Čuvari tradicije! Ovih 10 naroda u Evropi ne koriste latinicu!

Evropa je kontinent koji obuhvata raznolikost kultura, jezika i pismenih tradicija. Dok se latinično pismo koristi u većini evropskih zemalja, postoje i oni narodi koji su sačuvali svoje tradicionalne alfabete.

Različita pisma odražavaju bogatstvo i raznolikost evropske kulturne baštine.

Srpska ćirilica

U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.
Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava. Ćiriličko pismo igra izuzetno važnu ulogu u srpskoj kulturi i identitetu.

Upotreba ćiriličkog pisma u Srbiji je posebno vidljiva u zvaničnim dokumentima, obrazovanju, medijima i na mnogim javnim mestima. Ćiriličko pismo ima poseban kulturni i istorijski značaj u Srbiji. Ona se smatra vezom sa slovenskom i srpskom tradicijom, a mnogi kulturni spomenici, knjige i umetnička dela napisani su  ćirilicom.

Grčki alfabet

U Grčkoj se koristi jedan od najstarijih pisama u Evropi – grčki alfabet. Ovaj alfabet koristi se ne samo u Grčkoj već i na Kipru i kod manjih grčkih zajednica širom sveta. Grčki alfabet ima svoje korene u antičkoj Grčkoj i ostao je važan deo kulture i obrazovanja.

Ruska i beloruska ćirilica

Rusija, kao najveća evropska zemlja, koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je osnova za ruski jezik i mnoge druge jezike u bivšim sovjetskim republikama. Ovo pismo se odlikuje svojim karakterističnim slovima i daje ruskom jeziku prepoznatljiv izgled. Beloruska ćirilica razlikuje se od ruske samo u jednom slovu.

Foto: Pixabay

Bugarska ćirilica

Bugarski jezik takođe koristi ćiriličko pismo, mada je u prošlosti koristio glagoljicu. Ovo pismo igra ključnu ulogu u očuvanju bugarske jezičke i kulturne baštine. Zahvaljujući ulasku Bugarske u Evropsku uniju, ćirilica je postala treće zvanično pismo Evropske unije pored latinice i grčkog alfabeta.

Gruzinsko pismo

Gruzija koristi svoj jedinstveni pismeni sistem, gruzinsko pismo, razlikuje se od bilo kog drugog alfabeta u Evropi. Ima prepoznatljive znakove i  dugu istoriju u gruzinskoj kulturi.

Jermensko pismo

Jermenija takođe ima svoj jedinstveni alfabet, poznat kao jermensko pismo. Ovo pismo ima svoje korene u starim vekovima i igra važnu ulogu u očuvanju jermenskog jezika i identiteta.

Makedonsko pismo

U Makedoniji se koristi i latinica i ćirilica kao zvanični pismeni sistemi. Oba pisma imaju jednak status i koriste se u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ova dvojezičnost je rezultat političkih i jezičkih faktora u Makedoniji, gde se ćirilica tradicionalno koristila, ali je latinično pismo takođe postalo sveprisutno tokom vremena, naročito u komunikaciji sa inostranstvom i na internetu.

Građani Makedonije obično imaju slobodu izbora kada je reč o tome koje će pismo koristiti u svakodnevnoj komunikaciji, i mnogi ljudi se oslanjaju na oba pisma u zavisnosti od situacije ili ličnih preferencija.

Ukrajinsko pismo

U Ukrajini se zvanično koristi ćiriličko pismo. Ćirilica je službeno pismo i dominantno se koristi u javnim institucijama, školama, medijima i drugim zvaničnim dokumentima. Ukrajinska ćirilica ima nekoliko specifičnih slova koja se razlikuju od ruske ćirilice, jer reflektuju zvuke i foneme karakteristične za ukrajinski jezik.

Foto: pexels.com

Kada je reč o pismenoj reformi u Ukrajini, postojale su diskusije i različiti stavovi u vezi sa mogućim prelaskom na latiničko pismo, kako bi se što više diferencirali u odnosu na ruski jezik.

Pismena reforma je bila predmet debata i razmatranja u ukrajinskom parlamentu, ali nije došlo do značajnih promena u vezi sa zvaničnim pismom.

Kazaško pismo

U Kazahstanu se koriste tri pisma kazaška ćirilica, latinica i arapsko pismo.

Vlada Kazahstana odlučila je da ta zemlja do 2025. potpuno promeni državno pismo sa ćirilice na latinicu, kako bi pobegla od sovjetskog nasleđa.

Svako od ovih pisma ima svoje jedinstvene karakteristike i doprinosi raznolikosti evropske kulturne baštine. Iako latiničko pismo dominira u mnogim delovima Evrope, očuvanje i upotreba tradicionalnih alfabeta čuva bogatstvo jezičke i kulturne raznolikosti kontinenta.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.