Vlada od 31 člana! Devet žena na ministarskim pozicijama, tri po prvi put! (FOTO)
Podeli vest
Predložena nova Vlada Srbije, na čijem čelu će, prema predlogu, biti Đuro Macut, imaće kao i do sada 31 člana, a u odnosu na Vladu koju je predvodio Miloš Vučević trećina će biti novi ministri.
Novi ministri biće Dragan Glamočić za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Sara Pavkov za zaštitu životne sredine, Aleksandra Sofronijević za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, Jagoda Lazarević za unutrašnju i spoljnu trgovinu, Nenad Vujić na mestu ministra pravde, Snežana Paunović državne uprave i lokalne samouprave, Demo Beriša ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dejan Vuk Stanković na mestu ministra prosvete, Bela Balin na mestu ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Boris Bratina na mestu ministra informisanja i telekomunikacija.
Jagoda Lazarević predložena je za novog ministra unutrašnje i spoljne trgovine, a na tu poziciju dolazi pošto je četiri godine radila u Ministarstvu spoljni poslova u sektoru za ekonomsku diplomatiju.
Demo Beriša novi je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. On je na tom mestu zamenio Tomislava Žigmanova. Beriša je u Inicijativnom odboru za osnivanje Pokreta za narod i državu.
U Narodnu Skupštinu stigao je predlog za sastav Vlade republike Srbije na čijem čelu će biti profesor Đuro Macut, a za ministarku državne uprave i lokalne samouprave predložena je Snežana Paunović koja je u prethodnom mandatu obavljala funkciju potpredsednice Skupštine Srbije.
Mandatar za sastav nove vlade dr Đuro Macut je profesor na Medicinskom fakultetu i načelnik odeljenja za tumor endokrinog sistema i nasledne kancerske sindrome na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.
Foto: Informer
Macut je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je završio specijalizaciju iz interne medicine, užu specijalizaciju iz endokrinologije i odbranio doktorsku disertaciju.
Završio je specijalizaciju iz reproduktivne medicine u organizaciji Univerziteta u Ženevi i Svetske zdravstvene organizacije.
Gostujući je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Atini i Univerziteta u Skoplju.
Uže istraživačko polje mu je metabolička i reproduktivna endokrinologija, posebno sindrom policističnih jajnika i insulinska rezistencija i međunarodni je ekspert u ovim oblastima.
Usavršavao se na univerzitetima u Bolonji, Ženevi, Upsali i Oksfordu. Autor je ili koautor preko 140 originalnih naučnih radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima i urednih međunarodnih monografija iz oblasti reproduktivne endokrinologije objavljenih u izdanju švajcarskih izdavačkih kuća Cargare Frontiers.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu je od 2019. godine redovni profesor na predmetu interna medicina i drži nastavu na srpskom i engelskom jeziku.
Ministarka Snežana Paunović
Za ministarku državne uprave i lokalne samouprave predložena je Snežana Paunović, koja je u prethodnom sazivu Skupštine obavljala funkciju potpredsednice parlamenta. Snežana Paunović rođena 20. marta 1975. godine u Peći, diplomirala je ekonomiju, a u dosadašnjoj karijeri bila je narodna poslanica u četiri saziva - prvi put izabrana 2012. godine, zatim 2016, 2020. i 2022. godine.
Foto: Aleksandar Jovanović Cile
U periodu od 2006. do 2013. obavljala je dužnost Koordinatora za opštine Đakovica i Dečane, a od 2014. godine nalazi se na mestu v.d. direktorke Apotekarske ustanove Peć. Jedna je od osnivača Ženske parlamentarne mreže i aktivna članica ovog skupštinskog foruma, a bila je članica više parlamentarnih delegacija na međunarodnim konferencijama i forumima.
Pored toga, bila je članica i predsednica više upravnih i nadzornih odbora, uključujući Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, "YUQS", Aerodrom "Nikola Tesla" i Državnu lutriju Srbije.
Rođen je 1963. godine, a srednju vojnu školu završio je u Sarajevu i vojnu specijalizaciju u Pančevu, dok je u Novom Sadu diplomirao ekonomiju.
Službu u Vojsci Jugoslavije započeo je 1982. godine, tokom koje je više puta nagrađivan i odlikovan, a penzionisan je 2005. Nakon završetka vojne karijere, okrenuo se privatnom sektoru, od 2014. godine vodi Maticu Albanaca, a od 2023. je zaposlen u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kao posebni savetnik ministra.
