• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Nebojša Bakarec

31.08.2023

17:12

Nebojša Bakarec: Opoziciona rašomonijada – hoće/neće izbore!

Marko Đoković

Kolumne

Nebojša Bakarec: Opoziciona rašomonijada – hoće/neće izbore!

Podeli vest

Opozicija je razjedinjena, posvađana, nesaglasna u svemu, pa i po pitanju izbora. Đilasovski deo opozicije (antivučićevska proEU opozicija) je u najvećem haosu. Jedni hoće izbore, drugi neće. Jedni hoće samo beogradske izbore, drugi neće. Jedni pominju bojkot, drugi najavljuju sigurnu pobedu. I to traje mesecima. Opozicija menja stav iz nedelje u nedelju, čas hoće izbore, čas neće, kao razmažena deca. Traže lilihip, urlaju, a kad dobiju lilihip, bace ga i zgaze.

To je kao ono „hoću piškim, neću piškim, hoću kakim, neću kakim“. I na kraju opozicija obavi i jedno i drugo u gaće. Opozicija neće izbore ako ih vlast hoće, a hoće izbore ako ih vlast neće! Rašomonijada je potpuna, tema je nebitna, ali opozicija nastavlja da ispaljuje vesti na ovu temu, u čemu prednjači Dragan Đilas. Neko mu je rekao da je to dobitna koska koju treba besomučno da glođe.

Što se predsednika Vučića tiče, on opoziciji nudi izbore još od završetka prošlih izbora u aprilu 2022. Doduše, predsednik Vučić razložno kaže - hajde vi iz opozicije, dogovorite se kada želite izbore, pa mi to saopštite. I ne možete da birate koje izbore želite, a koje ne želite – ovo nije fontana želja. Predsednik Vučić je više puta pozivao opozicione stranke da dođu na razgovore o toj temi u predsedništvo. Ni jedna opoziciona stranka se nije odazvala.

Foto: printscreen

 

Od kako traju tekući propali protesti, od maja meseca, deo opozicije koji organizuje te proteste (antivučićevska proEU opozicija), uglavnom nije hteo opšte izbore, koje im je mesecima nudio predsednik Vučić. Dakle, kada im Vučić nudi izbore, oni ih neće. Nadali su se, i o tome otvoreno govorili, da će na ulici, protestima da promene vlast, i sruše Vučića. Kako su protesti propali, još početkom jula, a drastično okopneli u avgustu, deo opozicije je počeo da traži izbore. Predsednik Vučić im sve vreme nudi izbore. Deo opozicije kaže, hoćemo prave, a ne lažne izbore! Predsednik Vučić im sve vreme nudi prave izbore, kao one iz 2022. Deo opozicije, onda objasni šta su to „pravi“ izbori – to su oni izbori na kojima je njima unapred zagarantovana pobeda!?! Drugi deo opozicije i dalje traži samo beogradske izbore, a neće parlamentarne i pokrajinske. Da podsetim, na proleće 2024. slede redovni pokrajinski i lokalni izbori u Srbiji. Predsednik Vučić u tom terminu nudi opoziciji i beogradske izbore, a verovatno i parlamentarne. Međutim, opozicija nema jedinstven stav.

Saosećam sa opozicijom. Nije im lako. Šta im preostaje, kada njihov protivnik Vučić čini samo dobre stvari, kada je konstruktivan? Nije da opozicija nema izbora. Mogu da progutaju ponos, da priznaju da greše, i da se pridruže Vučiću. Teško je opoziciji da proguta ponos, teško je opoziciji da prizna da greši. Ukoliko lideri opozicije vole svoju zemlju, to nije tako teško, zbog toga što Vučić evidentno i na delu dokazano, gradi državu, uzdiže državu, čuva mir i obezbeđuje stabilnost. Nije teško da opozicija prizna da greši, zbog činjenice da je nezaposlenost gotovo tri puta manja nego u doba njihove vladavine, da je prosečna plata više nego dvostruko veća nego onda kada su oni vladali. Kada bi opozicija prihvatila činjenice, onda bi se veliki deo njih pridružio Vučiću u naporima da uzdigne i zaštiti Srbiju. Da se vratim na pitanje - šta je opoziciji činiti, kada Vučić čini dobre stvari, a oni ne žele da mu se pridruže? Preostaje im jedino da čine loše stvari. Preostaje im jedino da budu destruktivni i ekstremni. Opozicija je postala upadljivo destruktivna, nasilna i ekstremna od trenutka kada se tajkun Đilas vratio u politiku krajem 2017. godine, i kada se i politički udružio sa svojim poslovnim partnerom Šolakom.

