Ovaj srpski manastir ni jedan rat nije mogao da uništi zato što se nalazi u steni. Na obroncima Mokre Gore, ušuškan u šumi između Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara, manastir Crna Reka ostao je zaštićen od svih potencijalnih napadača.
Manastir Crna Reka posvećen je Svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro, kao i spomenik kulture od velikog značaja. Crna Reka je muški manastir, aktivan je i o njemu brinu monasi.
Vreme gradnje
Najpreciznije datiranje manastira dao je Stojan Novaković. Po njegovim rečima manastir je na ovom mestu postojao još od ranog 13. veka, a tvrdi da je crkvu u Crnoj Reci sazidao arhiepiskop Danilo. Ako je podatak o ktitoru tačan, onda bi manastir morao biti sazidan u prvoj polovini 14. veka. Ipak, narodno predanje vezuje izgradnju ovog manastira za period posle Kosovske bitke.
O istoriji manastira gotovo i da nema podataka sve do druge polovine 17. veka. Šta se na ovom mestu događalo od 14. do 17. veka, možemo samo da pretpostavljamo. Prema nekim podacima ikonostast datira sa samog početka 17. veka, odnosno za godinu 1601. u vreme igumana jermonaha Đenadija.
Foto: wikipedia.org
Priča o pećini gde se nalazi manastir možda je interesantnija od same istorije bogomolje. Naime, u ovoj steni podvizao se veliki srpski čudotvorac Joanikije Devičanski. Kada je otkriven, on je pobegao i sakrio se od ljudi u šume Drenice gde je produžio svoj bogougodni život. Svoj život završio je na mestu gde se sada nalazi Devič.
Crna Reka bila je centar pismenosti
Dozvola za otvaranje škole u manastiru Crna Reka dobijena je od turskih vlasti 1891. godine u vreme kada je pop Jerotije Stanić bio nastojatelj. Podaci govore da je škola počela sa radom 1898. godine, a njen prvi upravnik bio je pop Pavle Stanić koji je bio Jerotijev sin. Deca koja su pohađala ovu školu tu su i živela; funkcionisala je slično internatu.
Prema nekim svedočenjima, veliki broj ljudi obrazovao se u Crnoj Reci i pre otvaranja ove škole. Obrazovanje omladine vršili su sveštenici i kaluđeri koji su bili pod konstantnom prismotrom turskih zulumćara.
Foto: wikipedia.org
Biblioteka i prepisivačka škola manastira Crna Reka
O biblioteci ovog manastira vekovima su brinuli monasi i sveštenici. Manastir je posedovao bogatu biblioteku i rukopisanih i štampanih knjiga, uglavnom bogoslužbene tematike. Prema rečima Giljferdiga, najviše je bilo mineja, službenika i oktoiha.
@lutajuci_putnik Da li ste znali da manastir Crna Reka nije nikada bio osvajan i rušen? Na obroncima Mokre Gore, ušuškam u dubokoj šumi izmedju Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara se nalazi jedan od najlepših manastira naše zemlje. Ne zna se ko je tačno, ni kada sagradio Crnu Reku, ali se na osnovu predanja pretpostavlja da je ktitor iz dinastije Nemanjić tokom 14. veka. Zbog svoje lokacije, jer je neverovatno da je neko pre više od 700 godina na ovom mestu podigao ovakav manastir, Crna Reka nikada nije osvajana i rušena i zbog toga je i freskopis ovog manastira izuzetno značajan. #srbija#crnareka#srbijatiktok#srbijatiktok🇷🇸#srbija🇷🇸#serbia#serbia🇷🇸#manastir#pravoslavlje#serbian♬ original sound - Александар Лазић
Freske
U manastiru se čuva najdragoceniji srpski freskopis iz 16. veka. Ktitor živopisa i donator slikara manastira Crna Reka bio je bogati vlastelin Nikola koji je naslikan u prirodnoj veličini na zapadnom zidu niše. Ipak, najveće blago manastira predstavljaju svete i celebne mošti prepodobnog Petra Koriškog, srpskog podvižnika iz 13. veka. Njegovo sveto i čudotvorno telo preneto je u ovaj manastir negde u 16. veku.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Moj život je bio pun čudnih preokreta i neobičnosti. Mislila sam da Bog ne postoji, a onda sam se nakon velikih životnih promena, zamonašila. Ovako u svojoj životnoj ispovesti priča Hristina Tomić, monahinja manastira Oreškovac!
Skriveno u podnožju planine Jelice, ovo sveto mesto privlači hiljade vernika koji dolaze sa nadom da pronađu isceljenje. Mošti Svetog Jovana Stjeničkog i voda sa svetog izvora poznati su po čudima koja su ovde zabeležena.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Grasijela Gati Santana, predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale, odredila je sudiju Ijana Bonomija da sprovede istragu o okolnostima smrti generala Ratka Mladića.
