Vlada od 31 člana! Devet žena na ministarskim pozicijama, tri po prvi put! (FOTO)
Podeli vest
Predložena nova Vlada Srbije, na čijem čelu će, prema predlogu, biti Đuro Macut, imaće kao i do sada 31 člana, a u odnosu na Vladu koju je predvodio Miloš Vučević trećina će biti novi ministri.
Novi ministri biće Dragan Glamočić za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Sara Pavkov za zaštitu životne sredine, Aleksandra Sofronijević za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, Jagoda Lazarević za unutrašnju i spoljnu trgovinu, Nenad Vujić na mestu ministra pravde, Snežana Paunović državne uprave i lokalne samouprave, Demo Beriša ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dejan Vuk Stanković na mestu ministra prosvete, Bela Balin na mestu ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Boris Bratina na mestu ministra informisanja i telekomunikacija.
Jagoda Lazarević predložena je za novog ministra unutrašnje i spoljne trgovine, a na tu poziciju dolazi pošto je četiri godine radila u Ministarstvu spoljni poslova u sektoru za ekonomsku diplomatiju.
Demo Beriša novi je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. On je na tom mestu zamenio Tomislava Žigmanova. Beriša je u Inicijativnom odboru za osnivanje Pokreta za narod i državu.
U Narodnu Skupštinu stigao je predlog za sastav Vlade republike Srbije na čijem čelu će biti profesor Đuro Macut, a za ministarku državne uprave i lokalne samouprave predložena je Snežana Paunović koja je u prethodnom mandatu obavljala funkciju potpredsednice Skupštine Srbije.
Mandatar za sastav nove vlade dr Đuro Macut je profesor na Medicinskom fakultetu i načelnik odeljenja za tumor endokrinog sistema i nasledne kancerske sindrome na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije.
Foto: Informer
Macut je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kome je završio specijalizaciju iz interne medicine, užu specijalizaciju iz endokrinologije i odbranio doktorsku disertaciju.
Završio je specijalizaciju iz reproduktivne medicine u organizaciji Univerziteta u Ženevi i Svetske zdravstvene organizacije.
Gostujući je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Atini i Univerziteta u Skoplju.
Uže istraživačko polje mu je metabolička i reproduktivna endokrinologija, posebno sindrom policističnih jajnika i insulinska rezistencija i međunarodni je ekspert u ovim oblastima.
Usavršavao se na univerzitetima u Bolonji, Ženevi, Upsali i Oksfordu. Autor je ili koautor preko 140 originalnih naučnih radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima i urednih međunarodnih monografija iz oblasti reproduktivne endokrinologije objavljenih u izdanju švajcarskih izdavačkih kuća Cargare Frontiers.
Na Medicinskom fakultetu u Beogradu je od 2019. godine redovni profesor na predmetu interna medicina i drži nastavu na srpskom i engelskom jeziku.
Ministarka Snežana Paunović
Za ministarku državne uprave i lokalne samouprave predložena je Snežana Paunović, koja je u prethodnom sazivu Skupštine obavljala funkciju potpredsednice parlamenta. Snežana Paunović rođena 20. marta 1975. godine u Peći, diplomirala je ekonomiju, a u dosadašnjoj karijeri bila je narodna poslanica u četiri saziva - prvi put izabrana 2012. godine, zatim 2016, 2020. i 2022. godine.
Foto: Aleksandar Jovanović Cile
U periodu od 2006. do 2013. obavljala je dužnost Koordinatora za opštine Đakovica i Dečane, a od 2014. godine nalazi se na mestu v.d. direktorke Apotekarske ustanove Peć. Jedna je od osnivača Ženske parlamentarne mreže i aktivna članica ovog skupštinskog foruma, a bila je članica više parlamentarnih delegacija na međunarodnim konferencijama i forumima.
Pored toga, bila je članica i predsednica više upravnih i nadzornih odbora, uključujući Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, "YUQS", Aerodrom "Nikola Tesla" i Državnu lutriju Srbije.
Rođen je 1963. godine, a srednju vojnu školu završio je u Sarajevu i vojnu specijalizaciju u Pančevu, dok je u Novom Sadu diplomirao ekonomiju.
Službu u Vojsci Jugoslavije započeo je 1982. godine, tokom koje je više puta nagrađivan i odlikovan, a penzionisan je 2005. Nakon završetka vojne karijere, okrenuo se privatnom sektoru, od 2014. godine vodi Maticu Albanaca, a od 2023. je zaposlen u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kao posebni savetnik ministra.
