Ovaj srpski manastir ni jedan rat nije mogao da uništi zato što se nalazi u steni. Na obroncima Mokre Gore, ušuškan u šumi između Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara, manastir Crna Reka ostao je zaštićen od svih potencijalnih napadača.
Manastir Crna Reka posvećen je Svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro, kao i spomenik kulture od velikog značaja. Crna Reka je muški manastir, aktivan je i o njemu brinu monasi.
Vreme gradnje
Najpreciznije datiranje manastira dao je Stojan Novaković. Po njegovim rečima manastir je na ovom mestu postojao još od ranog 13. veka, a tvrdi da je crkvu u Crnoj Reci sazidao arhiepiskop Danilo. Ako je podatak o ktitoru tačan, onda bi manastir morao biti sazidan u prvoj polovini 14. veka. Ipak, narodno predanje vezuje izgradnju ovog manastira za period posle Kosovske bitke.
O istoriji manastira gotovo i da nema podataka sve do druge polovine 17. veka. Šta se na ovom mestu događalo od 14. do 17. veka, možemo samo da pretpostavljamo. Prema nekim podacima ikonostast datira sa samog početka 17. veka, odnosno za godinu 1601. u vreme igumana jermonaha Đenadija.
Foto: wikipedia.org
Priča o pećini gde se nalazi manastir možda je interesantnija od same istorije bogomolje. Naime, u ovoj steni podvizao se veliki srpski čudotvorac Joanikije Devičanski. Kada je otkriven, on je pobegao i sakrio se od ljudi u šume Drenice gde je produžio svoj bogougodni život. Svoj život završio je na mestu gde se sada nalazi Devič.
Crna Reka bila je centar pismenosti
Dozvola za otvaranje škole u manastiru Crna Reka dobijena je od turskih vlasti 1891. godine u vreme kada je pop Jerotije Stanić bio nastojatelj. Podaci govore da je škola počela sa radom 1898. godine, a njen prvi upravnik bio je pop Pavle Stanić koji je bio Jerotijev sin. Deca koja su pohađala ovu školu tu su i živela; funkcionisala je slično internatu.
Prema nekim svedočenjima, veliki broj ljudi obrazovao se u Crnoj Reci i pre otvaranja ove škole. Obrazovanje omladine vršili su sveštenici i kaluđeri koji su bili pod konstantnom prismotrom turskih zulumćara.
Foto: wikipedia.org
Biblioteka i prepisivačka škola manastira Crna Reka
O biblioteci ovog manastira vekovima su brinuli monasi i sveštenici. Manastir je posedovao bogatu biblioteku i rukopisanih i štampanih knjiga, uglavnom bogoslužbene tematike. Prema rečima Giljferdiga, najviše je bilo mineja, službenika i oktoiha.
@lutajuci_putnik Da li ste znali da manastir Crna Reka nije nikada bio osvajan i rušen? Na obroncima Mokre Gore, ušuškam u dubokoj šumi izmedju Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara se nalazi jedan od najlepših manastira naše zemlje. Ne zna se ko je tačno, ni kada sagradio Crnu Reku, ali se na osnovu predanja pretpostavlja da je ktitor iz dinastije Nemanjić tokom 14. veka. Zbog svoje lokacije, jer je neverovatno da je neko pre više od 700 godina na ovom mestu podigao ovakav manastir, Crna Reka nikada nije osvajana i rušena i zbog toga je i freskopis ovog manastira izuzetno značajan. #srbija#crnareka#srbijatiktok#srbijatiktok🇷🇸#srbija🇷🇸#serbia#serbia🇷🇸#manastir#pravoslavlje#serbian♬ original sound - Александар Лазић
Freske
U manastiru se čuva najdragoceniji srpski freskopis iz 16. veka. Ktitor živopisa i donator slikara manastira Crna Reka bio je bogati vlastelin Nikola koji je naslikan u prirodnoj veličini na zapadnom zidu niše. Ipak, najveće blago manastira predstavljaju svete i celebne mošti prepodobnog Petra Koriškog, srpskog podvižnika iz 13. veka. Njegovo sveto i čudotvorno telo preneto je u ovaj manastir negde u 16. veku.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Moj život je bio pun čudnih preokreta i neobičnosti. Mislila sam da Bog ne postoji, a onda sam se nakon velikih životnih promena, zamonašila. Ovako u svojoj životnoj ispovesti priča Hristina Tomić, monahinja manastira Oreškovac!
