BOMBA ZA ORGANIZAM! Dodajte ovu biljku krompiru i dobićete pravi prolećni DETOKS!

Poznat je pod nazivom sremoš, sremuž, sremuša i sremuža, medveđi luk, divlji luk… Sremuš je jedan od prvih vesnika proleća. Ima kopljaste listove nalik đurđevku i duguljastu lukovicu obavijenu belom providnom ljuskom

Raste na vlažnim livadama bogatim humusom, na senovitim vlažnim plodnim ravnicama, ispod žbunova i u listopadnim i planinskim šumama. Ima prodorni miris belog luka, te je moguće da ćete ga prvo osetiti pre nego što ga ugledate. Sremuš raste na vlažnim mestima sa dosta senke u proleće. Da biste utvrdili miris, treba da protrljate prstima listove medveđeg luka. List sremuša sličan je listu đurđice s obzirom na to da je list đurđice kožast i iz zemlje izlazi usukan, ali ne miriše na beli luk, a mrazovac raste isključivo u jesen i na livadama, pa ljudi ne bi trebalo da ih pomešaju.

Ne preporučuje se berba neiskusnim beračima, s obzirom na to da konzumacija pomenutih biljaka koje su slične sremušu, naročito mrazovca, može dovesti do trovanja i smrti.

Foto: wikipedia

Mlade listove treba sakupljati u aprilu i maju (pre nego što biljka procveta) a lukovice u kasno leto ili jesen. Listovi sremuša sušenjem gube svoju lekovitost, pa se konzumiraju sveži kao začin ili salata. Lukovica može da se koristi isto kao što se koristi beli luk. Mladi listovi su odlična salata puna vitamina, dok su stariji jako, neprijatno ljuti. Osobe sa osetljivim želucem, čirom ili gastritisom mogu konzumirati lukovice koje su prethodno natapane 2-3 sata u toplom mleku.

Sremuš neverovatnom brzinom čisti organizam od toksina. Sadrži eterična ulja, mineralne soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin glavni sastojak. U proleće ovaj luk čisti krv, želudac i jetru. Izvanredno podstiče proces pamćenja i koncentracije, utiče i na sprečavanje nastanka ateroskleroze, pročišćava creva, sprečava tegobe nesvestice, gušenja, pritiska u glavi, uništava dečije gliste, pomaže u borbi hroničnih oboljenja kože… Terapeutsko dejstvo je slično belom luku, a za to je zaslužna visoka koncentracija eteričnih ulja koja sadrže sumpor-alicin. Uspešno se primenjuje kod zarastanja otvorenih rana i hematoma, pomaže za bolje izlučivanja sluzi iz pluća, olakšava iskašljavanje i olakšava disanje. Ima i antibakterijsko dejstvo.

Foto: flickr/allispossible.org.uk

Koristi se kao suv začin, u vidu eteričnih ulja i kapi, ali i svež – kao dodatak salati. Sremuš je najukusniji ako se sitno isecka i pomeša sa zelenom salatom, ili kad se stavi u krompir – salatu. Svaki list sremuša dobro operite pod mlazom vode. Zatim naseckajte sitno oko 70 g sremuša. Krompir oljuštite, isecite i stavite u hladnu posoljenu vodu da se kuva oko 20 minuta (ne sme se raskuvati). U maloj posudi napravite preliv za salatu: U posudicu staviti so, šećer, i prelijte sa 100 ml vode. Dodati sirće i ulje i promešati. Skuvani krompir prebacite u posudu za serviranje, dodajte 70 g iseckanog sremuša, prelijte sa prelivom za salatu i dobro izmešajte.

Foto: Pixabay

Ako ste stanovnik grada, sremuš ćete naći na pijacama odmah u rano proleće. Ako, pak, nemate vremena za pripremu kapi od sremuša, možete ih naći u svakoj bolje snabdevenoj biljnoj apoteci ili prodavnici zdrave hrane.

Da biste imali sremuš u kući tokom cele godine, možete ga pripremiti u obliku alkoholne esencije: sitno naseckati sremuš, rastresito napuniti flašu do grlića i zatim napuniti rakijom od žita ili nekom drugom domaćom jačine 38 – 40%. Boca se 14 dana drži na suncu ili na toplom. Dnevno treba popiti 14 do 15 kapi sa malo vode, piše portal Opanak.

Bonus video: