, saopštilo je Ministarstvo odbrane Tajvana.
Kina će preduzeti snažne i odlučne kontramere kako bi čvrsto odbranili nacionalni suverenitet, bezbednost i teritorijalni integritet, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova u nedelju, nakon što je Ministarstvo odbrane SAD objavilo da je Stejt department odobrio prodaju oružja u vrednosti od 385 miliona dolara za region Tajvana.
Kineska vojska je u sredu izvršila patrole u vodama i vazdušnom prostoru u blizini ostrva Huangjan (poznatog i kao Skarboro Šol) u Južnom kineskom moru, koje je sporno od strane nekoliko zemalja u regionu, saopštile su kineske oružane snage.
Kako bi mogla da izgleda kineska invazija na Tajvan? Upravo ovom temom bavili su se kineski državni mediji u novoj dokumentarnoj seriji. Reč je o šest epizoda, po 20 minuta, dokumentarnog filma pod nazivom Kvenčing, koji se emituje na Centralnoj kineskoj televiziji.
Ilon Mask, najbogatiji čovek sveta i jedan od ključnih ljudi Trampove Bele kuće, intenzivno se bavi politikom u Nemačkoj, što se delu tamošnje javnosti ne sviđa.
Studenti koji ne žele da učestvuju u blokadama veoma su zabrinuti za nastavu i ispite, poručili su student prorektora Univerziteta u Novom Sadu Damnjan Vakanjac i potredsednik SKONUS-a Mladen Šiljković.
"Bosanski lonac“ koji već godinama potmulo vri mogao bi u narednim nedeljama da se približi tački eksplozije sa nesagledivim posledicama po BiH, Republiku Srpsku, Srbiju, ali i čitavo naše podneblje.
U četvrtak uveče Dragan Đilas i Marinika Tepić, shvatajući da Đilasov rejting propada brzinom svetlosti i svesni da narod ne želi da podrži njeno ludovanje na ulici, dolaze na “genijalnu ideju”: da napadnu omladince SNS koji su obavljali redovne stranačke aktivnosti, lepili plakate, a da onda celu stvar predstave kao napad na mučenog Dragana, kako bi ga predstavili kao žrtvu.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji bavila se krucijalnim geopolitičkim temama, fokusirajući se na rusko-ukrajinski sukob, krucijalne promene na globalnom nivou nakon inauguracije Donalda Trampa, ali i nove sukobe sa kojima se može suočiti svet u budućnosti.
Prodaja pirotehnike osobama mlađim od 18 godina je strogo zabranjena, a kazne za narušavanje javnog reda korišćenjem pirotehničkih sredstava dostižu i do 100.000 dinara, upozorava Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije.
Veseli Deda Mraz u Beloj Palanci zaštitni je znak ove varošice. Zovu ga Disko a njegova želja je da prestanu svi ratovi na svetu! Disko sa sobom svuda nosi zastavu Srbije!
Kažu da se prava ljubav jednom desi i da za nju granice ne postoje. Upravo sve te granice sa lakoćom je prešao Turčin Junus Emre Dogan (24) iz Alanje, koji je krenuo za svojom devojkom Milenom iz Beograda.
Prema izveštaju iz službe Hitne pomoći, u saobraćajnoj nezgodi koja se protekle noći dogodila u Bloku 61, kod mesne zajednice "Kozara", povređen je muškarac (38), koji je prevezen u Urgentni centar.
Porodica iz Novog Pazara, čiji članovi imaju od 7 do 47 godina, uhapšena je u Nemačkoj zbog sumnje da su opljačkali parfimeriju u centru Štutgarta, u poznatoj trgovačkoj ulici Kenigštrase.
Na internom odeljenju Kantonalne bolnice Zenica jutros je 67-godišnji pacijent H.F. zadobio teške telesne povrede nakon pada sa drugog sprata, nakon čega je preminuo.
U noći između subote i nedelje u Aranđelovcu za sada nepoznati počinioci naneli su više ubodnih rana mladiću iz Beograda koji se nalazio u svom automobilu.
GHB poznatija kao "droga za silovanje" postala je goruća tema u medijima nakon vesti da je pripadnik Žandarmerije uhapšen zbog sumnje da ju je prodavao. Mnogo se pitaju koliko je opasna, koliko je zastupljena kod nas, ali i kakvo dejstvo proizvodi kod ljudi.
Svake godine ista priča, kada Nikola Jokić preuzme pol poziciju u trci za MVP titulu kreće hajka na njega: ne zna da igra odbrani, igra samo za poene, ugojio se...
Nik Kirjos se posle dve godine pauze zbog povrede vratio na teren, pa priznao da je mrzeo Rafaela Nadala i napao Nikolasa Mua, koji ga je kritikovao zbog Janika Sinera.
Za mnoge ljude prvi deo jutra je posezanje za kutijom maramica. Zašto se mnogi od nas bude sa začepljenim nosom, čak i kada nismo bolesni? Postoji nekoliko objašnjenja za rinitis, a neka od njih će vas iznenaditi.
Poznata glumica Sara Džesika Parker vešto uspeva da se sakrije od znatiželjnih pogleda i fanova. Umotana u udobnu kapu i zimsku jaknu, uhvaćena je u božićnoj kupovini u Vest Vilidžu u Njujorku.
Pre šest godina, 54-godišnja Jara Tiba nestala je dok je okopavala svoju baštu na ostrvu Muna u Indoneziji i doživela jezivu sudbinu, da je proguta piton.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.