Astronomi već decenijama pokušavaju da odrede kosmičko poreklo najtežih elemenata, poput zlata. Sada, novo istraživanje zasnovano na signalu otkrivenom u arhivskim podacima svemirskih misija moglo bi da ukaže na jedan mogući trag: magnetare, odnosno veoma magnetizovane neutronske zvezde.
Naučnici veruju da su lakši elementi poput vodonika i helijuma, pa čak i mala količina litijuma, verovatno postojali ubrzo nakon Velikog praska koji je stvorio svemir pre 13,8 milijardi godina, piše CNN.
Zatim su eksplozije zvezda oslobodile teže elemente poput gvožđa, koji su se potom ugrađivali u nove zvezde i planete. Međutim, raspodela zlata — koje je teže od gvožđa — kroz svemir predstavlja misteriju za astrofizičare.
- To je prilično fundamentalno pitanje, kada govorimo o poreklu složene materije u svemiru - rekao je Anirud Patel, glavni autor studije objavljene u časopisu The Astrophysical Journal Letters i doktorand fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku i dodao:
- To je zabavna slagalica koja zapravo još nije rešena.
Astronomi su 2017. posmatrali sudar dve neutronske zvezde. Ovaj kataklizmični sudar izazvao je talase u prostor-vremenu, poznate kao gravitacioni talasi, kao i svetlost iz gama-zraka. Taj događaj, poznat kao kilonova, takođe je stvorio teške elemente poput zlata, platine i olova. Kilonove su upoređivane sa „fabrikama“ zlata u svemiru.
Foto: Shutterstock
Veruje se da se većina spajanja neutronskih zvezda dogodila tek u poslednjih nekoliko milijardi godina, rekao je koautor studije Erik Berns, vanredni profesor i astrofizičar sa Državnog univerziteta Luizijane u Baton Ružu.
Ali ranije nerazumljivi podaci stari 20 godina sa teleskopa NASA-e i Evropske svemirske agencije sugerišu da su erupcije magnetara, koji su nastali mnogo ranije — u ranoj fazi svemira — možda bile još jedan način za stvaranje zlata, rekao je Berns.
Zvezdani zemljotresi
Neutronske zvezde su ostaci jezgra eksplodiranih zvezda i toliko su guste da bi jedna kašičica njihove materije na Zemlji težila milijardu tona. Magnetari su izuzetno sjajna vrsta neutronskih zvezda sa neverovatno jakim magnetnim poljem.
Astronomi još pokušavaju da utvrde kako magnetari tačno nastaju, ali veruju da su se prvi magnetari pojavili ubrzo nakon prvih zvezda — otprilike 200 miliona godina nakon nastanka svemira, odnosno pre oko 13,6 milijardi godina, rekao je Berns.
Na Zemlji, zemljotresi nastaju jer Zemljino užareno jezgro izaziva kretanje kore, a kada se nagomila dovoljno naprezanja, dolazi do potresa tla. Zvezdani potresi su slični, objasnio je Berns.
- Neutronske zvezde imaju koru i superfluidno jezgro. Kretanje ispod površine stvara naprezanje, koje može dovesti do zvezdanog zemljotresa. Na magnetarima, ti zemljotresi proizvode vrlo kratke bljeskove rendgenskih zraka. Kao i na Zemlji, postoje periodi kada je određena zvezda posebno aktivna i proizvodi stotine ili hiljade erupcija u roku od nekoliko nedelja. I povremeno se dogodi posebno snažan zemljotres - kaže on.
Istraživači su pronašli dokaze koji sugerišu da magnetar izbacuje materiju tokom velike erupcije, ali nisu imali fizičko objašnjenje za izbacivanje mase zvezde, rekao je Patel.
Verovatno je da erupcije zagrevaju i izbacuju materijal kore velikim brzinama, prema nedavnom istraživanju nekoliko koautora nove studije, uključujući Patelovog mentora Brajana Meczgera, profesora fizike na Univerzitetu Kolumbija i višeg istraživača u Institutu Flatiron u Njujorku.
- Pretpostavili su da su fizički uslovi u toj eksploziji pogodni za proizvodnju teških elemenata - rekao je Patel.
