Kakva dominacija Rusije! Bruje svi mediji, Zapad ne veruje svojim očima: Ovo se dogodilo usred rata i sankcija!

Ekonomija Rusije beleži izuzetno visoke stope rasta uprkos sankcijama Zapada uvedenim zbog Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Prema najnovijim izveštajima iz Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ), prognozira se da će bruto domaći proizvod (BDP) Rusije rasti za skoro 4% u 2024. godini, što je značajno više u poređenju sa prosečnim rastom u Evropskoj uniji, koji se procenjuje na oko 1%.

Ovaj procenat rasta je četiri puta veći od proseka zemalja EU, a ovakvi podaci su posebno impresivni u kontekstu ekonomskih izazova koje donose sankcije i ratno vreme. Rusija gotovo ne oseća velike troškove rata. Prema podacima Venjskog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja (WIIW), budžetski deficit Rusije će ove godine iznositi svega 1,5% BDP-a, dok se očekuje da će u 2025. godini pasti na samo 1%. Ovaj napredak dolazi u trenutku kada mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope trpe posledice pada nemačke autoindustrije, dok ruska ekonomija beleži rast.

S druge strane, Ukrajina se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima. Njena ekonomija se smanjila za skoro trećinu u prvoj godini sukoba, a očekuje se rast BDP-a od 2,7% ove godine i 3,3% naredne. Ipak, mobilizacija dodatnih vojnika uzrokovala je ozbiljan nedostatak kvalifikovane radne snage, što otežava obnovu devastirane infrastrukture. Energetska kriza, izazvana sistematskim uništavanjem ukrajinske energetske infrastrukture, preti da dovede do nestašice struje, a procene govore da će ove zime nedostajati čak trećina potrebne električne energije.

Zapadne zemlje nastavljaju da pružaju vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini, ali značajan deo tih sredstava ostaje u zemljama koje je pružaju, poput Sjedinjenih Američkih Država. Američka vojna pomoć Ukrajini ima pozitivan efekat na američku ekonomiju, jer se sredstva koriste za proizvodnju i opremanje vojne industrije unutar SAD-a, što doprinosi privrednom rastu.

U međuvremenu, troškovi rata teško pogađaju Ukrajinu. Prema procenama, novi dug zemlje u 2025. godini mogao bi iznositi oko 16% njenog BDP-a, što nagoveštava produbljivanje finansijskih izazova. Za razliku od Ukrajine, Rusija je uspela da zadrži stabilnost i privuče investicije, uprkos sankcijama i otežanim uslovima poslovanja za strane kompanije. Ruska vlada je postavila strože zahteve za strane kompanije koje žele da napuste tržište, što je, prema rečima ekonomiste WIIW-a Vasila Astrova, otežalo njihov odlazak.

Strane banke, poput Raiffeisenbanke iz Austrije i italijanskog Unicredita, smatraju se ključnim finansijskim institucijama za Rusiju, a ruska vlada nastoji da ih zadrži što duže na domaćem tržištu.

U širem kontekstu, zemlje Centralne i Istočne Evrope beleže brži ekonomski rast od zemalja evrozone, ali su njihovi rezultati i dalje u velikoj meri povezani sa stanjem nemačke industrije, posebno automobilske. Kriza u nemačkoj automobilskoj industriji negativno je uticala na ekonomije poput Slovačke, Češke, Mađarske i Rumunije, koje imaju bliske ekonomske veze sa Nemačkom. U Slovačkoj automobilski izvoz čini trećinu ukupne ekonomske aktivnosti, dok u Češkoj, Sloveniji i Mađarskoj iznosi oko 15%.

Prognoze govore da će sukobi u Ukrajini potrajati najmanje do 2026. godine. Prema rečima zamenika direktora WIIW-a, Ričarda Grivsona, posledice rata po širi region neće biti toliko razorne kao po samu Ukrajinu. Iako rat donosi destruktivne efekte za Ukrajinu, ekonomije regiona se suočavaju sa izazovima, ali uspevaju da održe rast.

Podrška Rusiji od strane Kine i američka podrška Ukrajini osiguravaju da će sukob potrajati, dok bi moguće promene u američkoj politici, posebno u slučaju pobede Donalda Trampa na izborima, mogle ubrzati kraj rata i promeniti dinamiku geopolitičke ravnoteže u Evropi.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.