Printscreen You Tube
SRBI, VAVEDENJE JE DAN KADA SE ČUDA DEŠAVAJU I VALJA SE MOLITI OVOM SVECU! Zauzvrat ispuniće vam svaku bogougodnu želju
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. decembra obeležavaju Svetog prepodobnog Grigorija Dekapolita, koji se slavi i kao Pretprazništvo Vavedenja Presvete Bogorodice
Grigorije Dekapolit je hrišćanski svetitelj iz devetog veka i rođen je u Dekapolju Isavrijskom, u današnjem Dar es Salamu, najvećem gradu Tanzanije.
Svoje školovanje je završio u 14-toj godini i tada se zamonašio, a živeo je u raznim mestima poput Vizantije, Rima i na gori Olimpijskoj.
Prema narodnim verovanjima, neretko se dešavalo da ga ozari nebeska svetlost i da mu se anđeli javljaju, a on ih je gledao i pomno slušao ono što su im govorili.
Zato se veruje da je ovaj dan kada se čuda dešavaju i da se valja moliti ovom svetitelju, a predanje kaže da će on zauzvrat ispuniti svaku, bogougodnu, želju.
Umro je 816. godine u Carigradu, a skoro čitav svoj život je posvetio borbi protiv ikonoborstva, verskog pokreta koje se protivi ikonama, kipovima i relikvijama.
Srpska pravoslavna crkva ga praznuje 20. novembra po Julijanskom, odnosno 3. decembra po Gregorijanskom kalendaru.
Vavedenje, ulazak Presvete Bogorodice u hram
Vavedenje je jedan od pet velikih Bogorodičinih praznika. Označava ulazak Presvete Bogorodice u hram. Praznuje se 21. novembra po starom, odnosno 4. decembra po novom kalendaru.
Marija je, kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja, Joakima i Ane, da će, ako dobiju porod, dete predati Bogu u hram. Dovedena je iz Nazareta u Jerusalim gde je na samom ulazu dočekao je otac Jovana Preteče, prvosveštenik Zaharije. Ulazak Marije u hram praćen je svečanom povorkom Joakimovih i Aninih srodnika.
Ispred Marije išle su device sa upaljenim svećama. Iza njih hodala je Presveta Deva svečano odevena i ukrašena, između svoje majke i oca, a iza njih ostali srodnici i prijatelji. Na ulasku u hram, prvosveštenik Zaharije, uveo ju je u Svetinju nad Svetinjama, najsvetlije mesto hrama iza druge zavese, gde ulaze samo arhijereji i to samo jednom godišnje, na dan praznika Očišćenja.[1] Roditelji su tada prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući, a Sveta Deva, Marija, ostala je u hramu, gde je boravila devet godina.
Nakon što su joj roditelji umrli, Devu Mariju su sa dvanaest godina predali Josifu, njenom srodniku u Nazaretu, živi u devstvenosti iako to nije bio običaj u Izrailju.
Devica Marija bila je prva doživotno zaveštana devojka.