Beriša je član Inicijativnog odbora za osnivanje svenarodnog pokreta, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Rođen je 22. januara 1973. godine u Beogradu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, a potom diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu sa prosečnom ocenom 9,25. Postdiplomske i doktorske studije završio je iz oblasti etike i filozofije prava, sa posebnim fokusom na savremene filozofske pravce i mislioce poput Huserla, Harta i Finisa.
Univerzitetsku karijeru započeo je kao saradnik u nastavi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, gde predaje predmet ''Filozofija sa etikom'', kao i kurseve ''Uvod u demokratiju i građansko vaspitanje'' i ''Filozofija obrazovanja''.
Vanredni profesor postao je 2017. Autor je i koautor brojnih naučnih radova i monografija, među kojima se izdvajaju ''Moral i pravo: filozofija Herberta Adolfa Harta'' i ''Moralni argument u prilog pravu''.
Pored akademskog rada, Stanković je aktivan i u javnom životu kao politički analitičar.
Balint je istaknuti srpski hematolog i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2021. godine. Rođen je 1952. godine u Ostojićevu, a karijeru je gradio na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok je specijalizaciju iz transfuziologije završio 1983, a subspecijalizaciju iz hematologije 2007. godine.
Trenutno je načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, profesor emeritus Medicinskog fakulteta VMA i profesor po pozivu na više medicinskih fakulteta u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i Sretenjskog ordena prvog stepena, koji mu je dodeljen 2024. godine.
Doktorirao je 1999. godine, a od 2009. godine je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Objavio je više od 200 naučnih radova nacionalnog i međunarodnog značaja. Autor i koautor je tri knjige, jednog udžbenika i monografije, pet skripti, dva programska kompujterska sistema, od kojih je jedan na svetskom nivou.
Izvodi nastavu na svim nivoima i studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Mentor je više doktorskih disertacija, magistarskih, master i diplomatskih radova. Proveo je na studijskom boravku "The Ohio State University" u SAD godinu dana (1997. do 1998. godine). Član je više stručnih evropskih i svetskih udruženja - EAPP- "European Federation of Animal Science", ASAS- "American Society of Animal Science", ADSA- "American Dairy Science Association". Stalni je sudski veštak za poljoprivredu.
Trenutno radi na mestu savetnika predsednika Republike Srbije za poljoprivredu i agrarnu politiku, a takođe je obavljao i niz važnih funkcija: ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Vladi Republike Srbije, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za poljoprivredu, kao i posebni savetnik ministara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
Takođe, bio je i predsednik ili član u savetima, upravnim ili nadzornim odborima, više značajnih institucija.
Pored maternjeg srpskog jezika, govori i engleski jezik. Oženjen je i otac troje dece.
Završio je osnovnu školu "Jovan Cvijić" u Loznici i srednju Pravno-ekonomsku "Marko Radulović" u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu gde je stekao zvanje diplomirani pravnik. Ima položen pravosudni ispit.
Govori engleski jezik. Od 2010. godine je direktor Pravosudne akademije. Od 2013. godine bio je član, a od decembra 2017. do decembra 2019. godine bio je predsednik Komisije za reformu pravosuđa.
Od maja 2021. godine koordinator je Klastera 1 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom. Član je radne grupe za izradu zakona o Pravosudnoj akademiji od avgusta 2024. godine. Od septembra 2005. godine do decembra 2009. godine bio je direktor Pravosudnog centra za obuku u Beogradu (preteča Pravosudne akademije). Od oktobra 1999. godine do aprila 2000. godine radio je kao pravni savetnik u Fondu za humanitarnopravo.
Pružao je pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, vodio prikupljanje podataka i pisao izveštaje o nestanku i kidnapovanju Srba na Kosovu i Metohiji.
Bio je zadužen i za izveštavanje o stanju prava etničkih manjina. Godine 1997. i 1998. radio je kao pravni savetnik u Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava u Beogradu, od 1994. godine do decembra 1997. godine radio je u Centru za demokratsku tranziciju.
Nenad Vujić je specijalista za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, radnih i sindikalnih prava, kao i za zaštitu ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji i standardu UN-a.
Dobitnik je Godišnje nagrade za 2018. godinu Srpskog udruženja za krivično pravo.
Diplomirala je na departmanu za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, gde je trenutno doktorand i istraživač priravnik.
Od 2022. godine obavljala je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Na ovu poziciju imenovana je sa mesta šefa kabineta i posebnog savetnika za zaštitu životne sredine u istom ministarstvu, na koju je postavljena u junu 2021, odnosno u novembru 2020.