Beriša je član Inicijativnog odbora za osnivanje svenarodnog pokreta, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Rođen je 22. januara 1973. godine u Beogradu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, a potom diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,25. Postdiplomske i doktorske studije završio je iz oblasti etike i filozofije prava, sa posebnim fokusom na savremene filozofske pravce i mislioce poput Huserla, Harta i Finisa.
Univerzitetsku karijeru započeo je kao saradnik u nastavi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, gde predaje predmet ''Filozofija sa etikom'', kao i kurseve ''Uvod u demokratiju i građansko vaspitanje'' i ''Filozofija obrazovanja''.
Vanredni profesor postao je 2017. Autor je i koautor brojnih naučnih radova i monografija, među kojima se izdvajaju ''Moral i pravo: filozofija Herberta Adolfa Harta'' i ''Moralni argument u prilog pravu''.
Pored akademskog rada, Stanković je aktivan i u javnom životu kao politički analitičar.
Balint je istaknuti srpski hematolog i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2021. godine. Rođen je 1952. godine u Ostojićevu, a karijeru je gradio na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok je specijalizaciju iz transfuziologije završio 1983, a subspecijalizaciju iz hematologije 2007. godine.
Trenutno je načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, profesor emeritus Medicinskog fakulteta VMA i profesor po pozivu na više medicinskih fakulteta u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i Sretenjskog ordena prvog stepena, koji mu je dodeljen 2024. godine.
Doktorirao je 1999. godine, a od 2009. godine je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Objavio je više od 200 naučnih radova nacionalnog i međunarodnog značaja. Autor i koautor je tri knjige, jednog udžbenika i monografije, pet skripti, dva programska kompujterska sistema, od kojih je jedan na svetskom nivou.
Izvodi nastavu na svim nivoima i studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Mentor je više doktorskih disertacija, magistarskih, master i diplomatskih radova. Proveo je na studijskom boravku "The Ohio State University" u SAD godinu dana (1997. do 1998. godine). Član je više stručnih evropskih i svetskih udruženja - EAPP- "European Federation of Animal Science", ASAS- "American Society of Animal Science", ADSA- "American Dairy Science Association". Stalni je sudski veštak za poljoprivredu.
Trenutno radi na mestu savetnika predsednika Republike Srbije za poljoprivredu i agrarnu politiku, a takođe je obavljao i niz važnih funkcija: ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Vladi Republike Srbije, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za poljoprivredu, kao i posebni savetnik ministara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Takođe, bio je i predsednik ili član u savetima, upravnim ili nadzornim odborima, više značajnih institucija.
Pored maternjeg srpskog jezika, govori i engleski jezik. Oženjen je i otac troje dece.
Završio je osnovnu školu "Jovan Cvijić" u Loznici i srednju Pravno-ekonomsku "Marko Radulović" u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je stekao zvanje diplomirani pravnik. Ima položen pravosudni ispit.
Govori engleski jezik. Od 2010. godine je direktor Pravosudne akademije. Od 2013. godine bio je član, a od decembra 2017. do decembra 2019. godine bio je predsednik Komisije za reformu pravosuđa.
Od maja 2021. godine koordinator je Klastera 1 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Član je radne grupe za izradu zakona o Pravosudnoj akademiji od avgusta 2024. godine. Od septembra 2005. godine do decembra 2009. godine bio je direktor Pravosudnog centra za obuku u Beogradu (preteča Pravosudne akademije). Od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio je kao pravni savetnik u Fondu za humanitarnopravo.
Pružao je pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, vodio prikupljanje podataka i pisao izveštaje o nestanku i kidnapovanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Bio je zadužen i za izveštavanje o stanju prava etničkih manjina. Godine 1997. i 1998. radio je kao pravni savetnik u Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava u Beogradu, od 1994. godine do decembra 1997. godine radio je u Centru za demokratsku tranziciju.
Nenad Vujić je specijalista za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, radnih i sindikalnih prava, kao i za zaštitu ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji i standardu UN-a.
Dobitnik je Godišnje nagrade za 2018. godinu Srpskog udruženja za krivično pravo.
Diplomirala je na departmanu za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, gde je trenutno doktorand i istraživač priravnik.
Od 2022. godine obavljala je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Na ovu poziciju imenovana je sa mesta šefa kabineta i posebnog savetnika za zaštitu životne sredine u istom ministarstvu, na koju je postavljena u junu 2021, odnosno u novembru 2020.