Pratili signal iz zvezda
Istraživački tim je želeo da utvrdi da li postoji veza između zračenja iz erupcija magnetara i formiranja teških elemenata. Naučnici su tražili dokaze u talasnim dužinama vidljive i ultraljubičaste svetlosti. Ali Berns se zapitao da li bi erupcija mogla stvoriti i gama-zrake koji bi se mogli pratiti.
Foto: Pixabay
Proučavao je podatke o gama-zracima iz poslednje velike erupcije magnetara, koja je zabeležena u decembru 2004. i snimljena misijom INTEGRAL (Međunarodna gama-zračna astrofizička laboratorija), koja je sada penzionisana. Astronomi su tada identifikovali signal, ali nisu znali kako da ga protumače, rekao je Berns.
Predviđanja iz modela koji je ranije predložio Meczger veoma su se poklapala sa signalom iz podataka iz 2004. godine. Gama-zraci su ličili na ono što bi izgledalo kao stvaranje i širenje teških elemenata tokom velike erupcije magnetara.
Podaci iz NASA-inih misija RHESSI i Wind takođe su podržali nalaze tima. Berns je rekao da je dugoročno javno finansirano istraživanje omogućilo ovo otkriće.
- Kada smo pravili naš model i davali predviđanja u decembru 2024, niko od nas nije znao da se signal već nalazi u postojećim podacima. Nismo mogli ni da zamislimo da će se naši teorijski modeli tako dobro uklopiti. Bilo je to zaista uzbudljivo praznično vreme za sve nas - rekao je Patel i dodao:
- Veoma je kul pomisliti da su neki elementi iz mog telefona ili laptopa možda nastali u ovakvoj ekstremnoj eksploziji tokom istorije naše galaksije.
Foto: Shuterstock
Doktorka Eleonora Troja, vanredna profesorka na Univerzitetu u Rimu, koja je predvodila otkriće rendgenskih zraka iz sudara neutronskih zvezda 2017, rekla je da dokazi o stvaranju teških elemenata iz događaja sa magnetarom „ni izbliza nisu uporedivi sa dokazima iz 2017.“
Troja nije bila uključena u novu studiju.
- Proizvodnja zlata iz ovog magnetara je moguća interpretacija njegovog gama-zračenja, jedna od mnogih, kao što se iskreno navodi na kraju rada - rekla je Troja.
Dodala je da su magnetari „veoma haotični objekti“. Budući da je stvaranje zlata složen proces koji zahteva specifične uslove, moguće je da magnetari unose previše pogrešnih sastojaka, poput viška elektrona, što može rezultirati stvaranjem lakših metala kao što su cirkonijum ili srebro, umesto zlata ili uranijuma.
- Zbog toga ne bih išla toliko daleko da kažem da je otkriven novi izvor zlata. Pre bih rekla da je predložen alternativni put njegove proizvodnje - rekla je Troja.
Istraživači veruju da velike erupcije magnetara mogu biti odgovorne za do 10% elemenata težih od gvožđa u Mlečnom putu, ali neka buduća misija mogla bi da pruži precizniju procenu, rekao je Patel.
NASA-in Compton Spectrometer and Imager (COSI), čije se lansiranje očekuje 2027. godine, mogao bi da nastavi istraživanja. Širokougaoni gama-zračni teleskop dizajniran je da posmatra velike erupcije magnetara i identifikuje elemente koji se u njima stvaraju. Teleskop bi mogao pomoći astronomima da traže druge potencijalne izvore teških elemenata širom svemira, rekao je Patel.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Meteorska kiša Lirida, jedan od najstarijih poznatih prikaza zvezda padalica, već je u toku, a očekuje se da će tokom predstojeće noći biti vidljivo oko 18 meteora na sat, uključujući i neke izuzetno svetle "zvezde padalice", saopštilo je Američko meteorsko društvo.
Britanski istraživači sa Univerziteta Kembridž identifikovali su nove, iako još uvek nepotvrđene tragove koji bi mogli ukazivati na postojanje života na egzoplaneti K2-18b, udaljenoj oko 124 svetlosne godine od Zemlje.
U prvim danima Zemlje, kada jeMesec tek formiran, dani su bili dugi oko pet sati, ali zbog Mesečevog kočionog efekta na Zemlju tokom poslednjih 4,5 milijardi godina, dani su se usporili na 24 sata.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Iako se često kaže da su astronauti poput Jurija Gagarina , Nila Armstronga i Valentine Tereškove "otišli u svemir", prema naučnim definicijama, nijedan čovek nikada zapravo nije napustio Zemljinu atmosferu. Ova tvrdnja, iako zvuči kao najluđa teorija zavere , zasniva se na naučnim podacima o stvarnoj granici Zemljine atmosfere.
Prošlo je tačno 17 dana od kada je na vanrednim parlamentarnim izborima pobedu odnela "Studentska lista", osvojivši 140 mandata. Nakon što je prošla pobednička euforija nove vlasti, građani Srbije polako ali sigurno uviđaju šta im zapravo ona donosi.
Čuveni novinar Milomir Marić je najnovijom epizodom svoje kultne emisije "Ćirilica" ogolio pozadinu "studentskog pokreta" u Srbiji, odnosno onoga što je našu zemlju zadesilo na dan izbora 25. oktobra 2026. godine, ali i nakon toga.
Filolog Irina Kojčić otkrila je svoje mišljenje o "Studentskoj listi" i poručila da spremaju medijski mrak i cenzuru, sa jasnim ciljem - da ukinu Informer!
Poznati novinar Dragan Vujičić je razotkrio je suštinu "studentskog pokreta", poručivši da je na delu opšte "truljenje mozgova" i da od njihovih akcija niko u Srbiji neće videti nikakvo dobro.
U najvećem sportskom rijalitiju "Exatlon", koji se emituje na Informer televiziji, održana je borba za eliminaciju u kojoj je pobedu odneo Crveni tim rezultatom 8:7, nakon velike drame i preokreta na poligonu.
Dve osobe uhapšene su u nastavku akcije suzbijanja korupcije i finansijskog kriminala zbog sumnje da su fiktivnim poslovanjem i pranjem novca oštetile budžet Republike Srbije za više od 5,7 miliona dinara.
Izvršni direktor kompanije Nvidia Džensen Huang imao je vanbračnu vezu sa potpredsednicom kompanije za zdravstvenu zaštitu Kimberli Pauel, koja je radila pod njegovim direktnim nadzorom, objavio je list "Njujork tajms", pozivajući se na pet osoba iz kompanije.
Ruske trupe su tokom noći pokrenule masovan udar na vojno-industrijske objekte i energetsku infrastrukturu u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
Američki pregovarači Stiv Vitkof i Džared Kušner doputovali su na moskovski aerodrom Vnukovo, gde ih je dočekao specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom i direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RFPI) Kiril Dmitrijev.
Poznati filmski reditelj Lordan Zafranović dobitnik je priznanja "Planetarni Tesla" za životno delo u oblasti kulture i umetnosti, a posebno priznanje uručeno mu je i za film "Zlatni rez 42: Deca Kozare".
Britanski glumac Danijel Redklif, koji se proslavio širom sveta igrajući Harija Potera, priznao je da još nije siguran da li će pogledati novu HBO seriju o čuvenom čarobnjaku.
Film "Ruka pravde", u režiji Nemanje Ćeranića juče je imao svetsku premijeru na 67. Međunarodnom filmskom festivalu u Solunu, jednom od najznačajnih filmskih festivala u Evropi, čime je započeo svoj međunarodni festivalski život.
Veštačka inteligencija može biti korisna za planiranje finansija, ali stručnjaci upozoravaju da deljenje podataka poput brojeva kartica i lozinki sa četbotovima nosi ogroman rizik.
Bokser Veljko Ražnatović oglasio se na mrežama izrevoltiran situacijom u vrtiću u Titelu, koji pohađaju njegovi sinovi, a zajedno sa suprugom Boganom nameski ih je upisao u vrtić u manjem mestu i mirnijem okruženju.
Pevačica Anastasija Ražnatović još jednom je pokazala da ima istančan osećaj za modu, a svojim poslednjim večernjim izdanjem privukla je pažnju na društvenim mrežama.
Starleta i bivša rijaliti učesnica Maja Marinković godinama je prepoznatljiva po svojoj dugoj, gustoj i crnoj kosi, koja je postala jedan od njenih zaštitnih znakova.
Pevač Mile Kitić koji je decenijama u braku sa koleginicom Martom Savić, ranije je uzburkao javnost otvorenim priznanjem o svom privatnom životu i bračnim "izletima".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.