Astronomi već decenijama pokušavaju da odrede kosmičko poreklo najtežih elemenata, poput zlata. Sada, novo istraživanje zasnovano na signalu otkrivenom u arhivskim podacima svemirskih misija moglo bi da ukaže na jedan mogući trag: magnetare, odnosno veoma magnetizovane neutronske zvezde.
Naučnici veruju da su lakši elementi poput vodonika i helijuma, pa čak i mala količina litijuma, verovatno postojali ubrzo nakon Velikog praska koji je stvorio svemir pre 13,8 milijardi godina, piše CNN.
Zatim su eksplozije zvezda oslobodile teže elemente poput gvožđa, koji su se potom ugrađivali u nove zvezde i planete. Međutim, raspodela zlata — koje je teže od gvožđa — kroz svemir predstavlja misteriju za astrofizičare.
- To je prilično fundamentalno pitanje, kada govorimo o poreklu složene materije u svemiru - rekao je Anirud Patel, glavni autor studije objavljene u časopisu The Astrophysical Journal Letters i doktorand fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i dodao:
- To je zabavna slagalica koja zapravo još nije rešena.
Astronomi su 2017. posmatrali sudar dve neutronske zvezde. Ovaj kataklizmični sudar izazvao je talase u prostor-vremenu, poznate kao gravitacioni talasi, kao i svetlost iz gama-zraka. Taj događaj, poznat kao kilonova, takođe je stvorio teške elemente poput zlata, platine i olova. Kilonove su upoređivane sa „fabrikama“ zlata u svemiru.
Foto: Shutterstock
Veruje se da se većina spajanja neutronskih zvezda dogodila tek u poslednjih nekoliko milijardi godina, rekao je koautor studije Erik Berns, vanredni profesor i astrofizičar sa Državnog univerziteta Luizijane u Baton Ružu.
Ali ranije nerazumljivi podaci stari 20 godina sa teleskopa NASA-e i Evropske svemirske agencije sugerišu da su erupcije magnetara, koji su nastali mnogo ranije — u ranoj fazi svemira — možda bile još jedan način za stvaranje zlata, rekao je Berns.
Zvezdani zemljotresi
Neutronske zvezde su ostaci jezgra eksplodiranih zvezda i toliko su guste da bi jedna kašičica njihove materije na Zemlji težila milijardu tona. Magnetari su izuzetno sjajna vrsta neutronskih zvezda sa neverovatno jakim magnetnim poljem.
Astronomi još pokušavaju da utvrde kako magnetari tačno nastaju, ali veruju da su se prvi magnetari pojavili ubrzo nakon prvih zvezda — otprilike 200 miliona godina nakon nastanka svemira, odnosno pre oko 13,6 milijardi godina, rekao je Berns.
Na Zemlji, zemljotresi nastaju jer Zemljino užareno jezgro izaziva kretanje kore, a kada se nagomila dovoljno naprezanja, dolazi do potresa tla. Zvezdani potresi su slični, objasnio je Berns.
- Neutronske zvezde imaju koru i superfluidno jezgro. Kretanje ispod površine stvara naprezanje, koje može dovesti do zvezdanog zemljotresa. Na magnetarima, ti zemljotresi proizvode vrlo kratke bljeskove rendgenskih zraka. Kao i na Zemlji, postoje periodi kada je određena zvezda posebno aktivna i proizvodi stotine ili hiljade erupcija u roku od nekoliko nedelja. I povremeno se dogodi posebno snažan zemljotres - kaže on.
Istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da magnetar izbacuje materiju tokom velike erupcije, ali nisu imali fizičko objašnjenje za izbacivanje mase zvezde, rekao je Patel.
Verovatno je da erupcije zagrevaju i izbacuju materijal kore velikim brzinama, prema nedavnom istraživanju nekoliko koautora nove studije, uključujući Patelovog mentora Brajana Meczgera, profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija i višeg istraživača u Institutu Flatiron u Njujorku.
- Pretpostavili su da su fizički uslovi u toj eksploziji pogodni za proizvodnju teških elemenata - rekao je Patel.
