Eventualni međuetnički sukob u Bosni i Hercegovini vojne snage SAD i članica NATO mogli bi da smire sa oko 60.000 vojnika i troškovima od 18 do 24 milijarde dolara u prvoj godini angažovanja, ocenuje se u studiji američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koja tretira i eventualno vojno učešće Srbije koje se smatra malo verovatnim.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, vojna intervencija Srbije se u tom slučaju smatra malo verovatnom, ali se predviđa da bi bili potrebni vazdušni napadi, uz dodatne troškove od oko 24 milijarde dolara.
Kada se govori o BiH kao mogućoj članici NATO, međuetnički sukob se smatra najvećim potencijalnim vojnim izazovom.
Studija iznosi različite hipotetičke scenarije takvog razvoja događaja pod uticajem stranih faktora: od podrške Srbije „iredentistički orijentisanom lokalnom stanovništvu", podrške Rusije etničkom separatizmu do talasa nasilja nastalog pod uticajem radikalnih islamista.
- Srbija se navodi kao jedina potencijalna spoljna pretnja, ali veoma malo verovatna jer je Beograd danas u Partnerstvu za mir, sarađuje sa NATO i nalazi se na putu evropskih integracija - dodaje se u tekstu.
CSIS procenjuje da Vlada u Sarajevu ima relativno slabe vojne snage, mali vojni budžet i ekonomiju u teškom stanju, ali da bi BiH mogla da zatraži podršku NATO ako postane članica Alijanse.
- Zanimljivo je da nigde ne implicira da bi oružanu pobunu izveli Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Ipak, autori iznose i hipotetički scenario po kome bi 'buduća ultranacionalnistička vlast' u Srbiji mogla da se umeša u sukobe u BiH ukoliko bude potredno da zaštiti Srbe od 'sektaškog nasilja, islamskog ekstremizma i sekularnih napada'. U takvom scenariju, procenjuje se da bi Srbija sa četiri teško naoružane brigade i vazduhoplovstvom mogla vrlo brzo da pobedi lako naoružane snaga BiH. Očekivana bi bila i pomoć Rusije Srbiji u tehnici i vojnim savetnicima - smatraju analitičari.
Tu bi na scenu stupili vazdušni udari NATO i SAD. Vodeći se iskustvima iz bombardovanja Srbije 1999. i ratova u Iraku i Avganistanu Centar za strateške i međunarodne studije predviđa da bi takva akcija naterala srpske vojne snage da se kriju. U tom slučaju, autoi smatraju da bi protiv srpskih snaga trebalo sprovesti akciju poput one u Hrvatskoj 1995, odnosno kombinovanje vazdušnih udara i napada kopnenih snaga vlade u Sarajevu.
Troškovi vazdušnih napada iznosili bi 24 milijarde dolara, a troškove bi pođednako snosili SAD i ostale zemlje članice NATO-a.
U okviru programa međunarodne bezbednosti, autor Mark Kansian i njegov saradnik Adam Sakston uradili su prognoze kako bi moglo da izgleda širenje NATO, u kontekstu potrebnih vojnih snaga i novca za jačanje odbrambenih sposobnosti saveznika ili pak mirovnih operacija. Autori su se bavili postojećim vojnim snagama NATO-a i Rusije, kao i potencijalnim žarištima ukoliko dođe do širenja Alijanse.
Kao države koje mogu postati deo NATO navode se Švedska, Finska, Ukrajina, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Od evropskih zemalja izostavljeni su Srbija, Belorusija, Moldavija, Irska, Švajcarska i Austrija.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Ruska vlada delimično je ukinula zabranu izvoza dizel goriva i odobrila plasman prvih 500.000 tona na svetsko tržište, nakon dogovora predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa.
NATO bi mogao da otvori novi front protiv Rusije napadom na Kalinjingradsku oblast, čime bi Moskvu primorao na drugu mobilizaciju i izazvao unutrašnju političku krizu koja bi mogla da dovede do pokušaja svrgavanja predsednika Vladimira Putina.
Vojkan Mladenović, funkcioner "Studentske liste" bez studenata, koji je sad prijavljen ispred Albanske koalicije sa kojom blokaderi imaju saradnju, glavni je vinovnik mega skandala na zgubidanskom protestu u Nišu.
Sukob između pristalica bloakderskog pokreta i opozicone koalicije "Evropska Srbija" preneo se na društvene mreže, nakon što je profil "RAF Blokada" ismejao članove ove koalicije koji su, kako tvrde, dolazili na studentske štandove da se žale na njihove objave.
