Značaj rane detekcije skolioze: Kako roditelji mogu da prepoznaju prve simptome deformiteta kičmenog stuba

Idiopatska adolescentna skolioza jedan je od najučestalijih strukturnih deformiteta kičmenog stuba kod dece i adolescenata, čiji uzrok u većini slučajeva ostaje nepoznat.

Ovaj progresivni poremećaj karakteriše trodimenzionalno krivljenje kičme, koje se najčešće manifestuje u periodima naglog rasta i razvoja. Kako se skolioza u svojim početnim fazama razvija podmuklo i bezbolno, deca se retko žale na tegobe, što otežava rano otkrivanje. Upravo zbog toga, uloga roditelja u svakodnevnom posmatranju deteta postaje ključna karika u lancu rane dijagnostike.

Pravovremeno prepoznavanje asimetrije tela može napraviti suštinsku razliku između jednostavnog terapijskog praćenja i kompleksnog lečenja. Kada se deformitet uoči na vreme, primena adekvatnih korektivnih vežbi za leđa i ortopedskih midera može efikasno zaustaviti dalju progresiju krivine. Nasuprot tome, kasno dijagnostikovana skolioza često zahteva agresivnije metode lečenja, uključujući i hirurške intervencije u najtežim slučajevima. Zbog toga je od presudnog značaja da roditelji budu edukovani o suptilnim anatomskim promenama koje prate ovaj deformitet. Redovni kućni pregledi, svest o rizičnim godinama i bliska saradnja sa pedijatrima, profesorima fizičkog vaspitanja predstavljaju osnovu početnog preventivnog delovanja.

Ovaj tekst ima za cilj da pruži jasne, stručne smernice koje će roditeljima pomoći da razviju oštro oko za rane znake skolioze i da saznaju neke informacije od značaja. Blagovremena reakcija porodice nije samo estetsko pitanje, već direktno utiče na očuvanje respiratorne funkcije i opšti kvalitet života deteta u odraslom dobu.

Foto: Privatna arhiva

Šta je skolioza i kako se razlikuje od lošeg držanja?

U kliničkoj praksi ključno je napraviti jasnu distinkciju između skolioze i skoliotičnog (lošeg) držanja. Loše držanje je funkcionalni poremećaj - privremeni disbalans mišića koji dete može svesno da ispravi kada mu se skrene pažnja ili kada se isprsi.Ovo se događa kod dece koja malo treniraju, suviše sede ili su jednostavno krhkije građe i njihovi mišići nemaju snagu da drže dobru posturu.

Sa druge strane, skolioza je strukturni deformitet koji podrazumeva trodimenzionalnu rotaciju i bočno krivljenje pršljenova. Kod prave skolioze, koštane strukture su fiksirane u tom položaju, dete ne može snagom svoje volje ili prostim ispravljanjem ramena da poravna kičmeni stub, jer je došlo do promene u samoj anatomiji i rasporedu pršljenova.

Loše držanje se vrlo lako rešava kada se dete fizički aktivira uz svakodnevni rad sa fitnes trenerom ili terapeutom, dok se skolioza mora ozbiljno shvatiti jer je to problem genetske, hormonalne i neurološke prirode i ima veliki potencijal da progresira,kod neke dece manje a kod neke više.

Koji uzrast je najkritičniji za razvoj ovog deformiteta?

Istraživanja koja se rade po ovom pitanju jasno pokazuju da progresija skolioze direktno prati biološku brzinu koštanog sazrevanja, zbog čega su faze naglog uzdužnog rasta ujedno i najrizičniji periodi za stabilnost kičmenog stuba.

Dakle, da naglasim da rast kod dece nije uzrok skolioze već kod deformiteta koji se pojavio doprinosi da taj deformitet ima potencijal ekstremne progresije. Tokom ovih takozvanih "skokova u razvoju", dolazi do privremenog, ali izraženog nesklada između brzog izduživanja kostiju i rastegljivosti okolnih mišića i ligamenata.