Iza toga najverovatnije stoji Kolektivni Zapad. Od tog trenutka, opozicija se potpuno protivi svemu što čine vlasti Srbije i predsednik Vučić. Vučić uzdiže Srbiju, opozicija bi da je unizi. Vučić gradi Srbiju, opozicija bi da je ruši. Vučić ne da Kosovo, opozicija ga je otpisala. Vučić štiti Srbe na KiM, opozicija Srbe na KiM proglašava kriminalcima. Vučić neće da uvede sankcije Rusiji, već 18 meseci. Pre izbora, i za potrebe izbora 2022., veći deo opozicije, na prvom mestu Đilas, je bio protiv sankcija Rusiji. Kada su izbori završeni, i kada je opozicija videla da Vučić stvarno neće da uvede sankcije Rusiji, onaj proEU deo opozicije je obrnuo ćurak, i počeo histerično da se zalaže za sankcije Rusiji. Onaj desni, antiEU deo opozicije, optužuje Vučića da će da uvede sankcije Rusiji, koliko sutra. I to sutra traje 18 meseci. Vučić uvede KOVID mere, opozicija bi da ih ukine. Vučić ukine KOVID mere, opozicija bi da ih uvede. Vučić nabavi vakcine, opozicija vodi antivaksersku politiku. Vučić nabavi kineske i ruske vakcine, opozicija traži zapadne vakcine. Vučić nabavi zapadne vakcine, opozicija kaže čipovanje.

Vučić najavi gradnju novog mosta u Beogradu, umesto starog dotrajalog nacističkog, opozicija kaže nacistički most je svetinja, nećemo novi most. Kada poplave posle oluja uzrokovanih promenom klime, unište stari most preko Mlave, opozicija okrivi vlast zbog toga što nije izgradila novi most preko Mlave (a vlast izgradi novi most preko Mlave za 3 meseca!). Vlast izgradi fontanu na Slaviji, koju je 2013. najavio Đilas, opozicija bi da sruši fontanu. Vlast sredi najveću deponiju u Srbiji, onu u Vinči, što je 2011. planirao i Đilas, opozicija kaže javno privatno partnerstvo sa Francuzima i Japancima, u vezi Vinče je kriminal. Vlast gradi metro koji je opozicija najavljivala 13 godina, opozicija kaže metro ne valja, njihov virtuelni je bio bolji. I tako beskonačno. Ovakva opozicija ne postoji nigde u Evropi. Drugo, opozicija u Srbiji do 2016. nikada nije bila ovakva. Zbog čega je opozicija tako unikatno nasilna i destruktivna? Odgovor leži u jedinstvenoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija u pogledu pitanja KiM, i pitanja sankcija Rusiji. Ovakva opozicija nije potrebna Srbiji, a da kažem štetna je i po sebe samu. Očigledno je da opozicija nije svoj gospodar. Opozicijom upravljaju stranci, uglavnom Kolektivni Zapad.

Zapad ne želi da se bilo ko iz opozicije pridruži Vučiću u uzdizanju Srbije. Svi koji su se usudili da to urade su satanizovani od ostatka opozicije i moćnih Šolakovih medija (Čeda Jovanović, Nenad Čanak, Gordana Čomić, Bulatović itd.). Zapad ne želi da Srbija postane preterano jaka i stabilna, pa koristi sva sredstva, dakle i opoziciju, da je destabilizuje. Ne fatalno, ali dovoljno da bi mogli lakše da je ucenjuju i pritiskaju u vezi Kosova i Metohije, i u vezi uvođenja sankcija Rusiji.

Foto: printscreen

 

Koren opozicione rašomonijade – Đilasove neistine

Koren rašomonijade u vezi beogradskih izbora predstavljaju neistine koje iznosi Dragan Đilas o susretu sa predsednikom Vučićem, koji se odigrao 11.4.2022. Već 18 meseci Đilas iznosi neistine da mu je „Vučić obećao ponavljanje beogradskih izbora u najkraćem roku“. Da čujemo istinu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 17.4.2022. za TV Pink da je Đilasu 11.4.2022. rekao, povodom ponavljanja beogradskih izbora: „Vi razmislite, mi imamo većinu, formiraćemo vlast (…) ukoliko najveća opoziciona lista bude želela da ide na prevremene gradske izbore mi smo spremni, dakle, mi smatramo da je logično da ima neka pauza od šest meseci, pa da idemo na izbore u martu, ali ako oni budu insistirali, mi nemamo problem ni ranije da idemo na te izbore (…) Razmislite sami kada želite izbore, samo vas molim da ne izmišljamo probleme koji ne postoje“.

