Ovaj srpski manastir ni jedan rat nije mogao da uništi zato što se nalazi u steni. Na obroncima Mokre Gore, ušuškan u šumi između Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara, manastir Crna Reka ostao je zaštićen od svih potencijalnih napadača.
Manastir Crna Reka posvećen je Svetim Arhanđelima Mihailu i Gavrilu. Pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve. Kao celina predstavlja nepokretno kulturno dobro, kao i spomenik kulture od velikog značaja. Crna Reka je muški manastir, aktivan je i o njemu brinu monasi.
Vreme gradnje
Najpreciznije datiranje manastira dao je Stojan Novaković. Po njegovim rečima manastir je na ovom mestu postojao još od ranog 13. veka, a tvrdi da je crkvu u Crnoj Reci sazidao arhiepiskop Danilo. Ako je podatak o ktitoru tačan, onda bi manastir morao biti sazidan u prvoj polovini 14. veka. Ipak, narodno predanje vezuje izgradnju ovog manastira za period posle Kosovske bitke.
O istoriji manastira gotovo i da nema podataka sve do druge polovine 17. veka. Šta se na ovom mestu događalo od 14. do 17. veka, možemo samo da pretpostavljamo. Prema nekim podacima ikonostast datira sa samog početka 17. veka, odnosno za godinu 1601. u vreme igumana jermonaha Đenadija.
Foto: wikipedia.org
Priča o pećini gde se nalazi manastir možda je interesantnija od same istorije bogomolje. Naime, u ovoj steni podvizao se veliki srpski čudotvorac Joanikije Devičanski. Kada je otkriven, on je pobegao i sakrio se od ljudi u šume Drenice gde je produžio svoj bogougodni život. Svoj život završio je na mestu gde se sada nalazi Devič.
Crna Reka bila je centar pismenosti
Dozvola za otvaranje škole u manastiru Crna Reka dobijena je od turskih vlasti 1891. godine u vreme kada je pop Jerotije Stanić bio nastojatelj. Podaci govore da je škola počela sa radom 1898. godine, a njen prvi upravnik bio je pop Pavle Stanić koji je bio Jerotijev sin. Deca koja su pohađala ovu školu tu su i živela; funkcionisala je slično internatu.
Prema nekim svedočenjima, veliki broj ljudi obrazovao se u Crnoj Reci i pre otvaranja ove škole. Obrazovanje omladine vršili su sveštenici i kaluđeri koji su bili pod konstantnom prismotrom turskih zulumćara.
Foto: wikipedia.org
Biblioteka i prepisivačka škola manastira Crna Reka
O biblioteci ovog manastira vekovima su brinuli monasi i sveštenici. Manastir je posedovao bogatu biblioteku i rukopisanih i štampanih knjiga, uglavnom bogoslužbene tematike. Prema rečima Giljferdiga, najviše je bilo mineja, službenika i oktoiha.
@lutajuci_putnik Da li ste znali da manastir Crna Reka nije nikada bio osvajan i rušen? Na obroncima Mokre Gore, ušuškam u dubokoj šumi izmedju Kosovske Mitrovice, Crne Gore i Novog Pazara se nalazi jedan od najlepših manastira naše zemlje. Ne zna se ko je tačno, ni kada sagradio Crnu Reku, ali se na osnovu predanja pretpostavlja da je ktitor iz dinastije Nemanjić tokom 14. veka. Zbog svoje lokacije, jer je neverovatno da je neko pre više od 700 godina na ovom mestu podigao ovakav manastir, Crna Reka nikada nije osvajana i rušena i zbog toga je i freskopis ovog manastira izuzetno značajan. #srbija#crnareka#srbijatiktok#srbijatiktok🇷🇸#srbija🇷🇸#serbia#serbia🇷🇸#manastir#pravoslavlje#serbian♬ original sound - Александар Лазић
Freske
U manastiru se čuva najdragoceniji srpski freskopis iz 16. veka. Ktitor živopisa i donator slikara manastira Crna Reka bio je bogati vlastelin Nikola koji je naslikan u prirodnoj veličini na zapadnom zidu niše. Ipak, najveće blago manastira predstavljaju svete i celebne mošti prepodobnog Petra Koriškog, srpskog podvižnika iz 13. veka. Njegovo sveto i čudotvorno telo preneto je u ovaj manastir negde u 16. veku.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Moj život je bio pun čudnih preokreta i neobičnosti. Mislila sam da Bog ne postoji, a onda sam se nakon velikih životnih promena, zamonašila. Ovako u svojoj životnoj ispovesti priča Hristina Tomić, monahinja manastira Oreškovac!
Skriveno u podnožju planine Jelice, ovo sveto mesto privlači hiljade vernika koji dolaze sa nadom da pronađu isceljenje. Mošti Svetog Jovana Stjeničkog i voda sa svetog izvora poznati su po čudima koja su ovde zabeležena.