Taj asimetrični tempo rasta stvara mehanički ranjivu situaciju u kojoj mišićni mider gubi sposobnost da adekvatno stabilizuje i drži pršljenove u pravilnoj osovini. Najkritičniji prozor za devojčice otvara se između 10. i 12. godine života, preciznije u periodu koji neposredno prethodi prvoj menstruaciji (menarhi), kada je lučenje hormona rasta na svom vrhuncu. Kod dečaka ovaj opasni prozor nastupa nešto kasnije, uglavnom između 12. i 14. godine, i često se poklapa sa naglim promenama u telesnoj konstituciji i boji glasa. U ovim specifičnim mesecima, zbog izrazite plastičnosti skeleta, početna i jedva primetna krivina od svega nekoliko stepeni može potpuno biti van kontrole i prerasti u ozbiljan deformitet za manje od pola godine. Na mesečnom nivou povećanje krivine kičmenog stuba može biti od 2-3 stepena pa sve do ekstremnih slučajeva od 10 stepeni.

Foto: Privatna arhiva

To je glavni razlog zašto roditelji ne smeju da čekaju sistematske preglede koji su jednom godišnje već moraju biti svesni da je od velikog značaja da svoje dete samoinicijativno pregledaju ili odvedu na pregled kod stručnih lica kako bi na vreme uočili potencijalni deformitet. I još jedna vrlo bitna stvar, ukoliko na prvom pregledu bude sve u redu i ne uoče se deformiteti roditelji ne trebaju da misle da su završili posao već da nastave u kritičnom periodu razvoja na svaka 3 meseca inspekciju kičme kod svog deteta. Lekari u ovom periodu prate takozvani Riserov znak (Risser sign) na rendgenu - parametar koji ocenjuje stepen okončanja rasta kostiju karlice i ortopedima tačno govori koliki je preostali rizik od daljeg krivljenja.

Za roditelje je ključno da razumeju da usporavanje rasta i ulazak u kasni pubertet zapravo donose stabilizaciju kičme, jer kosti gube svoju savitljivost i okoštavaju u zatečenom položaju. Zbog toga se budnost porodice ne sme opustiti ni na trenutak tokom kritičnih godina rasta, jer svaka propuštena šansa za reakciju u ovoj fazi direktno sužava prostor za uspešno konzervativno lečenje. Rana detekcija skolioze je najbitnija u celoj priči. Ovo se posebno odnosi na decu koja već imaju u široj porodici identične deformitete. Takođe treba naglasiti da su devojčice u mnogo većoj opasnosti od dečaka i da tu treba posebna pažnja i nadzor.

Zašto se skolioza najčešće javlja bez ikakvog bola?

Najveća zamka za roditelje leži u činjenici da se idiopatska skolioza u dečijem uzrastu razvija potpuno bezbolno. Kičmeni stub deteta je izuzetno elastičan, a mišići i ligamenti se adaptivno izdužuju ili skraćuju kako krivina napreduje, ne šaljući signale bola nervnom sistemu.

Za razliku od odraslih, kod kojih deformiteti izazivaju pritisak na nerve i degenerativne promene, deca prolaze kroz ovaj proces bez ikakvih fizičkih tegoba. Zbog toga je čekanje da se dete požali na bol opasna strategija koja direktno vodi do kasnog dijagnostikovanja. Vizuelne manifestacije su ovde najbitnije i njima se treba rukovoditi. Ukoliko se dete pored vizuelnih promena požali i na bolove što je ređe, tada se roditelji moraju hitno obratiti ortopedu i neurologu kako bi se proverili potencijalni problemi koji nisu toliko vezani za skoliozu.

Kako genetika utiče na pojavu krivina na kičmenom stubu?

Medicina idiopatsku skoliozu definiše kao multifaktorijalno oboljenje sa snažnom genetskom komponentom. Ukoliko u užoj ili široj porodici postoji istorija deformiteta kičme (roditelji, bake, deke, tetke), rizik za pojavu skolioze kod deteta raste i do nekoliko puta. Geni diktiraju strukturu vezivnog tkiva, gustinu kostiju i asimetriju u razvoju nervnog sistema koji kontroliše balans.

Zbog toga porodice sa istorijom skolioze ne bi smele da čekaju školske sistematske preglede, već moraju sprovoditi preventivni kućni skrining od najranijeg uzrasta. Roditelji o ovoj genetskoj predispoziciji trebaju da obaveste i izabranog lekara i profesora fizičke kulture u školi kako bi više osoba bilo uključeno u praćene deteta u periodu rasta i tako se povećale šanse za ranu detekciju deformiteta.

