NUTRICIONISTA sastavila listu od TOP 10 NAJGORIH NAMIRNICA! Sok bez voća, čokolada bez kakaoa...

Zdravlje na usta ulazi, ali ne i u slučaju kada birate čips, viršle ili napolitanke. Hrana koju možete da pazarite na rafovima supermarketa je daleko od onoga što se proklamuje, tvrdi nutricionista Branka Mirković...

Tako u pašteti nema mesa, u soku voća, a u čokoladi kakaoa. I sve to ne bi bio problem, da se umesto toga u proizvode ubacuju jeftinije i nekvalitetnije zamene koje treba da nadomeste masu, miris i ukus. Tako ova hrana postaje ne samo lažna, već i nutritivno nekvalitetna, narodski štetna, kaže nutricionista Branka Mirković, koja je sastavila listu od 10 najgorih namirnica.

Foto: Shutterstock

1. Suhomesnati proizvodi

Sadrže manji procenat mesa i puno otpada prilikom njegove prerade, poput kože, masnoće, grkljana, tetiva, iznutrica, glutena, soje i hemiskih prehrambenih dodataka ukusa, boje i mirisa. Na prvom mestu su viršle, kobasice tipa parizeri i paštete (ukusi se najčešće dobijaju dodavanjem veštačkih aroma). Mesari se često šale da je naziv pašteta dobila od „pa šteta da se baci“. Za njima slede kobarice koje moraju da se prže ili kuvaju (sitnije ili krupnije mlevene koje se prave od malo mesa i puno mesnih otpadaka uz dodatak veštačkih boja i aroma) i salame različitog tipa i naziva koje se prave na isti način.

Foto: Shutterstock

2. Konzervirana tunjevina

Reč je o usitnjenim komadića tunjevine u biljnom ulju niže cene (uglavnom odpad tunjevine konzervirane u uljima najlošijeg kvaliteta i pakovane u konzerve veoma lošeg kvaliteta). Kontrolom je utrvrđeno da konzerve odpuštaju teške metale u sadržaj konzerve.

Foto: Shutterstock

3. Kondidorski proizvodi

Sve je više proizvoda koji se deklarišu kao čokolada. U suštini sadrže nizak procenat kakaoa i skoro su bez pravog kakao putera koji imaju visoku nutritivnu vrednost. Uglavnom se stavlja palmina masnoća. Sve se više prodaju i “čokolade” sa raznim punjenima koji su uglavnom od kukuruznog sirupa sa dodatkom masnoće, veštačkih boja i ukusa. Tu spadaju i kakao kremovi (tipa Eurokrem), koji su još lošiji od čokolade.

Foto: Shutterstock

4. Razne slane grickalice

Napravljene su od krompira i brašna sa dosta masnoće i soli sa dodatkom različitih aroma, boje i ukusa, te mirišu na roštilj, slaninu, sir, puter... Tu spadaju čips, brusketi različitog tipa i mogi drugi flipsevi.

Foto: Pixabay

5. Razne slatke grickalice

Napravljene su od brašna, masnoće lošeg kvaliteta i kukuruznog sirupa koji je jeftina zamena za šećer, a obuhvataju keks, napolitanke, kao i razne vrste keksa sa krem punjenjem.

Foto: Shutterstock

6. Voćni sokovi

U pitanju su sokovi koji sadrže mali procenat voća sa dodatkom šećera, veštačkih boja i aroma.

Foto: Shutterstock

7. Mlečni proizvodi

Voćni jogurti imaju mali procenat voća, dosta šećera, ugljenih hidrata i želatina. Kod sireva nije dovoljno jasno naglašeno da su napravljeni od mleka ili bilnih proizvoda. U tom slučaju je dodata boja i ukus mlečnih proizvoda, gde se potrošači dovode u zabludu o kvalitetu.

Foto: Pixabay

8. Margarin

U prodavnici ne možete da nađete kakao krem, keks niti slanu grickalicu bez margarina. Bogat je transmasnim kiselinama, ali treba napomenuti da nije svaki margarin loš.

Foto: Shutterstock

9. Flaširana voda

Pakovana je u plastične boce ili kanistre, koji su reciklirini više puta. Ambalaža je mekana i neadekvatna, najčešće porozna, pa se deo otopi u vodi.

Foto: Pixabay

10. Mlevena kafa

Najčeše se analizom utvrdi da je napravljena od kafe lošeg kvaliteta, čak uz dodatak raznih pečenih i mlevenih žitarica, pa su prilikom obrade dodate arome i ukusi kvalitetnih kafa.