Kada se na jednom mestu nalazi toliko manastira i crkava kao što je to slučaj sa Fruškom gorom, onda nije redak slučaj da se tu istorija prepliće sa legendama, književnost sa narodnim predanjima, a mitski junaci da idu ruku pod ruku sa stvarnim osobama iz prošlosti našeg naroda. Ovaj „spoj nespojivog“ najbolje se vidi na primeru Šišatovca, manastira na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, za koji se vezuje veliki broj priča o događajima, ali i slavnim istorijskim ličnostima Srbije.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Od svih manastira Fruške gore, Manđelos je najmlađi. Odluka o njegovoj izgradnji doneta je 2008. a radovi su počeli 2011. Ktitori crkve bili su Milan i Senka Milanković, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, koji žive i rade u Australiji, a koji su tragičnim spletom okolnosti ovde izgubili ćerku. Manastir je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom i osvećen je 2014. godine.
Neviđeni skandal trese region nakon jučerašnjeg izricanja haške presude četvorici vođa zlikovačke UČK, među kojima je i monstrum Hašim Tači, a Brisel na to ćuti.
Na adresi Ilije Srdanovića, prvog čoveka blokaderske liste, osvanulo je zvanično pismo svetski priznatog stručnjaka dr Marka Lensa (dr Marko Lens, MD MSc Harvard, DPhil Oxon), koje ogoljuje sramne i nezakonite radnje u Srdanovićevoj akademskoj karijeri.
Na društvenim mrežama isplivao je skandalozan snimak na kome Vladimir Grubaj, koji se inače nalazi na 243. mestu takozvane "studentske liste", vozi bicikl pored groblja i na najprizemniji i najbolesniji način ismeva preminule ljude.
Voditeljka "Druge strane Exatlona" Tijana Jović povodom starta druge sezone sportskog rijalitija nazdravila je srpskom šljivovicom koju je ponela u Dominikanu.
Dopisnik Informera sa Kosova i Metohije Lazar Stević uključio se u Info jutro i komentarisao situaciju u južnoj srpskoj pokrajini nakon presude bivšem vođi tzv. OVK Hašimu Tačiju.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
Pripadnici Uprave kriminalističke policije, Službe za borbu protiv droga, u saradnji sa Upravom za tehniku, Policijskom upravom za grad Beograd, Policijskom stanicom Voždovac i Bezbednosno-informativnom agencijom, uhapsili su Marka Z. zbog sumnje da se bavio prodajom narkotika.
Uviđaj požara koji je noćas izbio u domu za smeštaj i njegu starijih osoba na području Lukavca okončan je tokom dana, a po nalogu dežurnog tužioca uhapšen je vlasnik ove privatne ustanove.
Dušan K. (41) ranjen je 16. septembra oko 2.30 časova u pucnjavi koja se dogodila na Banovom Brdu, a ovo je samo jedno u nizu jezivih krivičnih dela koja su se u poslednje vreme dogodila u ovom naselju u Beogradu.
Nemački kancelar Fridrih Merc suočava se sa najtežom političkom krizom od dolaska na vlast – samo 16 meseci nakon preuzimanja funkcije u vrhu CDU već se razgovara o mogućoj promeni kancelara, dok u isto vreme Rusija na njega vrši pritisak zbog nepromišljenih izjava o ratu.
Oko 12.000 ukrajinskih vojnika učestvuje u velikoj operaciji na pravcu Krasnog Limana, gde ruske snage pokušavaju da zaustave napad četiri brigade Oružanih snaga Ukrajine (OSU), jedinica Trećeg armijskog korpusa, specijalnih snaga i pripadnika vojne obaveštajne službe GUR, objavio je ruski Maš.
Od putovanja kroz vreme i susreta sa vanzemaljcima do distopijskih svetova i veštačke inteligencije, neke od najpoznatijih naučnofantastičnih filmova Holivud nije izmislio od nule.
Žena iz Minesote postala je viralna senzacija na internetu zbog svoje fotografije sa hapšenja, koja neverovatno podseća na latino divu i svetsku pop zvezdu Dženifer Lopez.
Popularni srpski glumac Srđan Žika Todorović ponovo je uspeo da privuče ogromnu pažnju javnosti i zapali društvene mreže svojim najnovijim objavama sa odmora.
Prva ekonomska škola u Zagrebu ne mora da plati 5.000 evra nematerijalne štete sinu poznatog glumca Renea Bitorajca zbog incidenta koji se dogodio tokom časa fizičkog vaspitanja u septembru 2023. godine kada ga je, prema njegovim rečima, profesor Ante К. udario nogom u zadnjicu.
Dok mnoge žene izdvajaju novac za kreme i tretmane koji brišu bore, jedna 43-godišnja Tiktokerka tvrdi da njeno lice izgleda mlađe zahvaljujući kori od banane.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.