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je večeras u Krčedinu da političke razlike ne smeju biti opravdanje za nasilje, ističući da napadi na žene i građane koji imaju drugačije političke stavove nisu prihvatljivi, i pozvao na mir i stabilnost uoči izbora 25. oktobra.
Diskvalifikovani učensik Exatlona Mensur Ajdarpašić smatra da nikada nije imao podršku Plavog tima, ali ističe da mu ne smeta što ga nisu birali za kapitena.
Mensur Ajdarpašić negirao je da je pretio Veljku Milićeviću i priznao da se kaje zbog postupka koji ga je koštao učešća u sportskom rijalitiju Exatlon.
Bliskost Rade Đorđević i Mensura Ajdarpašića nije prošla nezapaženo, a iako fanovi Exatlona navijaju za romansu, njih dvoje poručuju da su samo prijatelji.
Bivši učesnik Exatlona Srbija Mensur Ajdarpašić progovorio je o svojim ishitrenim i agresivnim reakcijama, do kojih je dolazilo kada je u takmičenju gubio.
Meteorolog Ivan Ristić obelodanio je da je sa Pacifika stigao signal koji najavljuje ozbiljno zahlađenje za Srbiju i to sredinom oktobra, međutim, već ovaj vikend obeležiće oblačno vreme I povremeni pljuskovi u većem delu zemlje.
Mladi Hrvat (27) koji se sa Zapada preselio u Beograd privukao je pažnju korisnika društvenih mreža svojom pričom o životu u Srbiji, poručivši da nigde nije bio srećniji i da nijedan grad ne može da parira srpskoj prestonici.
Aldi je u Francuskoj hitno povukao više proizvoda zbog salmonele u mesu, odnosno piletini i slanini, ali i prekoračenih pesticida u pomorandžama i grožđu.
Kriminalna grupa koja je uhapšena u velikoj akciji Evropola, a među kojima su i državljani Srbije, prema pisanju slovenačkih medija, dovodi se u vezu sa "kavačkim" klanom.
Specijalno državno tužilaštvo je Specijalnom odeljenju Višeg suda u Podgorici nakon izvršene istrage predalo optužnicu protiv policajca Ljuba Milovića, koji je u bekstvu, kao i Harisa Monića i šestorice okrivljenih zbog sumnje da su stvorili organizovanu kriminalnu grupu i švercovali više od četiri tone kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu.
Pripadnici Interventne jedinice Policijske uprave u Novom Pazaru uhapsili su E. B. (46) iz tog grada zbog sumnje da je tokom sahrane fizički nasrnuo na trojicu službenika Okružnog zatvora i upućivao im pretnje.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušani su Bojan K. (32) i Valentino J. (22) zbog postojanja osnova sumnje da su 8. oktobra 2026. godine u porti crkve na teritoriji GO Zvezdara neovlašćeno, radi prodaje, držali oko 10 kilograma opojne droge amfetamin.
Glumac Tom Veling našao se u centru pažnje nakon što je na svom Instagram profilu objavio fotografiju koja je izazvala brojne reakcije na društvenim mrežama.
Glumica Demi Mur umalo je ostala bez jedne od svojih najvažnijih uloga u kultnom ostvarenju "Vatra Svetog Elma" iz 1985. godine, nakon što se na probama pojavljivala potpuno pijana i pod dejstvom teških opijata.
Ovogodišnja dobitnica prestižne Nobelove nagrade za književnost, čuvena kanadsko-islandski pesnikinja i autorka En Karson, prokomentarisala je u svom prepoznatljivom stilu odluku Švedske akademije.
Sa hladnijim danima raste rizik od kondenzacije i buđi u domu, a uzrok nisu uvek loša izolacija i vlaga spolja. Problem često stvaraju i svakodnevne navike tokom čišćenja i sušenja mokrih stvari.
Tehnika "sudoku pakovanja" sve je popularniji trik među ljubiteljima putovanja jer omogućava da sa svega nekoliko pažljivo odabranih komada garderobe napravite veliki broj različitih kombinacija.
Kačamak je jedno od onih tradicionalnih jela koje nas mirisom i ukusom vraća u detinjstvo. Nekada se često nalazio na trpezama naših baka, a njegova popularnost ne jenjava ni danas.
Pevačica Jasna Šćepanović gotovo četiri godine vodi borbu za starateljstvo nad sinom, a za to vreme, kako kaže, propušta veliki deo njegovog odrastanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.