Eventualni međuetnički sukob u Bosni i Hercegovini vojne snage SAD i članica NATO mogli bi da smire sa oko 60.000 vojnika i troškovima od 18 do 24 milijarde dolara u prvoj godini angažovanja, ocenuje se u studiji američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koja tretira i eventualno vojno učešće Srbije koje se smatra malo verovatnim.
Kako prenosi portal Balkanska bezbednosna mreža, vojna intervencija Srbije se u tom slučaju smatra malo verovatnom, ali se predviđa da bi bili potrebni vazdušni napadi, uz dodatne troškove od oko 24 milijarde dolara.
Kada se govori o BiH kao mogućoj članici NATO, međuetnički sukob se smatra najvećim potencijalnim vojnim izazovom.
Studija iznosi različite hipotetičke scenarije takvog razvoja događaja pod uticajem stranih faktora: od podrške Srbije „iredentistički orijentisanom lokalnom stanovništvu", podrške Rusije etničkom separatizmu do talasa nasilja nastalog pod uticajem radikalnih islamista.
- Srbija se navodi kao jedina potencijalna spoljna pretnja, ali veoma malo verovatna jer je Beograd danas u Partnerstvu za mir, sarađuje sa NATO i nalazi se na putu evropskih integracija - dodaje se u tekstu.
CSIS procenjuje da Vlada u Sarajevu ima relativno slabe vojne snage, mali vojni budžet i ekonomiju u teškom stanju, ali da bi BiH mogla da zatraži podršku NATO ako postane članica Alijanse.
- Zanimljivo je da nigde ne implicira da bi oružanu pobunu izveli Srbi, Bošnjaci ili Hrvati. Ipak, autori iznose i hipotetički scenario po kome bi 'buduća ultranacionalnistička vlast' u Srbiji mogla da se umeša u sukobe u BiH ukoliko bude potredno da zaštiti Srbe od 'sektaškog nasilja, islamskog ekstremizma i sekularnih napada'. U takvom scenariju, procenjuje se da bi Srbija sa četiri teško naoružane brigade i vazduhoplovstvom mogla vrlo brzo da pobedi lako naoružane snaga BiH. Očekivana bi bila i pomoć Rusije Srbiji u tehnici i vojnim savetnicima - smatraju analitičari.
Tu bi na scenu stupili vazdušni udari NATO i SAD. Vodeći se iskustvima iz bombardovanja Srbije 1999. i ratova u Iraku i Avganistanu Centar za strateške i međunarodne studije predviđa da bi takva akcija naterala srpske vojne snage da se kriju. U tom slučaju, autoi smatraju da bi protiv srpskih snaga trebalo sprovesti akciju poput one u Hrvatskoj 1995, odnosno kombinovanje vazdušnih udara i napada kopnenih snaga vlade u Sarajevu.
Troškovi vazdušnih napada iznosili bi 24 milijarde dolara, a troškove bi pođednako snosili SAD i ostale zemlje članice NATO-a.
U okviru programa međunarodne bezbednosti, autor Mark Kansian i njegov saradnik Adam Sakston uradili su prognoze kako bi moglo da izgleda širenje NATO, u kontekstu potrebnih vojnih snaga i novca za jačanje odbrambenih sposobnosti saveznika ili pak mirovnih operacija. Autori su se bavili postojećim vojnim snagama NATO-a i Rusije, kao i potencijalnim žarištima ukoliko dođe do širenja Alijanse.
Kao države koje mogu postati deo NATO navode se Švedska, Finska, Ukrajina, Gruzija i Bosna i Hercegovina. Od evropskih zemalja izostavljeni su Srbija, Belorusija, Moldavija, Irska, Švajcarska i Austrija.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posebna pažnja posvećena Balkanu na sastanku šefova diplomatije NATO-a u letonskoj Rigi samo je potvrda da Alijansa i dalje želi da integriše ovaj region umesto što je tu na karti „bela mrlja". Kako kaže urednik Politike Bojan Bilbije, NATO ima u Evropi dve „rupe" - na prostoru bivšeg SSSR-a, i drugu na Balkanu, gde Srbija i BiH nisu članice Alijanse
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Palati Srbija sa predstavnicima kineske kompanije Jiangsu Reliance Energy Tech, jednom od vodećih svetskih kompanija za proizvodnju baterija za visoko-tehnološke uređaje.
Glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević i članovi Kolegijuma pozvali su direktno u program šefa tajkunskog BIRODI-ja (Biro za društvena istraživanja) kako bi pred celom Srbijom objasnio odakle mu naučnofantastični i nebulozni podaci koje je plasirao preko tajkunskog portala N1, a prema kojima blokaderska lista navodno ima 48,5 odsto glasova!
Hrvati se nadaju da srpski general Ratko Mladić neće biti sahranjen u svojoj domovini, ali i da bi našoj zemlji mogle da budu uvedene sankcije zbog najave da će on biti sahranjen uz državne počasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održava u Palati ''Srbija'' niz bilateralnih sastanaka sa šefovima delegacija zemalja učesnica ovogodišnjeg Komemorativnog sastanka posvećenog obeležavanju 65. godišnjice prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon oštro je reagovao na objavu nevladine organizacije Evropske demokrate u kojoj su istaknute procene rezultata predstojećih izbora u Srbiji, potpuno raskrinkavši ovu NVO koju plaća Zapad.
Sveopšti napad blokadera na preminulog generala Ratka Mladića, krenuo je i pre same sahrane legendarnog vojskovođe. Ne mogavši da sakriju mržnju koju osećaju, oni su srpskog junaka "zamenili" Milom Pajić, optuženom za rušenje ustavnog poretka Srbije.
Nova sezona najvećeg sportskog rijalitija na svetu Exatlona, uskoro počinje, a među učesnicima koji su izazvali najviše pažnje jeste i Ivan Markioli iz Beograda.
Druga sezona najvećeg sportskog rijalitija na svetu Exatlona, donosi neverovatne učesnike, a publika je imala priliku da upozna i novu takmičarku - diplomiranu i master glumicu Nevenu Nedeljković.
Voditeljka specijalne emisije u Exatlonu Tijana Jović uključila se iz Dominikane i otkrila da gledaoci ni sami ne mogu da naslute kakva sezona sa sjajnim takmičarima je pred nama.
Prevoznici sa Zapadnog Balkana (ZB) održaće danas proteste ispred Delegacija Evropske unije u četiri grada i tražiti suspenziju pravila 90/180 u Šengenu.
Po temperaturama vazduha i vodostaju reka i za loznički kraj ovo leto će biti upisano kao jedno od najsušnijih perioda u istoriji. Ali, na jednom mestu, otkad se zna za njega, a ima više od tri veka, voda neprestano teče.
Telekom Srbija podržao je manifestaciju "Dan ranog detinjstva", posvećenu igri, učenju, razvoju dece i podršci roditeljima, nastavljajući da doprinosi stvaranju podsticajnog okruženja za zdravo i kvalitetno odrastanje.
Stvorenje staro oko 324 miliona godina decenijama je smatrano mladim rakom. Novo ispitivanje pokazalo je da je reč o do sada nepoznatoj vrsti ranog insekta – neobičnom biću koje bi moglo da pomogne u razumevanju jednog od velikih koraka u evoluciji života: prelaska insekata iz vode na kopno.
Nemačka policija objavila je novu fotografiju Srbina Saše (35) koji je u nedelju oko 3 sata ujutro na filmski način pobegao iz zatvora Duizburg-Hamborn, kroz prerezane rešetke prozora u svojoj ćeliji.
Više javno tužilaštvo u Subotici vodi istragu protiv sedam osoba zbog sumnje da su neovlašćeno proizvodile, držale, nosile i prometovale oružje i eksplozivne materije.
Policija u Prokuplju, u saradnji sa Upravom carina, uhapsila je bugarske državljane H. G. (59) i S. I. P. (53), zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena trgovina.
Film "Zlatni rez 42: Djeca Kozare" proslavljenog reditelja Lordana Zafranovića otvoriće 53. Međunarodni filmski festival FEST 2. oktobra u Plavoj dvorani Sava centra.
Italijanska pevačica i seks bomba Sabrina Salerno (58), još jednom je dokazala zbog čega decenijama nosi titulu apsolutne vladarke najlepših grudi u toj zemlji.
Predfestivalski program Nacionalnog festivala filma i televizije - NAFFIT 2026 u nedelju je obeležio koncert ansambla "Virtuozi" pod upravom maestra Bojana Suđića na Kraljevom trgu na Zlatiboru.
Slatko od šljiva je stari recept poznat po celim komadima šljiva, gustom sirupu i mirisu limuna. Tajna recepta je u krečnoj vodi, u kojoj šljive kratko odstoje kako bi zadržale oblik i ne bi se raspale tokom kuvanja.
Stručnjaci tvrde da telefon uglavnom ne mora da prisluškuje naše razgovore da bi znao šta nas zanima. Umesto toga, algoritmi prikupljaju i analiziraju veliki broj podataka koje svakodnevno ostavljamo na internetu. Oni prate koje sajtove posećujemo, šta pretražujemo, koje objave gledamo i lajkujemo, koje aplikacije koristimo i gde se nalazimo.
Frizuru ne određuje samo oblik lica, već i gustina i tekstura kose. Kod tanke i ređe kose posebno se preporučuje stepenasto šišanje, jer joj daje više volumena i čini je vizuelno bujnijom. Kraće frizure, naročito različite varijante boba, odličan su izbor jer kosa deluje punije.
Nema ničeg goreg nego kada otvorite teglu i primetite da su se kiseli krastavčići, peglana paprika, ajvar ili pekmez pokvarili ili više ne izgledaju ukusno i privlačno. Da biste sačuvali zimnicu i sprečili da se pokvari, isprobajte ovaj jednostavan i praktičan način.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.