Za 2020/2021 izabrana je za potpredsednicu COP 2026 - Konferecnija Ujedinjenih nacija, najvećeg svetskog samita posvećenog klimatskim promenama.
Za uspeh koji je ostvarila tokom studija više puta je nagrađivana, između ostalog i stipendijom Fonda za mlade talente "Dositeja" za školsku 2014/2015. godinu.
Pored studija, koje je završila sa prosečnom ocenom 9.74, dok je na master studijama ostvarila prosečnu ocenu 10.00, paralelno se obrazovala i kroz pohađanje seminara i edukacija na temu ekologije, od kojih je više od polovine imalo međunarodni karakter.
Od 2013. do 2020. godine bila je koordinator više od 20 različitih projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Autor i koautor je 11 naučnih i stručnih radova iz oblasti zaštite životne sredine. Dodeljena joj je povelja za najistaknutijeg đaka generacije opšte-sportskog smera gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu školske 2010/2011.
U Srpskoj naprednoj stranci je od 2012. godine. Član je Predsedništva SNS od novembra 2021. godine. Govori engleski i služi se nemačkim jezikom.
Rođena je 1961. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ima položen pravosudni ispit.
Od 2014. godine do danas je, u kontinuitetu, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Od 2012. do 2014. godine bila je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, odgovorna za rad Sektora koji se bavi izdavanjem građevinskih i upotrebnih dozvola, licencama iz oblasti građevinarstva, energetskom efikasnošću u zgradarstvu, građevinskim zemljištem, upravno-pravnim nadzorom iz oblasti građevinarstva i državnog premera i katastra.
U periodu od 2004. do 2012. godine bila je pomoćnik ministra u Ministarstvu za kapitalne investicije, Ministarstvu infrastrukture, Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva, prostornog planiranja i urbanizma.
Od 1987. do 2004. u gradskoj opštini Savski Venac obavljala je dužnosti savetnika, pomoćnika načelnika i načelnika za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove.
Prethodno je dve godine radila kao advokatski pripravnik u oblasti građanskog i krivičnog prava. Dobitnik je priznanja "Naleda" za 2023. godinu za unapređenje uslova za investicije i gradnju.
Rođena je 1969. godine u Beogradu, gde je završila Osmu beogradsku gimnaziju. Obrazovanje nastavlja na Studijama poslovne ekonomije i finansija na Webster Web University u Ženevi i Beču.
Kao student generacije, 1991. diplomirala je u zvanju Bachelor of Arts, a na osnovu nostrifikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1996. godine priznato je zvanje diplomiranog ekonomiste. Od 1993. do 2008. godine radila je u porodičnoj firmi.
Od 2008. do 2012. godine radila je u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a potom od 2012. godine u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na poslovima bilateralne ekonomske saradnje sa Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom, Francuskom, SAD, Kanadom, Velikom Britanijom.
Od juna 2013. godine do aprila 2014. godine bila je posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a od aprila 2014. godine do oktobra 2020. godine posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija
Od oktobra do novembra 2020. godine radila je kao šef Odseka za Evropu i prekookeanske razvijene zemlje u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u zvanju višeg savetnika.
Decembra 2020. godine imenovana je za v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija za bilateralnu ekonomsku saradnju. Od novembra 2021. godine zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, Sektoru za ekonomsku diplomatiju, kao zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju u zvanju ministra savetnika.
Odlukom Vlade RS postavljena je za v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju, počev od 11. juna 2022. godine. Od 2023. godine ima zvanje ambasadora. Od septembra 2018. do februara 2021. godine bila je Generalni komesar Republike Srbije na Svetskoj izložbi "EXPO 2020 Dubai".
Vodila je pregovore o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Turskom (2017), Evroazijskom ekonomskom unijom (2019) i Velikom Britanijom (2020/21), bila je kopredsedavajuća Mešovitog komiteta Srbija Turska za sprovođenje SST Srbija Turska i Zajedničkog ekspertskog komiteta za ekonomsku saradnju sa Austrijom. Redovni je predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.
Govori engleski, francuski i italijanski i aktivno se služi nemačkim jezikom.
Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na kom radi od 2002. godine. Bio je apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na smeru za Tehničku fiziku i Odseku za nuklearnu tehniku pre nego što je počeo da se bavi filozofizom.
