NA DANAŠNJI DAN ROĐEN JE PRVI PREDSEDNIK SRPSKE AKADEMIJE NAUKA! Lekar i botaničar učestvovao je u oslobodilačkim ratovima, dok nije otkrio "svoju" omoriku

Josif Pančić je bio prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, lekar i botaničar. Njegovo najznačajnije otkriće je nova vrsta četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika. Bio je naučnik svetskog glasa i jedan od najznačajnijih ličnosti u našoj nauci i kulturi 19. veka.

 Josif Pančić rođen je 17. aprila 1814. godine, u selu Ugrini, u tadašnjem Austrijskom carstvu. Smatra se najvećim srpskim botaničarom i lekarom. Služio se latinskim i nemačkim jezikom, a samostalno je savladao i engleski, francuski, italijanski i španski.

U Zagrebu je upisao visoku školu Regia Academica Scientiarum pri Filozofskom fakultetu. Nakon što je diplomirao u Pešti upisuje Medicinski fakultet, na kome se u to doba održavala nastava iz prirodnih nauka. Na usavršavanje odlazi u Beč. 

Foto: wikipedia

Pančić je posle fakulteta radio kao privatni lekar u Budimu. Kako nije mogao da živi od novca koji je zaradio kao privatni lekar, Pančić odlazi u Banat, gde je radio kao lekar i nastavnik u jednom rudniku. Pored svog posla, Pančić je skupljao biljke i proučavao floru tih krajeva. U svojim proučavanjima je otiša do Beča, gde je upoznao Franju Miklošića i Vuka Karadžića.

Vuk je Pančića uputio u Srbiju, jer je tamo nedostajalo učenih ljudi i lekara. Pančić je otputovao u Srbiju 1846. godine. Kako je došao po preporuci Vuka Karadžića, koji je imao dosta neprijatelja, Pančić nije bio lepo primljen i nije dobio radno mesto koje je želeo. Dok je čekao na postavljenje, obilazio je užički kraj i izučavao biljni svet.

U to vreme je u neposrednoj okolini Jagodine vladao trbušni tifus. Pančić se već spremio da se vrati kada ga je Avram Petronijević, ministar inostranih poslova i vlasnik fabrike stakla, pozvao da privremeno boravi u toj oblasti i pomogne u suzbijanju bolesti. Pančić je prihvatio posao i za pola godine uspešno suzbio bolest.

Foto: Printskrin/youtube

Tokom svog boravka tamo, upoznao se sa biljnim svetom Jagodine, Belice i Crnog vrha. Stanovnici Jagodine su veoma zavoleli Pančića zbog njegove marljivsti i savesnosti, i kada je on dobio ponudu za radno mesto u Negotinu, oni mu nisu dozvolili da ih napusti. Pančić je postavljen za okružnog jagodinskog lekara u početku 1847. godine, a već u novembru je bio premešten u Kragujevački okrug.

Za vreme boravka u Jagodini upoznao je Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona. Venčali su se u januaru 1849. godine u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.

8. januara 1850. godine, Pančić je postao član Društva srpske slovesnosti, a 1853. godine postavljen je za profesora zoologije, botanike, mineralogije i agronomije u beogradskom Liceju. 1. avgusta 1877. godine, obilazeći planinu Taru, Pančić je pronašao do tada nepoznati četinar koji je po njemu dobi ime – Pančićeva omorika. U Liceju je proveo dugi niz godina, a 1884. godine je postavljen za člana Državnog Saveta.

Izvanredno je poznavao prirodne nauke, bavio se proučavanjem flore, faune i mineralogije Balkanskog poluostrva, posebno Srbije. 

Otkrio je 102 i opisao oko 2500 biljnih vrsta. Takođe je otkrio i novu vrstu endemsko-reliktnog četinara, poznatu kao Pančićeva omorika i reliktne ramondije. Osam puta je zapregom i na brdskim konjima prejahao Taru, deset puta Kopaonik, dok nije pronašao "svoju" omoriku.

Foto: Informer/Vesna Jović

Takođe je proučavao ptice i ribe i otkrio dve vrste skakavca, jednog na planini Rila u Bugarskoj, a drugog na srpskoj planini Tari. Smatra se ocem ekologije u Srbiji jer je prvi je naučno opisao, obradio i sistematizovao njenu floru. U vreme kada je Pančić pisao dela "O našim šumama" i "Živi pesak u Srbiji i bilje što na njemu raste", nastao je pojam ekologija.

Osnovao je i uredio Botaničku baštu u Beogradu. Pančićev herbarijum iz 1860. godine, koji se sastoji od 80 svežnjeva osušenih biljaka sa području Srema i Banata, danas može da se vidi upravo u ovoj Bašti. Objavio je još oko 30 radova iz botanike, zoologije, geologije, mineralogije, šumarstva, arheologije. Neka od njegovih najpoznatijih dela su "Flora Kraljevine Srbije", "Ptice Srbije", "Ribe Srbije".

Učestvovao je u svim oslobodilačkim ratovima, koje je Srbija vodila u drugoj polovini 19. veka. Ovaj veliki rodoljub i lekar je bio nosilac: Ordena Svetog Save prvog stepena za mirnodopske zasluge; Takovskog krsta za učešće u Prvom srpsko-turskom ratu; i Krsta društva Crvenog krsta za lekarske zasluge.

Takođe, najviši vrh Kopaonika nosi njegovo ime - Pančićev vrh, a tamo se nalazi i mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima. Prilikom bombardovanja 1999. godine, NATO je gađao vrhove Kopaonika. Tom prilikom je, nažalost, jedan od projektila pogodio temelj mauzoleja i teško ga oštetio.

Foto: Printskrin/youtube

Da bi pojedinac postao član Državnog saveta, morao je da poseduje nekretninu u Srbiji. Josif Pančić je nije imao. Da bi birokratija bila zadovoljena kao nepokretna imovina mu je zavedena zidana grobnica koju je sebi podigao. Josif Pančić je sahranjen u sanduku napravljenom od drveta omorike koju je otkrio.

Umro je 8. marta 1888. godine. Njegovoj sahrani su prisustvovali brojni intelektualci tog vremena u Srbiji, a među ožalošćenima je bio i kralj Milan Obrenović.