Eventualni međuetnički sukob u Bosni i Hercegovini vojne snage SAD i članica NATO mogli bi da smire sa oko 60.000 vojnika i troškovima od 18 do 24 milijarde dolara u prvoj godini angažovanja, ocenuje se u studiji američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koja tretira i eventualno vojno učešće Srbije koje se smatra malo verovatnim.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, vojna intervencija Srbije se u tom slučaju smatra malo verovatnom, ali se predviđa da bi bili potrebni vazdušni napadi, uz dodatne troškove od oko 24 milijarde dolara.
Kada se govori o BiH kao mogućoj članici NATO, međuetnički sukob se smatra najvećim potencijalnim vojnim izazovom.
Studija iznosi različite hipotetičke scenarije takvog razvoja događaja pod uticajem stranih faktora: od podrške Srbije „iredentistički orijentisanom lokalnom stanovništvu", podrške Rusije etničkom separatizmu do talasa nasilja nastalog pod uticajem radikalnih islamista.
- Srbija se navodi kao jedina potencijalna spoljna pretnja, ali veoma malo verovatna jer je Beograd danas u Partnerstvu za mir, sarađuje sa NATO i nalazi se na putu evropskih integracija - dodaje se u tekstu.
CSIS procenjuje da Vlada u Sarajevu ima relativno slabe vojne snage, mali vojni budžet i ekonomiju u teškom stanju, ali da bi BiH mogla da zatraži podršku NATO ako postane članica Alijanse.
- Zanimljivo je da nigde ne implicira da bi oružanu pobunu izveli Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Ipak, autori iznose i hipotetički scenario po kome bi 'buduća ultranacionalnistička vlast' u Srbiji mogla da se umeša u sukobe u BiH ukoliko bude potredno da zaštiti Srbe od 'sektaškog nasilja, islamskog ekstremizma i sekularnih napada'. U takvom scenariju, procenjuje se da bi Srbija sa četiri teško naoružane brigade i vazduhoplovstvom mogla vrlo brzo da pobedi lako naoružane snaga BiH. Očekivana bi bila i pomoć Rusije Srbiji u tehnici i vojnim savetnicima - smatraju analitičari.
Tu bi na scenu stupili vazdušni udari NATO i SAD. Vodeći se iskustvima iz bombardovanja Srbije 1999. i ratova u Iraku i Avganistanu Centar za strateške i međunarodne studije predviđa da bi takva akcija naterala srpske vojne snage da se kriju. U tom slučaju, autoi smatraju da bi protiv srpskih snaga trebalo sprovesti akciju poput one u Hrvatskoj 1995, odnosno kombinovanje vazdušnih udara i napada kopnenih snaga vlade u Sarajevu.
Troškovi vazdušnih napada iznosili bi 24 milijarde dolara, a troškove bi pođednako snosili SAD i ostale zemlje članice NATO-a.
U okviru programa međunarodne bezbednosti, autor Mark Kansian i njegov saradnik Adam Sakston uradili su prognoze kako bi moglo da izgleda širenje NATO, u kontekstu potrebnih vojnih snaga i novca za jačanje odbrambenih sposobnosti saveznika ili pak mirovnih operacija. Autori su se bavili postojećim vojnim snagama NATO-a i Rusije, kao i potencijalnim žarištima ukoliko dođe do širenja Alijanse.
Kao države koje mogu postati deo NATO navode se Švedska, Finska, Ukrajina, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Od evropskih zemalja izostavljeni su Srbija, Belorusija, Moldavija, Irska, Švajcarska i Austrija.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Poznata novinarka i dugogodišnja urednica dnevnog lista "Politika", Ljiljana Smajlović, postavila je ključno pitanje blokaderskoj organizaciji Proglas iza koje stoje Dragan Bjelogrlić, Zoran Kesić, Dejan Bodiroga, Svetlana Ceca Bojković, sudija Miodrag Majić i ostali rušitelji Srbije, a potom je jednom rečenicom raskrinkala tu organizaciju.
Bivši poslanik Vrhovne rade Borislav Bereza oštro je napao Volodimira Zelenskog, tvrdeći da ukrajinski lider zbog političkog marketinga i trenutnih rejtinga uvlači celu zemlju u još opasniji sukob sa Moskvom.
Blokaderi iz Novog Sada zapali su u neviđenu paniku nakon što je Gledalačko -obaveštajna služba Informera (GOSI) došla u posed nekoliko snimaka sa njihovih tajnih sastanaka, pa su sada pokrenuli istragu tražeći izdajnike u svojim redovima.
Bivši rektor privatnog Megatrend Univerziteta u Beogradu Dejan Đurđević blokader je sa dna kace koji svoje profile na društvenim mrežama koristi za monstruozne napade na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, šireći bizarne laži o njemu, ali i o kompletnoj vlasti naše zemlje.
Lider Srpske radikalne stranke profesor dr Vojislav Šešelj gostovao je nedavno u emisiji "Otvoreni Balkan" na Studiju B, gde je između ostalog govorio o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Crnoj Gori.
