KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ - Za Berlin i London Srebrenica je političko oružje protiv slobodarske Srbije

Užasan zločin vojske Republike Srpske u Srebrenici između 16. i 23. jula 1995, poslužio je kao povod za NATO bombardovanje RS, koje je trajalo duže od dve nedelje – od 29. septembra do 14. oktobra 1995. godine.

Srebrenica je bila zaštićena ratna zona pod kontrolom UN i zato je morala da bude demilitarizovana, ali se tu nalazio ceo korpus armije BiH i odatle su neprekidno napadani srpski vojni položaji, ali i civilna naselja u ovoj regiji istočne Bosne. Decenijama lebdi u vazduhu jedno pitanje: da li je Srebrenica bila  „operacija pod lažnom zastavom“ i plod dogovora predsednika Klintona i Alije Izetbegovića sa ciljem da NATO izvrši vojnu intervenciju protiv vojske RS. Dokazi kojima Pentagon raspolaže o Srebrenici su vojna tajna i mogu se videti tek posle 50 godina.

Berlin i London su na čelu zemalja koje agresivno forsiraju rezoluciju UN o „genocidu“ u Srebrenici. I nikome od njih ne smeta što je njen predlog jednostrano podneo „sarajevski“ ambasador BiH Zlatko Lagumdžija, čime je grubo prekršio Ustav, samim tim i Dejtonski sporazum. Potvrđivanje ove rezolucije u takvim okolnostima, zaobilaženjem i Saveta bezbednosti UN, predstavlja arogantno kršenje svih pravnih normi. Rezolucija o Srebrenici je pripremljena je u tajnosti i uz konsultacije uskog kruga sponzora i pojedinih kosponzora. Konsultacije istomišljenika i ideoloških jednoumnika. 

Veliki i moćni time svesno ruše suštinu Dejtonskog sporazuma. Amerikanci se  javno ne eksponiraju. Znaju da BiH, prema Dejtonu, može da funkcioniše isključivo na bazi konsenzusa tri naroda i dva entiteta. Cilj Dejtona je mir i pomirenje, a sada se otvara stranputica prepuna opasnosti i neželjenih rizika. Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ zaključuje da „rezolucija UN o genocidu u Srebrenici nije doprinos pomirenju Srba i Bošnjaka, kako pišu njeni sponzori“.

Zapad tone u ekonomski, politički i moralni sunovrat. Drhti zbog meteorskog ekonomskog i tehnološkog uspona Kine. Strahuje od vojne pobede Rusije u Ukrajini. Plaši se haosa na Bliskom istoku i u Gazi. Cvili zbog moguće pobede Trampa na američkim izborima u novembru. Zato su razumljive uloge Berlina i Londona, a njihovi ciljevi kristalno jasni.

Prvo, ne žele postojanje nezavisnih zemalja u Evropi. Hoće samo one koji će na svaki poslati politički stav iz Brisela, Berlina, Londona, Pariza ili Vašingtona – odgovoriti sa „sve podržavamo 100%!“. Predsednik Vučić se ne uklapa u taj šablon. Rezolucija o genocidu je zato jednostrano i tendenciozno obojen dokument, usmeren protiv Srbije i politike nezavisnosti i suverenosti predsednika Vučića. Zato Vučić izjavljuje: „Hajka koja se vodi protiv Srbije samo pokazuje nervozu onih koji su umislili da će sa lakoćom da ostvare svoje ciljeve, da sruše Srbiju na kolena, da nikada više ne može da se podigne, da samo Srbija ponižena, Srbija poražena, može da bude dobra Srbija.“.

Drugo, Berlin i London ne žele da Srbija 2027. sa oko 100 milijardi evra BDP postane ekonomski lider na Balkanu i mogući uzor za mnoge države Trećeg sveta. Zato pokušavaju da Srbiju na svaki način spreče i zaustave.

Treće, imperijalnoj poziciji Zapada ne odgovara da sudbina BiH bude u rukama njenih naroda. Cilj je unitarna BiH pod njihovom kontrolom.

Četvrto, Evropa je u neviđenom političkom vrtlogu. Cilj joj je ubrzana militarizacija i formiranje jedinstvenog NATO korpusa za eventualni rat protiv Rusije. Vučić i Srbija ne uvode sankcije Rusiji i postaju negativan primer za sve države koje je Zapad uterao u antiruski front.

Peto, glasanje za genocid u Srebrenici neminovno će  umanjiti značaj genocida počinjenih od strane Nemačke u Drugom svetskom ratu i užasa Holokausta.

Zapad je zato odlučio da više ne važe međunarodno javno pravo i davno uspostavljena međunarodna pravila. Treba zgaziti istinu i pravdu, i posle 29 godina ponovo rasplamsati etničku mržnju. Za svoje političke potrebe eventualno zapaliti balkansko bure baruta. 

Genocid, na način kako ga je redefinisao Zapad, postaje i propagandno oružje koje mogu da koriste grupe širom sveta da bi zahtevale materijalnu naknadu. To je potvrdio ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković, bivši trećerazredni košarkaš, koji bezobrazno poručuje: „Pošto je Vučić ovakav mi ćemo na sve druge načine tražiti nadoknadu ratne štete, kao i obnovu revizije presude protiv Srbije. Zaista ovakav Vučić i ovakva Srbija od nas ne zaslužuju ni trunku poštovanja“. Ovakav Vučić i ovakva Srbija! Koliko histerične mržnje prema Srbiji i srpskom lideru koji stalno ponavlja da Srbija podržava  teritorijalni integritet BiH, ali i nadležnosti RS. Da li je to zato jer Vučić podržava Dejton? Ili zato što on želi mir i najbolje moguće odnose sa Bošnjacima, sa kojima vekovima živimo jedni pored drugih?

U pamet se Srbi, davno je rekao Arčibald Rajs.

P.S. Aleksandar Vučić: „Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.