Kako smo ostali bez svilene bube? Gde su nam beli dudovi?

Želja da Titova Jugoslavija bude "Jevropa i svet" dovela je do toga da mnoga prirodna bogatstva od kojih je ostvarivan veliki profit, jednostavno budu uništeni.

Takav slučaj bio je sa dudovima, kojih je pre uništenja krajem šezdesetih godina prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji, bilo 2,6 miliona, ponajviše na prostorima Srbije, a danas je to gotovo zanemarljivo.
Jugoslavija je bila peta sila u svetu po proizvodnji svile, a onda je prednost data nafti i sintetici koja se od nje pravi.

- Nekadašnja Jugoslavija je decenijama plaćala danak trčanju za raznim svetskim trendovima, ali cena modernizacije uvođenjem masovne proizvodnje sintitičkih vlakana pripada redu najskupljih promašaja nekadašnje SFRJ! Zbog sintetike (čitaj monopola naftne industrije) iz Jugoslavije je proterana širom sveta cenjena svilena buba, a njena biljka hraniteljka beli dud je iskrčen. Napomenimo samo da je pred Drugi svetski rat u Jugoslaviji bilo više od dva i po miliona stabala belog duda, a da danas nema ni nekoliko hiljada – navodi Branislav Gulan, publicista i novinar u penziji.

Danas su dudovi u Vojvodini preostali u tragovima, a nekoliko ih ima u blizini Kovilja gde se odvija i manifestacija "Parastos dudu", kada se sakupljaju plodovi sa ovog drveta i peče rakija.

 

Zanimljivo je da je sadnja dudova u Novom Sadu počela davne 1786. U naredne dve godine posađeno je preko 3.500 hiljade dudovih stabala, da bi do kraja veka ta cifra prešla 5.000 sadnica.

 

Foto: S. K.

 

- Drvo duda može narasti i do 24 metra, a može da raste na veoma siromašnim, pa čak i peščanim zemljištima. Koristio se najčešće za uzgoj svilene bube, koja je ključna za proizvodnju svile, pa je tako Novi Sad 1770. godine otvorio svoju prvu svilaru. Iz istog razloga, Futog je posedovao svojih preko 10.000 dudova, gajenjem svile bavio se "svako", a najčešće siromašni baštovani - kaže za Informer Dimitrije Ilić, agronom u penziji iz Novog Sada.

Ipak, bombardovanje "srpske Atine" u Košutovoj revoluciji 1849. značajno je odmoglo gajenju svile na ovim prostorima zato što je novosadska svilara porušena. Posle toga, tadašnja vlast je tražila da se dudovi sade što više, pa su osim pored puta, nikle čitave šume dudova. U Almaškom kraju u Novom Sadu, ispred svake kuće po zakonu Austrougarske monarhije morao je biti zasađen dud.

Foto: S. K.

- Krajem 19. veka svilena buba se gajila u stotinjak naselja u Bačkoj. Gotovo da nije bilo sela u okolini Novog Sada čiji stanovnici se nisu, manje ili više, bavili svilogojstvom. U jednom trenutku samo na području Novog Sada bilo je oko 750 hiljada stabala duda. Za masovnu sadnju postojali su rasadnici ali dud koji je bio zasađen nije odmah mogao da se koristi za branje i ishranu svilobube – navodi Dušanka Marković iz Muzeja grada Novog Sada.