Skriveno u podnožju planine Jelice, ovo sveto mesto privlači hiljade vernika koji dolaze sa nadom da pronađu isceljenje. Mošti Svetog Jovana Stjeničkog i voda sa svetog izvora poznati su po čudima koja su ovde zabeležena.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Dok se preko tajkunskih medija lažno predstavljaju kao nekakva hrabra "studentska lista" koja menja Srbiju, blokaderi su na prvom ozbiljnom testu i pred kamerama Informera pokazali svoje pravo, preplašeno lice.
Na propalom blokaderskom skupu koji je danas održan u Raški, pojavio se i rekto Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, koji se nalazi na blokaderskoj listi.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ videćete šta je to rastužilo perjanicu Đilasove stranke Borka Stefanovića, gde voli da boravi propali političar Srđan Milivojević, kuda se to zaputio samozvani revolucionar Aleksandar Jovanović Ćuta, kako vreme provodi bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić...
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" videli ste gde najviše voli da “dokoniše” blokaderski profesor Jovo Bakić, kako penzionerske dane provode blokaderi Dušan Petričić i Žarko Korać, o čemu “pripoveda” blokaderski analitičar Cvijetin Milivojević, zašto je samozvani revolucionar Predrag Voštinić teški licemer, sa kime je to u društvu bila glumica blokaderka Anđelka Prpić...
Snežana Paunović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave gostujući u Info jutru objasnila je zašto se našla na udaru različitih struktura na Kosovu i Metohiji, ali i u centralnom delu Srbije.
Policijski službenici Uprave policije Ministarstva unutrašnjih poslova Tuzlanskog kantona pronašli su i uhapsili dve osobe za kojima su bile raspisane interne poternice.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Boru uhapsili su S. G. (21) zbog sumnje da je u jednom selu u okolini Bora, upravljajući vozilom marke "audi" bez vozačke dozvole, oborio maloletno lice koje je vozilo bicikl, a zatim napustio lice mesta.
U stanu u novosadskoj ulici Molnar Đule došlo je do požara kada se zapalila veš mašina, a zahvaljujući brzoj intervenciji vatrogasaca sa dva vozila, vatra je ugašena i sprečena je veća materijalna šteta.
U toku jučerašnjeg dana na teritorjii glavnog grada otkrivene su čak tri laboratorije za proizvodnju marihuane u veštačkim uslovima, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapšeno je ukupno sedam osoba.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Modžtaba Hamnei zapretio je da će Iran i njegovi savznici naučiti Sjedinjene Američke Države lekcijama koje neće zaboraviti.
Američki politikolog Džon Miršajmer ocenio je u Evropskom parlamentu da se Evropa suočava sa ozbiljnom nestabilnošću, koju je povezao sa ratom u Ukrajini.
Katarina Vićentijević koja je stekla slavu ulogom Zagorke Zaze Patrnožić u seriji "Srećni ljudi" prisetila se saradnje sa kolegom Danilom Lazovićem koji je u pomenutoj komediji igrao Šćepana Šćekića.
Slavni holivudski vizionar Kristofer Nolan skoro ceo život sanja da snimi film uz pomoć revolucionarne IMAX tehnologije i da na velikom platnu oživi mitsku priču o kralju Itake, jedinom smrtniku koji je uspeo da nadmudri i porazi moćne bogove sa Olimpa.
Detaljno anatomsko istraživanje, koje je vodio Alfonso Cepeda-Emiliani sa Univerziteta u Santjagu de Komposteli, otkrilo je da titulu glavne erogene zone zapravo odnosi frenularna delta.
Američka tehnološka kompanija Gugl predstavila je novo ažuriranje svoje AI video platforme Vids, koje korisnicima omogućava da kreiraju personalizovane digitalne avatare.
Erotski model i nekadašnja striptizeta Vesna Počuča Šana ponovo je uspela da zapali internet - i to čim se pojavila u noćnom provodu sa atraktivnom drugaricom.
Anica Lazić, devojka glumca Lazara Ristovskog, objavila je snimak iz šminkernice na kojem se jasno vidi kako njen nos izgleda tri meseca nakon operacije.
Alen Dragosav, suprug pevačice Maje Berović, danas je uspešan biznismen, a malo je poznato da je put započeo kao vozač kamiona. Vremenom je izgradio sopstveni biznis, a njegova kompanija danas broji čak 83 zaposlena.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.