Od izbora u zvanje docenta predaje Savremenu Filozofiju i Ontologiju. Bio je član Saveta fakulteta, urednik studentskog časopisa Filstud i poverenik je Srpskog filozofskog društva za Kosovo i Metohiju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jagoda Lazarević predložena je za novog ministra unutrašnje i spoljne trgovine, a na tu poziciju dolazi pošto je četiri godine radila u Ministarstvu spoljni poslova u sektoru za ekonomsku diplomatiju.
Ruski predsednik Vladimir Putin obratio se javnosti danas u Moskvi u okviru velike godišnje konferencije sa pitanjima građana i medija. Govorio je o ratu u Ukrajini, odnosima sa Zapadom i ključnim unutrašnjim pitanjima.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić obratila se danas javnosti Srbije nakon što su 4 člana Regulatornog tela za elektronske medije (REM) podneli ostavke.
Jednostavniji automobili, posebno stariji modeli i neki japanski i evropski automobili, često se pokazuju pouzdanijim i dugovečnijim od savremenih, tehnološki složenih vozila.
Jedna od vodećih hrvatskih banaka našla se u centru skandala nakon što je regulator otkrio da je bez pravnog osnova prikupljala lične podatke klijenata, što predstavlja ozbiljno narušavanje njihove privatnosti.
Danas pola Srbije slavi, a pola ide na slavu, pa su se mnogi dosetili kako da zarade na današnji dan i olakašaju roditeljima koji imaju malu decu. Verovali ili ne, napravili su specijalne slavske pakete u takozvanim čuvaonicima.
Ugovor za projektovanje i izgradnju saobraćajnog sistema za Liniju 1 fazu 1 beogradskog metroa, kao i Finansijski protokol između Vlade Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti finansiranja faze 1 projekta beogradskog metroa, potpisani su danas u Vladi Republike Srbije.
U mestu Crkvine, na regionalnom putu Tutin – Novi Pazar, oko 19 sati dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj je došlo do prevrtanja putničkog automobila.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Pančevu, u saradnji sa UKP, pod nadzorom Osnovnog javnog tužilaštva, uhapsili su dve osobe koje su osumnjičene da su prodavale prerađeno svinjsko meso zaraženo parazitom "Trichinela spiralis suis", a za obojucu je večeras određen pritvor do 30 dana.
Gotovo 13 kilograma kokaina zaplenjeno je u sredu, 17. decembra, na graničnom prelazu Karasovići, a uhapšen je 56-godišnji albanski državljanin koji je drogu pokušao da prokrijumčari iz Republike Hrvatske ka Albaniji, piše Večernji.
Poruke sa kriptovane aplikacije Skaj ukazuju na to da je Radoje Zvicer tvrdio da zna ko je naručio ubistvo Jevrema Brkovića, koji je u napadu brutalno pretučen, a njegov pratilac Srđan Vojičić ubijen.
Kina je otkrila svoje prvo podmorsko nalazište zlata, ispod dna Žutog mora, najveće u Aziji, kod poluostrva Đijaodong u provinciji Šandong, piše hongkonški list Saut čajna morning post.
Tvrdnje da Rusija namerava da napadne Evropu su gluposti koje služe da bi Rusija izgledala kao neprijatelj, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.
Američki predsednik Donald Tramp se bacio na praznično preuređenje Bele kuće, postavivši nove pločice ispod portreta bivših predsednika na takozvanoj „Predsedničkoj stazi slavnih“.
General Jovan Milanović rekao je da snimanje serije "Moj rođak sa sela" nije nastavljeno jer je smetalo tadašnjem državnom vrhu naše zemlje i bivšoj Haškoj tužiteljki Karli del Ponte.
Muzej afričke umetnosti u Beogradu poziva ljubitelje avanture i putopisne literature na razgovor o knjizi "U srcu Afrike - Ekspedicija Kragujevac-Kilimandžaro 1975", autora Milana Rakočevića. Događaj će se održati u ponedeljak, 22. decembra u 18 časova.
Ako ste u braku sa Lavom, zvezde vas guraju u najintenzivniji emotivni period do sada – ali uz pravi pristup, kriza može postati snažnija strast umesto razlaza.
Pevačica Marija Šerifović snimila je sina Maria dok peva, a na sve je odreagovala pevačica Verica Šerifović koja je sigurna da će njen unuk naslediti talenat za muziku.
Politika
Politika
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar