Sporazum koji je 1999. promenio Srbiju: Evo jedine istorijske istine koja se krije iza njega

Na današnji dan, pre 26 godina, potpisan je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu kojim je okončano bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehnički sporazum u Kumanovu, kojim je prekinuta agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je 9. juna 1999, pre 26 godina.

Do potpisivanja je došlo nakon mučnih petodnevnih pregovora, kasno noću 9. juna na vojnom aerodromu kod Kumanova.

Sutradan po potpisivanju Vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu, 10. juna 1999. ondašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je naredbu o prekidu agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Potpisnik Kumanovskog sporazuma sa jedne strane je bio Majkl Džekson (1944 - 2024) britanski general, potonji komandant KFOR-a, međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, kao predstavnik agresora, NATO. Sa druge, potpisnici su bili Svetozar Marjanović (1944 - 2022) general Vojske Jugoslavije i Obrad Stevanović (1953 - 2025) general Policije Srbije, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.

Vojno tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije. U južnu srpsku pokrajinu, na Kosovo i Metohiju, ušle su potom trupe KFOR, većinom iz zemalja članica NATO.

Sutradan po potpisivanju Vojno tehničkog sporazuma u Kumanovu, agresija NATO na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju, u stvarnosti je obustavljena, pošto su poslednji projektili NATO pali na tlo Srbije, odnosno SRJ, 10. juna 1999, u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. i na kasarnu u Uroševcu u 19.35.

Iako je agresija NATO na SRJ započela 24. marta 1999. bez odobrenja Saveta bezbednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija, Savet bezbednosti OUN usvojio je 10. juna 1999. Rezoluciju 1244, kada je agresija okončana.

Foto: EPA

Preduslov predstavnika Savezne Republike Jugoslavije bio je da međunarodno bezbednosno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora biti isključivo pod okriljem Organizacije Ujedinjenih Nacija, kako je predviđala prethodno donesena odluka Narodne skupštine Srbije, kao i odgovarajuća izjava Vlade SRJ.

Bezbednosni vakum

Zbog iskustva, odnosno očiglednih terorističkih manira ekstremističke albanske takozvane OVK, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije tokom pregovora posebno su insistirali da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije Srbije treba uskladiti, vremenski, sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, kako bi bio, koliko je moguće, izbegnut takozvani bezbednosni vakum.

Bio je to izraz nade da će se tim putem obezbediti elementarna sigurnost za sve građane Kosova i Metohije, što se pokazalo kao zabluda.

Vojno tehnički sporazum postignut u Kumanovu, temeljio se na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora u Beogradu, između Slobodana Miloševića (1941 - 2006) predsednika Savezne Republike Jugoslavije, i predstavnika takozvane međunarodne zajednice Martija Ahtisarija (1937 - 2023) tada predsednika Finske, i Viktora Černomirdina (1938 - 2010) ruskog diplomate, prethodno predsednika vlade te zemlje, inače ličnog izaslanika predsednika Rusije Borisa Jeljcina.

Predlog mirovnog plana SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju, u Beograd je tada doneo Marti Ahtisari, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.

Suočen sa brutalnim pretnjama još razornije agresije NATO, Slobodan Milošević je 3. juna te 1999. prihvatio mirovni predlog, dokument od 10 tačaka. Skupština Srbije usvojila je istog dana, 3. juna, tokom vanrednog zasedanja, mirovni plan, koji je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Foto: EPA

Godinama potom obelodanjena su svedočanstva da je Viktor Černomirdin pretio tada Miloševiću još razornijim nastavkom agresije ukoliko službeni Beograd ne popusti.

Sporazum iz Kumanova

Vojno tehnički sporazum potpisan kod Kumanova 9. juna 1999. sadržao je:

• Prekid neprijateljstava između NATO i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije.

• Povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.

• Određeno je uspostavljenje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, pri čemu je predviđena vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.

• KFOR se obavezao na razoružanje terorističke takozvane OVK.

• Međunarodne snage su "ovlašćene da preduzimaju sve neophodne mere s ciljem uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane".

Sporazumom su takođe precizirani neophodni tehnički detalji neophodni za ostvarenje potpisanog.