Za 2020/2021 izabrana je za potpredsednicu COP 2026 - Konferecnija Ujedinjenih nacija, najvećeg svetskog samita posvećenog klimatskim promenama.
Za uspeh koji je ostvarila tokom studija više puta je nagrađivana, između ostalog i stipendijom Fonda za mlade talente "Dositeja" za školsku 2014/2015. godinu.
Pored studija, koje je završila sa prosečnom ocenom 9.74, dok je na master studijama ostvarila prosečnu ocenu 10.00, paralelno se obrazovala i kroz pohađanje seminara i edukacija na temu ekologije, od kojih je više od polovine imalo međunarodni karakter.
Od 2013. do 2020. godine bila je koordinator više od 20 različitih projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.
Autor i koautor je 11 naučnih i stručnih radova iz oblasti zaštite životne sredine. Dodeljena joj je povelja za najistaknutijeg đaka generacije opšte-sportskog smera gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu školske 2010/2011.
U Srpskoj naprednoj stranci je od 2012. godine. Član je Predsedništva SNS od novembra 2021. godine. Govori engleski i služi se nemačkim jezikom.
Rođena je 1961. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ima položen pravosudni ispit.
Od 2014. godine do danas je, u kontinuitetu, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Od 2012. do 2014. godine bila je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, odgovorna za rad Sektora koji se bavi izdavanjem građevinskih i upotrebnih dozvola, licencama iz oblasti građevinarstva, energetskom efikasnošću u zgradarstvu, građevinskim zemljištem, upravno-pravnim nadzorom iz oblasti građevinarstva i državnog premera i katastra.
U periodu od 2004. do 2012. godine bila je pomoćnik ministra u Ministarstvu za kapitalne investicije, Ministarstvu infrastrukture, Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva, prostornog planiranja i urbanizma.
Od 1987. do 2004. u gradskoj opštini Savski Venac obavljala je dužnosti savetnika, pomoćnika načelnika i načelnika za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove.
Prethodno je dve godine radila kao advokatski pripravnik u oblasti građanskog i krivičnog prava. Dobitnik je priznanja "Naleda" za 2023. godinu za unapređenje uslova za investicije i gradnju.
Rođena je 1969. godine u Beogradu, gde je završila Osmu beogradsku gimnaziju. Obrazovanje nastavlja na Studijama poslovne ekonomije i finansija na Webster Web University u Ženevi i Beču.
Kao student generacije, 1991. diplomirala je u zvanju Bachelor of Arts, a na osnovu nostrifikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1996. godine priznato je zvanje diplomiranog ekonomiste. Od 1993. do 2008. godine radila je u porodičnoj firmi.
Od 2008. do 2012. godine radila je u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a potom od 2012. godine u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na poslovima bilateralne ekonomske saradnje sa Nemačkom, Austrijom, Švajcarskom, Francuskom, SAD, Kanadom, Velikom Britanijom.
Od juna 2013. godine do aprila 2014. godine bila je posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a od aprila 2014. godine do oktobra 2020. godine posebni savetnik za ekonomske odnose sa inostranstvom potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija
Od oktobra do novembra 2020. godine radila je kao šef Odseka za Evropu i prekookeanske razvijene zemlje u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u zvanju višeg savetnika.
Decembra 2020. godine imenovana je za v.d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija za bilateralnu ekonomsku saradnju. Od novembra 2021. godine zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, Sektoru za ekonomsku diplomatiju, kao zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju u zvanju ministra savetnika.
Odlukom Vlade RS postavljena je za v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju, počev od 11. juna 2022. godine. Od 2023. godine ima zvanje ambasadora. Od septembra 2018. do februara 2021. godine bila je Generalni komesar Republike Srbije na Svetskoj izložbi "EXPO 2020 Dubai".
Vodila je pregovore o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije sa Turskom (2017), Evroazijskom ekonomskom unijom (2019) i Velikom Britanijom (2020/21), bila je kopredsedavajuća Mešovitog komiteta Srbija Turska za sprovođenje SST Srbija Turska i Zajedničkog ekspertskog komiteta za ekonomsku saradnju sa Austrijom. Redovni je predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.
Govori engleski, francuski i italijanski i aktivno se služi nemačkim jezikom.
Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na kom radi od 2002. godine. Bio je apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na smeru za Tehničku fiziku i Odseku za nuklearnu tehniku pre nego što je počeo da se bavi filozofizom.