Kao što vidite predsednik Vučić je bio otvoren, blagonaklon, nije odbio mogućnost izbora, ali je rekao jasno da izbore mora da traži „najveća opoziciona lista“, a to znači SSP, Narodna stranka, DS, PSG, PZP, PSS i Sloga. Da podsetim,  koaliciju „Ujedinjeni za pobedu Beograda“ su činili Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije "Sloga", Pokret za preokret i Pokret Slobodna Srbija – sedam političkih entiteta. Problem za Đilasa leži u tome što se ta koalicija raspala odmah posle izbora. Stoga Đilas nikada nije mogao da ispuni ono što je obećao predsedniku Vučiću, a to je da će svih sedam stranaka te koalicije tražiti raspisivanje beogradskih izbora. Te izbore je od aprila 2022. tražila samo Đilasova stranka SSP, ali ne i druge stranke te koalicije, npr. Narodna stranka ili DS. Beogradske izbore desna opozicija uopšte nije tražila.

Foto: printscreen

 

Predsednik Vučić je 6.4.2023. na RTS-u, na pitanje šta je obećao Đilasu rekao: „Nisam mu obećao ništa, osim što sam rekao kad bude tražio beogradske izbore. Ako traži nema problema dobiće. Moramo da sednemo da razgovaramo kada je to logično, ne možete izbore da imate u julu mesecu – na jesen ili zimu, kada hoće, ne on, nego bilo ko dugi, zato što je to fer, morate da poštujete svoje političke protivnike".

O tome šta mu je Vučić rekao 11.4.2022., kada su se sastali, nehotice je otkrio sam Đilas u intervjuu tajkunskom listu „NOVA“ 6.3.2023., pod naslovom „Dragan Đilas: Da vlast nije zaustavila evropske integracije, nikad ne bi dobila ovakav sporazum“.  Na pitanje novinarke lista„NOVA“: „Vučić vas je očigledno slagao da će biti beogradskih izbora u decembru i martu…“, Đilas je odgovorio: „Vučić nije slagao mene nego građane Srbije jer je njima javno obećao da će beogradski izbori biti raspisani u martu, sakrivajući se iza rečenice – ako ih opozicija bude tražila. Stranka slobode i pravde ih je tražila. Jedina. Ostali su, verovatno zadovoljni svojim rezultatom, odbijali da traže izbore“.

Dragan Đilas je u jednoj rečenici uspeo, prvo da slaže da mu je Vučić nešto obećao („Vučić nije slagao mene nego građane Srbije jer je njima javno obećao da će beogradski izbori biti raspisani u martu“), i potom, da u istoj rečenici prizna da je slagao („sakrivajući se iza rečenice – ako ih opozicija bude tražila“). Dakle, u drugom delu rečenice Đilas citira Vučića, koji je u vezi ponavljanja beogradskih izbora, po Đilasu rekao sledeće: „ako ih opozicija bude tražila“. Ovo što je Đilas rekao se poklapa sa onim što je predsednik Vučić rekao na istu temu, gostujući na TV Pink 17.4.2022., citiram Vučića: „ukoliko najveća opoziciona lista bude želela da ide na prevremene gradske izbore mi smo spremni“. Iz svega je jasno da predsednik Vučić, Đilasu nije ništa obećao, već je ostavio mogućnost da se beogradski izbori ponovo održe, ako to bude tražila opozicija, odnosno najveća opoziciona lista. Oko ponavljanja beogradskih izbora Đilasova koalicija nikada nije mogla da se dogovori, a kamoli cela opozicija. U daljem tekstu Đilas se još više upliće u svoju neistinu, objašnjavajući da veći deo opozicije neće izbore i kaže: „SSP ih je tražila. Jedina. Ostali su, verovatno zadovoljni svojim rezultatom, odbijali da traže izbore“. I iz ove Đilasove rečenice je jasno da predsednik Vučić nije ništa slagao, zbog toga što samo SSP traži samo beogradske izbore, a ostatak opozicije ne. Opozicija je nesložna i posvađana, i ne može da se dogovori ni oko jednog pitanja.

Foto: printscreen

 

Dragan Đilas je u intervjuu za „Politiku”, juče, 30.8.2023. ponovio neistine o tome da mu je predsednik Vučić nešto obećao, ali je sada dodao i nove neistine. Što više vremena protiče od susreta Vučića i Đilasa, 11.4.2022., to Đilas više proširuje listu neistina o tome da mu je predsednik Vučić bilo šta obećao. Ovo podseća na one ribolovačke priče, gde sa protokom vremena, ulovljena riba postaje sve veća i veća. Ovaj put Đilas je izneo neistinu da je predsednik Vučić rekao da, citiram Đilasa, „vlast u glavnom gradu nema legitimitet“. Predsednik Vučić to nikada nije rekao. Prošle godine, u medijima, posle prvih Đilasovih neistina o razgovoru sa predsednikom Vučićem, predsednik je jasno rekao da Đilasu nije ništa obećao, da je saslušao Đilasa, da je pitanje legitimiteta važno, i da će izbori u Beogradu biti ponovljeni, ako to bude tražila Đilasova koalicija. Đilasova koalicija se posle toga raspala, pa nikada nije tražila ponavljanje beogradskih izbora.

Primeri kontradiktornih opozicionih stavova po pitanju izbora

Da je opozicija u haosu, i bez jedinstvenog stava po pitanju izbora, svedoči i tekst u opozicionom, Šolakovom listu „Danas“ od 9.8.2023. pod nazivom „Vučić nudi beogradske izbore u decembru, opozicija mu odgovorila“. U tom tekstu novinarka Lidija Valtner, lepo ističe najmanje tri različita stava opozicije i kaže: „Deo opozicionih partija različito tumači ponudu predsednika Srbije, Aleksandar Vučića, da se beogradski izbori održe u decembru. Jedni ih jedva čekaju, drugi smatraju da on laže i da ne nudi nikakve izbore, dok treći podsećaju da postoje jasni uslovi za izlazak na izbore. Vučić je sinoć u vanrednom obraćanju javnosti rekao da vanredni lokalni izbori u Beogradu, ako opozicija to želi, mogu biti održani u decembru ove ili na proleće naredne godine, ali i dodao da opozicija ne odlučuje o tome da li će istovremeno biti održani još neki izbori. Opozicija smatra da će izvesno pobediti na izborima u Beogradu, ali nikako da jasno i glasno kaže kada ih hoće, pa da Vučić ispuni ili ne ispuni spostvene reči. Iz opozicionih partija stižu zahtevi i za razdvajanjem izbora, ali ni Vučić nije politički naivan, pa im poručuje da neće moći da određuju koji će sve izbori biti održani“. Ističem da novinarka Danasa jasno priznaje da opozicija nikako da jasno i glasno kaže kada hoće izbore u Beogradu, te da stoga Vučić nije prekršio svoju reč (na stranu što Vučić opoziciji nije ništa čvrsto obećao). U tekstu Lidija Valtner ističe pet različitih opozicionih stavova - da SSP traži samo BG izbore, da je Narodna stranka za razdvajanje beogradskih i parlamentarnih izbora, da je Aleksićev NSP za to da nema izbora dok se ne ispune zahtevi sa protesta, da DS smatra da izbora neće biti, dok Ponoš smatra da je sve to Vučićevo zamajavanje. Predsednik stranke „Srbija centar“ Zdravko Ponoš rekao je 26.8.2023. u intervjuu „Politici” da su Srbiji potrebni parlamentarni izbori i da nije za traženje vanrednih izbora samo tamo gde te izbore opozicija može lakše da dobije, a takva je situacija u Beogradu“. Dakle, Ponoš je protiv razdvajanja izbora.

Karakterističan primer opozicione rašomonijade i kontradiktornih stavova, koji se menjaju iz nedelje u nedelju, su „fluidni“ stavovi predsednika DS, Zorana Lutovca. On je 09.07.2023. na TV N1 preteći rekao: „Izbori za nas nisu tema! Ako raspišu izbore, imaće građane na ulicama!“. Potom je Zoran Lutovac 12.08.2023. na TV N1, opet preteći rekao: „Ako raspišu izbore, imaće građane na ulicama i imaće kampanju sa građanima na ulicama! Imaće građansku neposlušnost, pobunu, štrajkove, blokade institucija!“. I konačno Lutovac je 27.08.2023. na TV NOVA, promenio stav i rekao: „Ulazimo u drugu fazu, tražimo vanredne izbore do kraja godine!“. Pogledajte snimak, veoma su upečatljiva Lutovčeva uplitanja u sopstvene kontradikcije.

https://www.youtube.com/watch?v=VoHGM4tB7Cg

I drugi lideri opozicionih stranaka su od maja meseca često su menjali stav po pitanju izbora. Kopredsednik stranke „Zajedno“ Nebojša Zelenović izjavio je 7.4.2023., da ta stranka zahteva održavanje izbora za Skupštinu grada Beograda i da izbori treba da budu razdvojeni od drugih. Dva meseca kasnije, 10.6.2023., Zelenović je promenio stav, i istakao da neće na izbore čak i da ih raspišu jer, kako je naveo, „želimo da menjamo život”. Usput je optužio onaj deo opozicije koji ne učestvuje na protestima, kao one koji govore o izborima. Pre 5 dana, 26.8.2023, Zelenović je opet promenio mišljenje, i rekao da bi naredni parlamentarni izbori, mogli da budu prvi pravi izbori u poslednjih 12 godina. „Sad je dobar trenutak da se ta promena desi. Optimista sam”, rekao je Zelenović, i ostao živ.

Foto: printscreen

 

Sav taj opozicioni galimatijas kontradikcija je prokomentarisao i predsednik Vučić 29.8.2023. kada je prisustvovao završetku radova na mostu preko reke Mlave. Predsednik je rekao: „Svima koji traže da se što pre raspišu vanredni izbori u Beogradu poručujem da će ih imati i brže nego što misle, ali da će ih opet izgubiti jer narod ne mogu prevariti. Izgubiće sa ubedljivijom razlikom nego što je to bilo prošli put. Priču o raspisivanju izbora u Beogradu slušam već danima. Pre 15 dana su mi pretili da će Srbija stati kad Vučić raspiše izbore. Oni misle da kad oni stoje, da i svi ostali stoje i da niko ništa ne radi u ovoj zemlji. Kažu, ako budete imali ideju da raspišete zbore, imaćete narod na ulicama. Juče su promenili mišljenje i kažu da hoće izbore po svaku cenu. Niko ih ne pita kako je moguće promeniti mišljenje tako u 15 dana“.

Da zaključim. Posle propalih protesta, opozicija je u nokdaunu, u haosu, i ne može da se dogovori ni po jednom pitanju. Narodna stranka se ponovo pocepala. Stranka „Zajedno“ se guši u sukobima tri lidera (Zelenović, Stojković, Jovanović) itd. Opozicija u Srbiji je podeljena oko toga da li, kada i koje izbore treba održati. Desnica (antivučićevska antiEU opozicija) se drži podalje od haosa u kome se guši ostatak opozicije – antivučićevska proEU opozicija. Desnica se uglavnom zalaže za opšte izbore. Najveće podele uopšte, pa i po pitanju izbora vladaju upravo u antivučićevskoj proEU opoziciji, koja pokušava da se prikaže jedinstvenom, ali im to slabo polazi za rukom. Deo antivučićevske proEU opozicije, traži samo beogradske izbore, zbog toga što taj deo opozicije u Beogradu stoji manje loše nego u ostatku Srbije. Desnica ne traži beogradske izbore zbog toga što desnica u Beogradu stoji lošije nego u ostatku Srbije.

Na kraju, razvejaću bajke đilasovske opozicije o tome da se Vučić plaši da raspiše beogradske izbore, jer će na njima izgubiti. Prvo, predsednik Vučić je jasno rekao da će beogradskih izbora biti na proleće 2024., uz redovne lokalne i pokrajinske, a možda i parlamentarne. Drugo, po svim istraživanjima javnog mnjenja, a i po logici stvari, SNS u Beogradu, i celoj Srbiji, stoji bolje nego u aprilu 2022. na dan izbora. Više faktora je uticalo na to. Prvo, prestao je da postoji faktor iznenađenja, a to je početak rata u Ukrajini. Taj faktor je pogodovao desnici i SPS-u. Drugo, opozicija je sada mnogo posvađanija, razjedinjenija, nego što je bila u aprilu 2022. Treće, predsednik Vučić i SNS, su tokom 2022. i 2023. nastavili uspešnu ekonomsku politiku i uspešnu borbu sa inflacijom izazvanom ratom u Ukrajini (ta inflacija vlada u celom svetu), politiku očuvanja KiM, politiku neuvođenja sankcija Rusiji. Iste te lovačke priče o pobedi u Beogradu, opozicija je pričala i 2018. i 2022., pa su opet poraženi na beogradskim izborima. Da sam na mestu opozicije, ja uopšte ne bih žurio sa izborima. Prvo bih konsolidovao stanje u svojim redovima (jedinstvo opozicije, program…) a za to je potrebno vreme, pa bih tek onda tražio izbore. Opozicija, pogotovo ona antivučićevska proEU, ne mari za logiku, već slepo sluša naloge Zapada. Stoga će opozicija na izborima 2024. proći mnogo lošije, nego da je sačekala izbore 2026.

Autor je poslanik i član predsedništva SNS

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!
Live TV

(VIDEO) Da li je Donald Tramp prećutno podržao Bajdenovu odluku?!

Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.

21.11.2024

22:19 >> 23:21

Društvo

JOŠ Društvo VESTI

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set