5 najčešćih uzroka za bol u kičmi: Evo kada je vreme da posetite lekara

Kako navodi fizioterapeut Kristofer Morin, hronični bol može poticati iz različitih delova kičmenog sistema, pa je zbog toga nekad teško precizno utvrditi izvor problema.

Nekad je posledica fizičkog napora, podizanja tereta ili naglog pokreta, ali ako tegobe ne prolaze duže od tri meseca, smatra se da je prešao u hronični oblik i tada je otkrivanje uzroka često komplikovanije.

Zato se dijagnostika sprovodi kroz više koraka.

Pregled kod lekara

Procenjuje simetrije tela, pokretljivost, reflekse, prisustvo bola, trnjenja, ukočenosti ili slabosti. Ako postoji sumnja na promene u pršljenovima ili živcima, sprovode se dodatne analize, rentgen, magnetna rezonanca, skener, PET snimci, laboratorijske analize ili testovi nervne provodljivosti.

Foto: Shutterstock

Među najčešćim uzrocima dugotrajnih bolova u leđima nalaze se povrede, fibromialgija, degenerativne promene na diskovima, upalne bolesti kičme, prelomi usled osteoporoze i sužavanje kičmenog kanala.

Akutni bol se najčešće javlja zbog preopterećenja tokom fizičke aktivnosti ili nepravilnog pokreta, a obično prolazi uz odmor i hladne ili tople obloge. Mogu se koristiti i lekovi protiv bolova poput paracetamola i nesteroidnih antiinflamatornih sredstava.

Konzervativne metode

Lekovima protiv bolova, fizikalnom terapijom, a nekima pomažu i alternativni pristupi poput akupunkture, kiropraktike, masaže, joge i sl. Veliku ulogu imaju i promene životnih navika: više kretanja, gubitak viška kilograma i ishrana koja smanjuje upalne procese. U težim slučajevima pacijent se upućuje kod specijaliste, a ako ni tada nema napretka, mogu se primeniti jači lekovi, injekcije ili operativni zahvat.

Foto: Shutterstock

Promene svakodnevice pomažu i na duže staze. Studija iz 2024. godine pokazala je da samo 20 minuta umerenog ili jačeg kretanja dnevno i oko 40 minuta manje sedenja mogu znatno da spreče pogoršanje simptoma.

Smanjenje telesne težine rasterećuje kičmu, a hrana bogata antioksidansima i omega-3 masnim kiselinama pomaže u smanjenju upalnih procesa.

Neki od najčešćih stanja koja uzrokuju hronični bol u leđima su:

Fibromialgija

Pored leđa, javlja se bol i u vratu, ramenima, kolenima i drugim delovima tela, a karakteristične su i osetljive tačke. Terapija obuhvata specijalizovane lekove, a često se koriste i manji doze antidepresiva radi ublažavanja bola i poboljšanja sna.

Degenerativne promene diskova

Diskovi između pršljenova s godinama slabe i mogu pritiskati nerve, pa bol postaje jači pri savijanju i okretanju. Lečenje može uključiti lekove protiv bolova i upale, miorelaksanse, a u težim slučajevima i minimalno invazivne zahvate poput diskektomije.

Foto: Shutterstock

Spondiloza

Upalno oboljenje koje zahvata kičmu i dovodi do bola u leđima, kukovima i karlici. Ako standardni lekovi ne deluju, prelazi se na biološke terapije.

Osteoporoza

Sama po sebi ne izaziva bol, ali zbog slabljenja kostiju povećava rizik od preloma pršljenova, što dovodi do jakih bolova. Terapija uključuje obloge, lekove protiv bolova, dodatak vitamina D i kalcijuma i lekove za očuvanje gustine kostiju.

Spinalna stenoza

Kod suženja kičmenog kanala živci počinju da trpe pritisak, što izaziva utrnulost i bol u leđima i nogama. Tegobe se pogoršavaju pri hodanju i stajanju, a popuštaju u sedećem položaju ili pri naginjanju napred. Ako terapije ne daju rezultate, operacija je sledeća opcija.

Lečenje hroničnog bola zahteva strpljenje i kombinovanje više metoda dok se ne pronađe ono što pacijentu najviše odgovara, napisli su Helth Harvard.