Najvažnija decenija za zdravlje - 3 navike koje treba odmah da usvojite za dug život

Naučnici su otkrili da je period između 36. i 46. godine najvažniji za oblikovanje budućeg zdravlja, a tri navike su ključne za dug život.

Iako posledice provoda do kasno u noć možda nisu vidljive u dvadesetim, nova studija iz Finske otkriva da se efekti mladalačke zabave prvi put osete sa 36 godina.

- Decenija između 36. i 46. godine je važna jer predstavlja most ka kasnijim godinama života - izjavila je dr Angela Vilson, ginekolog u "Montefiore Einstein Advanced Care" u Njujorku, za The Post.

- Rizik od raznih bolesti raste, a prevencija, rana dijagnoza i intervencija su od ključne važnosti - dodala je Angela, koja nije učestvovala u novom istraživanju.

Navike koje ruše zdravlje

Studija je pratila nekoliko stotina dece rođene 1959. godine u finskom gradu Jiveskile, sve do njihovih ranih šezdesetih godina. Podaci o mentalnom i fizičkom zdravlju prikupljani su kada su učesnici imali 27, 36, 42, 50 i 61 godinu.

Istraživači su procenjivali njihov krvni pritisak, obim struka, nivo šećera u krvi, holesterol i druge masnoće u krvi, dok su učesnici odgovarali na pitanja o svom psihološkom blagostanju.

Autori studije su beležili da li su učesnici pušili, prekomerno konzumirali alkohol ili vežbali manje od jednom nedeljno u bilo kom trenutku. Ove tri loše navike podsticale su i mentalne i fizičke probleme, koji su se često javljali već sa 36 godina.

- Naši nalazi ističu važnost ranog suočavanja sa rizičnim zdravstvenim ponašanjima, kao što su pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i fizička neaktivnost, kako bi se sprečilo njihovo dugoročno štetno delovanje, koje tokom godina može da dovede do lošeg mentalnog i fizičkog zdravlja u starijem dobu - rekla je autorka studije Tia Kekalainen, naučnica specijalizovana za zdravlje i starenje.

Foto: Shutterstock

Rezultati objavljeni u časopisu Annals of Medicine dolaze usred zabrinjavajućeg porasta srčanih oboljenja, moždanih udara i nekih oblika raka kod osoba mlađih od 50 godina.

Iako istraživači još uvek ispituju tačne uzroke, određeni faktori životnog stila i izloženost štetnim uticajima iz okoline sve češće se povezuju sa ovim rastućim stopama oboljenja.

Gojeznost, konzumacija alkohola, pušenje i izloženost toksinima iz okoline spadaju među glavne krivce.

- Kada je reč o kardiovaskularnim bolestima ili dijabetesu, oni koji žele da smanje rizik obično se fokusiraju na ponašanja kao što su ishrana i fizička aktivnost - izjavila je Majan Jitšak-Sade, epidemiolog za životnu sredinu.

- Čak i male promene u svakodnevnom životu, poput boljeg provetravanja tokom kuvanja ili pešačenja umesto vožnje kada god je moguće, jer mogu značajno da smanje štetne uticaje iz okoline i time smanje kardiovaskularni rizik - dodala je ona. 

Strogo izbegavati alkohol i pušenje

Dr Sanjai Sinha, internista u Mount Sinai ordinaciji, rekao je da je važno izbegavati pušenje i alkohol, uspostaviti zdrave navike kada je reč o fizičkoj aktivnosti, ishrani i snu, ali ne nužno tek između 36. i 46. godine.

- Ne slažem se sa tim da postoji neka "magična decenija" za poboljšanje zdravlja, što ranije, to bolje - rekao je za The Post dr Sanjai Sinha.

Istakao je da je ključno preduzeti korake unapred, pre nego što nivo hormona prirodno opadne, jer tada je teže menjati ustaljene navike.

- Niži nivo testosterona može da dovede do postepenog smanjenja mišićne snage i energije. Kada kod žena dođe do menopauze, mogu da se jave problemi sa snom, bolovi u zglobovima, manjak energije i osećaj mentalne magle - objasnio je Sinha. 

Najvažnija decenija za zdravlje

Dr Alis S. Teič, lekar opšte prakse u Vestčesteru, složila se sa tim da treba ostaviti pušenje, smanjiti unos alkohola i pojačati svakodnevno kretanje.

Ona je napomenula da je prilično uobičajeno osetiti posledice životnih navika, poput povećanja telesne težine, povišenog krvnog pritiska, umora i ukočenosti, upravo između 36. i 46. godine.

- Ključ nije u savršenstvu, već u delovanju. Uspostavljanje doslednih, zdravih navika tokom tog perioda može značajno da smanji dugoročni rizik i poboljša kvalitet života - rekla je Alis za The Post.