Zastupnik u Hrvatskom saboru i gradonačelnik Svete Nedelje Dario Zurovec pridružio se plejadi onih koji seire zbog ubistva Ratka Mladića u Haškom tribunalu.
U minjaku i sportskom izdanju, Dušica Topić je saznala informaciju da Exatlon traje 3 meseca koja ju je očigledno zatekla, a njen izraz lica sve je rekao.
Mišićavi sportista i profesor fizičkog vaspitanja Mensur Ajdarpašić otkrio je šta publika može da očekuje od njega pred start druge sezone najvećeg sportskog rijalitija Exatlona Srbija.
Voditeljka Tijana Jović pokazala je zanosnu liniju i otkrila koje vežbe radi kako bi održala formu pred početak druge sezone "Exatlona", u kojoj će se pojaviti u ulozi voditeljke sportskog rijalitija.
Nakon što smo objavili vest da Mensur Ajdarpašić ulazi u "Exatlon", komentari ispod Informerove objave na Instagramu samo pršte, a oglasio se i Dejan Dragojević koji je pozdravio potez kolege iz drugog rijalitija!
Pavle Bošković, poznatiji kao Gazda Paja, od septembra ulazi u "Exatlon Srbija", gde će morati da pokaže koliko su mu fizička spremnost, disciplina i izdržljivost na zavidnom nivou., a ovo je njegov profil
Slučajni prolaznik zatekao je juče ujutru jeziv prizor ispod Mosta na Adi u Beogradu, gde je pronašao nepomično telo starijeg muškarca kako leži u lokvi krvi.
Dvoje dece, starosti 4 i 11 godina, i žena (74) poginuli su u stravičnoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u Sloveniji, na Primorskom auto-putu između deonica Unac i Ravbarkomanda.
Ćerka Kazimira Joneskua, bivšeg rumunskog političara, pronađena je mrtva na jednoj farmi u opštini Mušatešti, u okrugu Arđeš u Rumuniji, gde je boravila nekoliko dana kod prijatelja.
Teška saobraćajna nesreća dogodila se jutros oko 8 časova na starom putu Niš–Leskovac, u blizini sela Malošište kod Niša, kada je došlo do žestokog sudara kamioneta i "folksvagena".
Nesvakidašnji i izuzetno opasan incident dogodio se sinoć u Makarskoj, kada je dečak igrom slučajno izazvalo požar na stambenoj zgradi bacajući zapaljene papiriće sa balkona.
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na svojoj društvenoj mreži "Trut sošl" sopstvenu rang-listu američkih predsednika, predstavljenu kao "veoma objektivnu" istorijsku analizu.
Nakon vesti o smrti generala Ratka Mladića, u javnosti su ponovo oživele brojne reakcije, sećanja i ranije izjave poznatih ličnosti o njegovoj ulozi u ratnim dešavanjima devedesetih godina.
Frenk Sinatra ostao je upamćen kao jedan od najznačajnijih pevača 20. veka, dobitnik Oskara i umetnik čiji se glas i danas prepoznaje posle samo nekoliko taktova.
Ako ste prekuvali slatko pa je postalo pregusto ili počelo da se šećeri, ne morate ga bacati. Problem se lako može rešiti ponovnim zagrevanjem, kako bi se kristali šećera otopili.
Španski vetar je torta kojoj je teško odoleti već pri prvom zalogaju. Kremasta, bogata i prepuna ukusa lešnika i čokolade, osvaja savršenim spojem nežnih kora i raskošnog fila.
U tradicionalnim receptima često se pominje svinjska mast oprana u devet voda, za koju su naše bake verovale da je posebno dobra za kožu, meleme, ali i pripremu kolača. Međutim, šta zapravo znači ovaj neobični postupak i da li iza njega postoji stvarno objašnjenje?
Neki ljudi u pedesetima izgledaju desetak godina mlađe, a pritom ne troše bogatstvo na skupe tretmane ni estetske zahvate. Stručnjaci kažu da tajna često nije u genetici ili kozmetici, nego u svakodnevnim navikama koje neguju godinama i koje s vremenom postanu deo njihove ličnosti.
Video snimak psa Sejdi, koja je posle susreta sa kornjačom razvila potpuno neobičan strah, postao je viralan na TikToku i prikupio više od milion pregleda.
Starleta Maja Marinković drastično je promenila svoj izgled, a Informer je sada došao u posed njenih fotografija pre estetskih intervencija i korišćenja fotošopa.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.