Pratili signal iz zvezda
Istraživački tim je želeo da utvrdi da li postoji veza između zračenja iz erupcija magnetara i formiranja teških elemenata. Naučnici su tražili dokaze u talasnim dužinama vidljive i ultraljubičaste svetlosti. Ali Berns se zapitao da li bi erupcija mogla stvoriti i gama-zrake koji bi se mogli pratiti.
Foto: Pixabay
Proučavao je podatke o gama-zracima iz poslednje velike erupcije magnetara, koja je zabeležena u decembru 2004. i snimljena misijom INTEGRAL (Međunarodna gama-zračna astrofizička laboratorija), koja je sada penzionisana. Astronomi su tada identifikovali signal, ali nisu znali kako da ga protumače, rekao je Berns.
Predviđanja iz modela koji je ranije predložio Meczger veoma su se poklapala sa signalom iz podataka iz 2004. godine. Gama-zraci su ličili na ono što bi izgledalo kao stvaranje i širenje teških elemenata tokom velike erupcije magnetara.
Podaci iz NASA-inih misija RHESSI i Wind takođe su podržali nalaze tima. Berns je rekao da je dugoročno javno finansirano istraživanje omogućilo ovo otkriće.
- Kada smo pravili naš model i davali predviđanja u decembru 2024, niko od nas nije znao da se signal već nalazi u postojećim podacima. Nismo mogli ni da zamislimo da će se naši teorijski modeli tako dobro uklopiti. Bilo je to zaista uzbudljivo praznično vreme za sve nas - rekao je Patel i dodao:
- Veoma je kul pomisliti da su neki elementi iz mog telefona ili laptopa možda nastali u ovakvoj ekstremnoj eksploziji tokom istorije naše galaksije.
Foto: Shuterstock
Doktorka Eleonora Troja, vanredna profesorka na Univerzitetu u Rimu, koja je predvodila otkriće rendgenskih zraka iz sudara neutronskih zvezda 2017, rekla je da dokazi o stvaranju teških elemenata iz događaja sa magnetarom „ni izbliza nisu uporedivi sa dokazima iz 2017.“
Troja nije bila uključena u novu studiju.
- Proizvodnja zlata iz ovog magnetara je moguća interpretacija njegovog gama-zračenja, jedna od mnogih, kao što se iskreno navodi na kraju rada - rekla je Troja.
Dodala je da su magnetari „veoma haotični objekti“. Budući da je stvaranje zlata složen proces koji zahteva specifične uslove, moguće je da magnetari unose previše pogrešnih sastojaka, poput viška elektrona, što može rezultirati stvaranjem lakših metala kao što su cirkonijum ili srebro, umesto zlata ili uranijuma.
- Zbog toga ne bih išla toliko daleko da kažem da je otkriven novi izvor zlata. Pre bih rekla da je predložen alternativni put njegove proizvodnje - rekla je Troja.
Istraživači veruju da velike erupcije magnetara mogu biti odgovorne za do 10% elemenata težih od gvožđa u Mlečnom putu, ali neka buduća misija mogla bi da pruži precizniju procenu, rekao je Patel.
NASA-in Compton Spectrometer and Imager (COSI), čije se lansiranje očekuje 2027. godine, mogao bi da nastavi istraživanja. Širokougaoni gama-zračni teleskop dizajniran je da posmatra velike erupcije magnetara i identifikuje elemente koji se u njima stvaraju. Teleskop bi mogao pomoći astronomima da traže druge potencijalne izvore teških elemenata širom svemira, rekao je Patel.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Meteorska kiša Lirida, jedan od najstarijih poznatih prikaza zvezda padalica, već je u toku, a očekuje se da će tokom predstojeće noći biti vidljivo oko 18 meteora na sat, uključujući i neke izuzetno svetle "zvezde padalice", saopštilo je Američko meteorsko društvo.
Britanski istraživači sa Univerziteta Kembridž identifikovali su nove, iako još uvek nepotvrđene tragove koji bi mogli ukazivati na postojanje života na egzoplaneti K2-18b, udaljenoj oko 124 svetlosne godine od Zemlje.