Ono što je na društvenim mrežama najavljivano kao "veliki skup" i "demonstracija snage", prema fotografiji koja kruži internetom, završilo se prizorom koji je izazvao lavinu komentara i podsmeha.
Slika prva. Grupa srpskih hodočasnika nalazi se na Svetoj Gori. U nedelji posle Vaskrsa, manastiri su u posebnom „režimu“. Ne može se dolaziti baš po svojoj volji, jer se monasi odmaraju od prethodnih zahtevnih i celonoćnih službi. Srpski hodočasnici za preciznu satnicu nisu znali, pa su na kapiji zatekli samo jednog grčkog monaha, koji im je pomalo ljutito objasnio da je vreme poseta isteklo pre dva sata. Ali kada ih je na rastanku upitao odakle su, a oni mu odgovorili da su Srbi, situacija se odjednom promenila. Za Srbe – kapija se otvorila. Potom su dobili i mnoge poklone od manastirskog bratstva. Zašto?
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam kakav je to javni blam doživeo revolucionar u pokušaju Savo Manojlović, gde voli da sedi advokat blokader Božo Prelević, čime se u slobodno vreme bavi glumac blokader Tika Stanić, na koji način se opušta penzionisani policijski general-pukovnik Goran Radosavljević Guri…
Voditeljka Informer TV Andrea Veskov uputila je javno izvinjenje Privrednoj pravnoj akademiji iz Novog Sada i njenom rektoru prof dr Milanu Počuči zbog pogrešno interpretiranog stava u vezi sa tom institucijom u poslednjem izdanju emisije Paralela.
Srpski turisti masovno dele cene sa pijaca u Grčkoj gde trešnje koštaju, verovali ili ne, 2,50 evra po kilogramu, a ništa jeftiniji nisu ni luk i paprika.
Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine, istakla je u gostovanju u emisiji "Uranak", na K1 televiziji, da će se u ovoj oblasti do 2030. godine raditi još intenzivnije.
U Paraćinu je sinoć oko 19.30 časova ubijen muškarac Stanislav R. (39) ispred svoje porodične kuće. Prema rečima očevidaca, do tragedije je došlo nakon kraće rasprave, kada je žrtva zadobila više ubodnih rana oštrim predmetom.
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana dvojici pripadnika Interventne jedinice 92 Dežurne službe Policijske uprave za grad Beograd i direktoru ugostiteljskog lokala kojise sumnjiče da su izvršili različita krivična dela, nakon što je u tom lokalu došlo do upotrebe vatrenog oružja 5. novembra prošle godine.
Prava drama odigrala se u jednoj prodavnici u Šapcu, kada je maskirani muškarac, naoružan nožem, pokušao da opljačka kasu i otme novac od radnice. Pljačka je sprečena zahvaljujući prisebnosti i hrabrosti vatrogasca-spasioca Luke Bogićevića, koji se u tom trenutku zatekao u radnji.
Španski mediji su preneli da je u istrazi o ubistvu, koje se pre dva dana dogodilo u Barseloni, došlo do preokreta jer je utvrđeno da je likvidiran Irac, ali se i dalje sumnja u povezanost sa kotorskim klanovima.
Glumica Ivana Dudić ozbiljno je zabrinula sve svoje pratioce na društvenim mrežama kada je objavila fotografiju na kojoj se jasno vide jezive modrice i ogrebotine po celom licu.
Čuveni britanski slikar Dejvid Hokni, jedan od najuticajnijih i najvažnijih umetnika 20. i 21. veka, preminuo je u 88. godini, zvanično je saopštila njegova predstavnica za javnost.
Pevačica Šakira juče je nastupila na otvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu u Meksiku, a kroisnici društvenih mreža bruje o tome da to nije bila ona već njena dvojnica.
Glumicu Jasminu Avramović publika najviše pamti kao Ružu Aleksić, odnosno majku lika kog je tumačio Ivan Bosilјčić u kultnoj seriji "Ranjeni orao", ali ona danas izgleda potpuno neprepoznatljivo.
Dobar kofer može vam uštedeti mnogo vremena, novca i nerviranja tokom putovanja. Zato je važno da pre kupovine obratite pažnju na nekoliko ključnih detalja.
Mnogima se dešava da im cveće uvene uprkos zalivanju i pažnji, ali rešenje može biti iznenađujuće jednostavno. Reč je o običnom aspirinu, koji se često koristi i u nezi cveća.
Posni pužići sa spanaćem su jedno od onih peciva koje se rado pravi tokom posta, ali i u svim situacijama kada želite nešto jednostavno, domaće i ukusno.
Bivši rijaliti učesnik Nikola Lakić pojavio se na jednom prestoničkom događaju u društvu starlete Slađe Poršerline i potencijalne učesnice "Elite 10" - Melani.
Pevačice koje su se najviše isticale u pevanju umesto nekog drugog bile su Marija Mihajlović, Ivana Peters, Aleksandra Radović i Tanja Jovićević, a evo kome su pozajmljivale glasove.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.