Astronomi već decenijama pokušavaju da odrede kosmičko poreklo najtežih elemenata, poput zlata. Sada, novo istraživanje zasnovano na signalu otkrivenom u arhivskim podacima svemirskih misija moglo bi da ukaže na jedan mogući trag: magnetare, odnosno veoma magnetizovane neutronske zvezde.
Naučnici veruju da su lakši elementi poput vodonika i helijuma, pa čak i mala količina litijuma, verovatno postojali ubrzo nakon Velikog praska koji je stvorio svemir pre 13,8 milijardi godina, piše CNN.
Zatim su eksplozije zvezda oslobodile teže elemente poput gvožđa, koji su se potom ugrađivali u nove zvezde i planete. Međutim, raspodela zlata — koje je teže od gvožđa — kroz svemir predstavlja misteriju za astrofizičare.
- To je prilično fundamentalno pitanje, kada govorimo o poreklu složene materije u svemiru - rekao je Anirud Patel, glavni autor studije objavljene u časopisu The Astrophysical Journal Letters i doktorand fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i dodao:
- To je zabavna slagalica koja zapravo još nije rešena.
Astronomi su 2017. posmatrali sudar dve neutronske zvezde. Ovaj kataklizmični sudar izazvao je talase u prostor-vremenu, poznate kao gravitacioni talasi, kao i svetlost iz gama-zraka. Taj događaj, poznat kao kilonova, takođe je stvorio teške elemente poput zlata, platine i olova. Kilonove su upoređivane sa „fabrikama“ zlata u svemiru.
Foto: Shutterstock
Veruje se da se većina spajanja neutronskih zvezda dogodila tek u poslednjih nekoliko milijardi godina, rekao je koautor studije Erik Berns, vanredni profesor i astrofizičar sa Državnog univerziteta Luizijane u Baton Ružu.
Ali ranije nerazumljivi podaci stari 20 godina sa teleskopa NASA-e i Evropske svemirske agencije sugerišu da su erupcije magnetara, koji su nastali mnogo ranije — u ranoj fazi svemira — možda bile još jedan način za stvaranje zlata, rekao je Berns.
Zvezdani zemljotresi
Neutronske zvezde su ostaci jezgra eksplodiranih zvezda i toliko su guste da bi jedna kašičica njihove materije na Zemlji težila milijardu tona. Magnetari su izuzetno sjajna vrsta neutronskih zvezda sa neverovatno jakim magnetnim poljem.
Astronomi još pokušavaju da utvrde kako magnetari tačno nastaju, ali veruju da su se prvi magnetari pojavili ubrzo nakon prvih zvezda — otprilike 200 miliona godina nakon nastanka svemira, odnosno pre oko 13,6 milijardi godina, rekao je Berns.
Na Zemlji, zemljotresi nastaju jer Zemljino užareno jezgro izaziva kretanje kore, a kada se nagomila dovoljno naprezanja, dolazi do potresa tla. Zvezdani potresi su slični, objasnio je Berns.
- Neutronske zvezde imaju koru i superfluidno jezgro. Kretanje ispod površine stvara naprezanje, koje može dovesti do zvezdanog zemljotresa. Na magnetarima, ti zemljotresi proizvode vrlo kratke bljeskove rendgenskih zraka. Kao i na Zemlji, postoje periodi kada je određena zvezda posebno aktivna i proizvodi stotine ili hiljade erupcija u roku od nekoliko nedelja. I povremeno se dogodi posebno snažan zemljotres - kaže on.
Istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da magnetar izbacuje materiju tokom velike erupcije, ali nisu imali fizičko objašnjenje za izbacivanje mase zvezde, rekao je Patel.
Verovatno je da erupcije zagrevaju i izbacuju materijal kore velikim brzinama, prema nedavnom istraživanju nekoliko koautora nove studije, uključujući Patelovog mentora Brajana Meczgera, profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija i višeg istraživača u Institutu Flatiron u Njujorku.
- Pretpostavili su da su fizički uslovi u toj eksploziji pogodni za proizvodnju teških elemenata - rekao je Patel.
Pratili signal iz zvezda
Istraživački tim je želeo da utvrdi da li postoji veza između zračenja iz erupcija magnetara i formiranja teških elemenata. Naučnici su tražili dokaze u talasnim dužinama vidljive i ultraljubičaste svetlosti. Ali Berns se zapitao da li bi erupcija mogla stvoriti i gama-zrake koji bi se mogli pratiti.
Foto: Pixabay
Proučavao je podatke o gama-zracima iz poslednje velike erupcije magnetara, koja je zabeležena u decembru 2004. i snimljena misijom INTEGRAL (Međunarodna gama-zračna astrofizička laboratorija), koja je sada penzionisana. Astronomi su tada identifikovali signal, ali nisu znali kako da ga protumače, rekao je Berns.
Predviđanja iz modela koji je ranije predložio Meczger veoma su se poklapala sa signalom iz podataka iz 2004. godine. Gama-zraci su ličili na ono što bi izgledalo kao stvaranje i širenje teških elemenata tokom velike erupcije magnetara.
Podaci iz NASA-inih misija RHESSI i Wind takođe su podržali nalaze tima. Berns je rekao da je dugoročno javno finansirano istraživanje omogućilo ovo otkriće.
- Kada smo pravili naš model i davali predviđanja u decembru 2024, niko od nas nije znao da se signal već nalazi u postojećim podacima. Nismo mogli ni da zamislimo da će se naši teorijski modeli tako dobro uklopiti. Bilo je to zaista uzbudljivo praznično vreme za sve nas - rekao je Patel i dodao:
- Veoma je kul pomisliti da su neki elementi iz mog telefona ili laptopa možda nastali u ovakvoj ekstremnoj eksploziji tokom istorije naše galaksije.
Foto: Shuterstock
Doktorka Eleonora Troja, vanredna profesorka na Univerzitetu u Rimu, koja je predvodila otkriće rendgenskih zraka iz sudara neutronskih zvezda 2017, rekla je da dokazi o stvaranju teških elemenata iz događaja sa magnetarom „ni izbliza nisu uporedivi sa dokazima iz 2017.“
Troja nije bila uključena u novu studiju.
- Proizvodnja zlata iz ovog magnetara je moguća interpretacija njegovog gama-zračenja, jedna od mnogih, kao što se iskreno navodi na kraju rada - rekla je Troja.
Dodala je da su magnetari „veoma haotični objekti“. Budući da je stvaranje zlata složen proces koji zahteva specifične uslove, moguće je da magnetari unose previše pogrešnih sastojaka, poput viška elektrona, što može rezultirati stvaranjem lakših metala kao što su cirkonijum ili srebro, umesto zlata ili uranijuma.
- Zbog toga ne bih išla toliko daleko da kažem da je otkriven novi izvor zlata. Pre bih rekla da je predložen alternativni put njegove proizvodnje - rekla je Troja.
Istraživači veruju da velike erupcije magnetara mogu biti odgovorne za do 10% elemenata težih od gvožđa u Mlečnom putu, ali neka buduća misija mogla bi da pruži precizniju procenu, rekao je Patel.
NASA-in Compton Spectrometer and Imager (COSI), čije se lansiranje očekuje 2027. godine, mogao bi da nastavi istraživanja. Širokougaoni gama-zračni teleskop dizajniran je da posmatra velike erupcije magnetara i identifikuje elemente koji se u njima stvaraju. Teleskop bi mogao pomoći astronomima da traže druge potencijalne izvore teških elemenata širom svemira, rekao je Patel.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Meteorska kiša Lirida, jedan od najstarijih poznatih prikaza zvezda padalica, već je u toku, a očekuje se da će tokom predstojeće noći biti vidljivo oko 18 meteora na sat, uključujući i neke izuzetno svetle "zvezde padalice", saopštilo je Američko meteorsko društvo.
Britanski istraživači sa Univerziteta Kembridž identifikovali su nove, iako još uvek nepotvrđene tragove koji bi mogli ukazivati na postojanje života na egzoplaneti K2-18b, udaljenoj oko 124 svetlosne godine od Zemlje.
U prvim danima Zemlje, kada jeMesec tek formiran, dani su bili dugi oko pet sati, ali zbog Mesečevog kočionog efekta na Zemlju tokom poslednjih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Ultimatum Volodimira Zelenskog upućen Aleksandru Lukašenku otvorio je pitanje koje je do sada uglavnom ostajalo u zoni upozorenja: da li Kijev razmatra vojni scenario protiv Belorusije i otvaranje još jednog fronta u trenutku kada Oružane snage Ukrajine već imaju ozbiljan problem sa ljudstvom.
Ruske snage ponovo stežu obruč oko Krasnog Limana, grada koji je Moskva izgubila u jesen 2022. godine i koji sada pokušava da vrati kao jednu od ključnih tačaka za dalje napredovanje ka Slavjansku i Kramatorsku.
Tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Miodrag Marković izjavio je da Služba za borbu protiv terorizma prikuplja potrebna obaveštenja kako bi se utvrdio identitet četiri grupe lica koje bi, nakon sprovedenih provera, mogle da budu procesuirane u vezi sa tvrdnjama o navodnoj upotrebi zvučnog topa tokom protesta.
Otkriće VJT da je laž o upotrebi zvučnog topa na skupu na Slaviji 15. marta 2025. godine planirana najmanje 53 dana pre samog skupa bilo je juče tema dana u Srbiji.
Otkriće VJT da je laž o upotrebi zvučnog topa na skupu na Slaviji 15. marta 2025. godine planirana najmanje 53 dana pre samog skupa bilo je juče tema dana u Srbiji.
Barska policija uhapsila je operativno interesantnu osobu iz Bijelog Polja A.S. (31), za kojim su raspisane dve nacionalne poternice, saopštili su iz Uprave policije Crne Gore i dodali da je uhapšeni tokom pokušaja kontrole napao policijskog službenika.
Ruska PVO oborila je tokom noći 187 ukrajinskih dronova iznad više ruskih regiona, Krima, Crnog i Azovskog mora, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Ruske snage ponovo stežu obruč oko Krasnog Limana, grada koji je Moskva izgubila u jesen 2022. godine i koji sada pokušava da vrati kao jednu od ključnih tačaka za dalje napredovanje ka Slavjansku i Kramatorsku.
Cene benzina u Moskvi i Podmoskovlju naglo su porasle u danima kada se sve jasnije vidi da ukrajinski napadi dronovima na rusku naftnu infrastrukturu više nisu samo vojna vest, već direktan udar na snabdevanje, ugovore i novčanike vozača.
Akcioni triler "Citizen Vigilante", u kojem glavnu ulogu tumači Armi Hamer, zabranjen je u Nemačkoj nakon što su nadležni odbili da mu dodele starosnu oznaku, uz obrazloženje da podstiče nasilje prema migrantima, dok pojedini kritičari autora filma, kontroverznog nemačkog reditelja Uvea Bola, optužuju za krajnje desničarske stavove.
Opljačkan je stan modela poznate svetske modne agencije "Elit" u 6. arondismanu Parizu i tom prilikom ukradeni su luksuzni satovi, nakit i drugi predmeti procenjeni na oko 10 miliona evra, saopštio je policijski zvaničnik za Figaro.
Glumac Stanojlo Milinković pojavio se u u sporednim ulogama u našim kultnim filmovima i postao prepoznatljiv po replici "Ne diraj me, zvaću decu! Decooooo!"
Neda Arnerić, jedna od najpoznatijih i najvoljenijih glumica bivše Jugoslavije, ostala je zapamćena ne samo po svom talentu, već i po ulogama koje su uključivale eksplicitne scene u filmovima.
Kada je reč o intimnosti, žene često žele više od same fizičke povezanosti. Romantični gestovi i pažnja mogu stvoriti duboku emocionalnu povezanost, koja je često snažniji afrodizijak od svega ostalog.
Pevačica Marija Šerifović oglasila se na Instagramu, gde je javno uputila reči podrške i pohvale koleginici Aleksandri Prijović povodom njenog novog albuma.
Vrele akcije učesnika rijalitija "Elita" oduvek su tema o kojoj se najviše priča, a Radmila Todorović je u razgovoru za Informer otkrila ko prednjači u intimnim odnosima, ali i ko među njima uporno izbegava tuširanje.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.