U prvim danima Zemlje, kada jeMesec tek formiran, dani su bili dugi oko pet sati, ali zbog Mesečevog kočionog efekta na Zemlju tokom poslednjih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Počela je izborna tišina, koja traje do nedelje, 25. oktobra u 20 časova. Izborna tišina počinje 48 sati od početka izbornog dana i odnosi se i na izborni dan.
Univerzitet u Beogradu odbija da dostavi povereniku za informacije od javnog značaja podatke o službenim putovanjima rektora Vladana Đokića, iako je rok istekao 21. oktobra.
Jakov Ćaleta funkcioner vladajućeg HDZ-a koji je pre samo mesec dana uhapšen pod optužbom da je nosio fantomku i sa grupom huligana terao mlade plesače iz Novog Sada i vukovarskog branitelja uz gnusne ustaške povike, jednoglasno je izabran za predsednika Veća Gradskog kotara Blatine-Škrape u Hrvatskoj.
Čedo Protić objavio je na društvenoj mreži "Iks" prepisku sa nepoznatim brojem sa kojeg je, kako tvrdi, dobio poziv da glasa za izbornu listu pod brojem 3.
CRTA, koja se u javnosti predstavlja kao nezavisna nevladina organizacija zadužena za praćenje izbornih procesa, iz dana u dan pokazuje da je, zapravo, jedna od najuticajnijih i najpristrasnijih prozapadnih organizacija u Srbiji!
Pripadnici Policijske uprave Doboj uhapsili su muškarca inicijala Z. Š. sa područja Teslića zbog sumnje da je počinio krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".
Policiji u Banovićima, u BiH, sinoć oko 20.10 časova prijavljeno je razbojništvo nad 19-godišnjom devojkom I. K. kojoj je tom prilikom ukraden telefon.
Policija je na području Kutine, u Hrvatskoj, otkrila prostorije za uzgoj i sušenje marihuane i zaplenila gotovo 2,8 kilograma droge, automatsku pušku i veću količinu municije. Tom prilikom uhapšen je muškarac starosti 47 godina.
Sjedinjene Američke Države pripremaju novi pokušaj okončanja rata u Ukrajini, a mirovni plan koji se razmatra predviđa demilitarizovanu zonu u Donbasu, odustajanje Kijeva od članstva u NATO-u i obnovu velikih ekonomskih veza između Vašingtona i Moskve.
Francuska se priprema za novi talas masovnih protesta zakazanih za subotu, 24. oktobar, dok vlasti uvode zabrane okupljanja i policijski čas u pojedinim gradovima.
Tomas Markl Stariji (82), otac vojvotkinje od Saseksa Megan Markl, našao se u centru ozbiljnog skandala nakon što ga je sin Tomas Markl Mlađi prijavio policiji zbog navodnog posedovanja velikog broja fotografija i video-snimaka seksualnog zlostavljanja dece.
U podnožju planine Helan, u kineskom gradu Jinčuanu, nalaze se carske grobnice Sija Sija, koje su u julu 2025. godine uvrštene na UNESCO-ovu listu svetske baštine.
Simpatični, tihi i obavijeni velom misterije, ježevi su poslednjih godina postali sve popularniji egzotični kućni ljubimci. Njihove preslatke njuškice i bodljikavi oklop osvajaju srca ljudi širom sveta.
Ljubavna priča pevačice Viki Miljković i muzičara Dragana Taškovića započela je kada je Viki imala samo 18 godina i traje do danas, uprkos svim preprekama.
Pevačica Dara Bubamara ponovo je uspela da privuče svu pažnju u "Zvezdama Granda", a ovoga puta otišla je korak dalje i nasmejala sve u studiju kada je skočila na sto direktora Granda!
Pevačica Dragica Radosavljević Cakana je žena koja se može pohvaliti impresivnom karijerom, ali i obrazovanjem i porodicom na koju je izuzetno ponosna.
Nekadašnja denserka Slađa Delibašić već 2 godine iznajmljuje kuću, a sada je njen komšiluk otkrio kakva je pevačica van scene i kakav utisak ostavlja na ljude sa kojima deli svakodnevicu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.