Od izbora u zvanje docenta predaje Savremenu Filozofiju i Ontologiju. Bio je član Saveta fakulteta, urednik studentskog časopisa Filstud i poverenik je Srpskog filozofskog društva za Kosovo i Metohiju.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Jagoda Lazarević predložena je za novog ministra unutrašnje i spoljne trgovine, a na tu poziciju dolazi pošto je četiri godine radila u Ministarstvu spoljni poslova u sektoru za ekonomsku diplomatiju.
Kina ne može da računa na automatsku geopolitičku dobit od američkih kriza, jer se pokazuje da problemi Vašingtona istovremeno otvaraju nove rizike i za Peking.
Ustaški režim u Zagrebu i njihovi mediji toliko su besni jer Evropska komisija nije blokirala 1,5 milijardi evra koji su namenjeni našoj državi da su optužili predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je podelio Evropsku uniju!
Najnovija epizoda Informerove emisije "Na merama" otkriće vam kako se za izbore sprema političar blokader Miroslav Aleksić, sa kime se druži pretendent na studentsku listu, profesor Milo Lompar, kakav je javni debakl doživela Đilasova uzdanica Marinika Tepić, na koji način se opušta lažni poliglota, opozicionar Đorđe Stanković, gde se šeta advokat blokader Rodoljub Šabić… i još mnogo toga!
U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima i iznad većeg dela zemlje suvo. Najniža temperatura biće od 3 do 14 stepeni, a najviša dnevna od 26 do 30 stepeni.
Zvanično je počela kompletna rekonstrukcija puta od Rogačice do Debelog brda, a reč je o dugoj i zahtevnoj trasi od 24 kilometra koja povezuje Bajinu Baštu sa Valjevom i Beogradom.
Suđenje takozvanoj vračarskoj grupi nastavljeno je juče u Specijalnom sudu u Beogadu prikazivanjem poruka koje su pripadnici grupe navodno razmenjivali, a u njima je spominjan i bivši kriminalac, a sadašnji rijaliti učesnik Kristijan Golubović, a spominjao ga je navodni vođa grupe Nikola Vušović zvani Džoni sa Vračara.
Porodica Luke Bogićevića (21) iz Šapca, koji je nestao 19. marta ove godine u Novom Sadu, podelila je na društvenim mrežama tužnu vest o tragičnom kraju potrage.
Raketna opasnost prvi put je proglašena u Hanti-Mansijskom autonomnom okrugu – Jugri, jednom od ključnih naftnih regiona Rusije, udaljenom oko 2.000 kilometara od granice sa Ukrajinom.
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin pohvalio je pripadnike Snaga za specijalne operacije tokom sastanka sa generalnim direktorom Kamaza Sergejem Kogoginom u Kremlju, gde se razgovaralo o razvoju vojne opreme te kompanije.
Emitovanje serije "Katarina Velika" na programu Informer TV ponovo je u fokus javnosti vratilo jedno od ključnih poglavlja ruske istorije - pripajanje Krima Rusiji 1783. godine.
Svetislav Bule Goncić je detinjstvo proveo veoma skromno živeći u podrumu Osnovne škole "Prva proleterska brigada" na Dorćolu gde je njegov otac radio kao domar.
Iako vlasnicima može delovati zabrinjavajuće, konzumiranje trave kod pasa u većini slučajeva nije razlog za paniku. Stručnjaci to često objašnjavaju kao "zamensko ponašanje”, koje se javlja kada pas doživljava unutrašnji stres ili konflikt.
Proleće je idealan trenutak da se planira vrt koji će svake godine izgledati sve lepše bez previše rada. Zato se sve više ljudi odlučuje za višegodišnje biljke, jer se one sade jednom, a zatim se same vraćaju svake sezone i unose boju i život u prostor.
Kombinacija mekane kore sa orasima, bogatog krema od žumanaca, keksa i maslaca, kao i vazdušastog šnea sa karamelom na vrhu, čini "bomba" tortu pravim užitkom kojem se teško odoleva.
Granica između zdravog seksualnog odnosa i problema ne zavisi od toga koliko je nešto intenzivno, već od toga da li postoji saglasnost, kontrola i poštovanje između partnera.
Legendarna pevačica Zorica Brunclik otkrila je da je čitava estrada bila uz nju dok je bila lošeg zdravstvenog stanja i istakla je koliko im je zahvalna.
Pevačica Anđela Ignjatović Breskvica nedavno je raskinula sa dečkom Nemanjom, a sada je Zorana Mićanović otkrila da su njih dvoje ove godine planirali svadbu.
Politika
Politika
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar