Ovaj mehanizam je kriv za alergije na hranu? Naučnici na pragu velikog otkrića

Svaki put kad pojedemo nešto naš crevni imunosistem mora da donese značajnu odluku – šta je hrana koja je neophodna organizmu, šta su korisne bakterije, a šta opasni patogeni koje treba uništiti. Kako donosi tu odluku dugo je zbunjivalo naučnike.

Tim istraživača Univerziteta Rokfeler konačno je identifikovao specifične tipove ćelija u crevima koje komuniciraju sa T ćelijama i javljaju im šta da tolerišu, šta da napadnu, a šta da ignorišu. Ovo otkriće konačno objašnjava kako dolazi do različitih reakcija, što omogućuje naučnicima da konačno shvate uzroke i mehanizme alergija na hranu i drugih crevnih bolesti.

 

- Veliko je pitanje kako preživljavamo konzumiranje hrane? Zašto naša tela normalno tolerišu hranu i šta krene po zlu kada razvijemo alergije na nju – rekla je u saopštenju Marija Kaneso, postdoktorand u Laboratoriji Danijela Mukide i Gabrijela D. Viktora.

Foto: Shutterstock

Crevni imunosistem je komplikovana mašinerija. Tolerancija na hranu počinje sa ćelijama za prezentovanje antigena ili APC koje javljaju T ćelijama da ne reaguju. Taj signal dovodi do skoka specijalne vrste T ćelija nazvane pTregs, koje smiruju imuni odgovor na čestice hrane i pokreću niz aktivnosti koje uključuju druge imunoćelije da pojačaju tu poruku. Ali bez znanja o tome koja tačno APC vodi program, veoma je teško prepoznati eventualnu toleranciju na hranu ili intoleranciju na patogene.

- Postoji mnogo tipova APC. Otkriće koji od njih šta rade je dugotrajan tehnički izazov. Tehnički napredak i tehnologija LIPSTIC omogućili su nam da razumemo bolje dinamiku imunoćelija, što nije bilo moguće s ranijim alatima – rekla je Kanesova.

Korišćenjem tehnologije LIPSTIC otkrili su dve vrste APC koje promovišu toleranciju – cDC1 i Rorγt+. One beleže antigene iz unete hrane i predstavljaju ih T ćelijama, što dovodi do skoka pTregs za obezbeđivanje tolerancije na hranu.

- Kada smo razvili LIPSTIC ciljali smo specifične mere za interakciju između B i T ćelija koje promovišu odgovore antitela na vakcine. Marija je uspela da adaptira to na okruženje koje je potpuno drugačije – rekao je Gabrijel Viktora, šef Laboratorije za dinamiku limfocita.

Foto: Shutterstock

Marija Kaneso dodala je da iako otkriće nije direktno povezano sa alergijama na hranu, može doprineti boljem shvatanju mehanizma koji do njih dovodi.

- Možda jednog dana budemo mogli da koristimo APC da sprečimo alergije na hranu – rekla je ona.