Kućni test sa pretklonom (Adamsov test): Kako ga roditelji mogu pravilno izvesti?

Adamsov test (Adams Forward Bend Test) je zlatni standard za kućnu detekciju skolioze i izuzetno ga je lako izvesti. Dete treba da stoji boso, spojenih stopala i potpuno opuštenih ruku koje vise nadole. Iz tog položaja, dete se lagano naginje ka napred u pretklon, savijajući se u struku dok mu leđa ne postanu paralelna sa podom (glava i ruke slobodno vise). Roditelj sedi iza deteta, u nivou njegovih leđa, i posmatra simetriju. Ako primetite izbočinu (grbu) sa jedne strane grudnog koša ili donjeg dela leđa - to je rebarna grba, koja nastaje zbog rotacije pršljenova i predstavlja direktan indikator skolioze.

Kada dete stoji ispred vas u opuštenom stavu, leđima okrenuto, vaš fokus treba da bude na horizontalnim linijama tela. Na ovaj način možete uraditi dodatni test. Prvi znak je nejednaka visina ramena - jedno rame deluje spuštenije ili jedno deluje "napumpanije" i podignuto. Odmah zatim analizirajte lopatice: kod skolioze, jedna lopatica je često viša u odnosu na drugu, ali i više "odlepljena" od grudnog koša (deluje kao da štrči unazad). Ova asimetrija je posledica torzije (uvrtanja) kičme koja gura lopaticu ka spolja.

Foto: Shutterstock

Posmatrajući dete sa leđa, obratite pažnju na prazan prostor između unutrašnje strane ruku i bokova- to su takozvani Lorencovi trouglovi. Kod simetričnog tela, ovi prostori su identični sa leve i desne strane. Ako primetite da je sa jedne strane struk "usečen" i strm, a sa druge ravan ili blago ispupčen, to je jasan znak bočnog pomeranja kičme. Takođe, obratite pažnju na liniju kukova: ako vam se čini da je jedan kuk "izbačen" ili viši u odnosu na drugi, koren problema je najčešće u asimetriji baze kičmenog stuba.

Bilo koji od ovih pokazatelja da primetite morate što pre da uradite pregled kod ortopeda specijaliste ili kod fizijatra kako bi se videlo da li je deformitet prisutan, a ako jeste da krenete sa specifičnim asimetrijskim vežbama na koje će vas lekar svakako i uputiti.

Sportska građa kao lažni štit: Može li razvijena muskulatura sakriti ili sprečiti skoliozu?

Jedna od najrasprostranjenijih zabluda među roditeljima jeste uverenje da su deca sa izraženom muskulaturom, koja svakodnevno i intenzivno treniraju, prirodno zaštićena od pojave skolioze. U praksi se, nažalost, neretko sreće potpuno suprotna realnost: vrhunski građeni mladi sportisti, sa vidno razvijenim trbušnim i leđnim mišićima, razvijaju teške oblike strukturalnih deformiteta. 

Ključni razlog leži u činjenici da je idiopatska skolioza primarno hormonalni,neuroendokrini i koštano-hrskavičavi, a ne mišićni poremećaj. Kada u fazama naglog rasta nastupi biološki asimetričan razvoj pršljenova i njihova rotacija, čak ni najsnažniji mišićni mider ne može sopstvenom snagom da zaustavi te biomehaničke sile unutar samog skeleta. U patogenezi idiopatske skolioze, svesna snaga mišića i fizička sprema deteta ostaju potpuno nemoćne pred dubokim biološkim silama neuro-hormonalnog disbalansa i asimetričnog koštanog rasta koji kičmu krive iznutra. 

Od suštinskog je značaja da svi roditelji ovo razumeju i uvek to imaju u vidu. Štaviše, kod dece koja su u ozbiljnim trenažnim procesima, razvijena muskulatura može delovati kao opasna estetska maska. Površinski mišići (poput m. latissimus dorsi ili m. trapezius) mogu postati hipertrofični i vizuelno popuniti praznine i asimetrije koje skolioza stvara na leđima. Zbog toga roditelji, ali često i sami sportski treneri, mesecima ne primećuju rotaciju kičmenog stuba, verujući da je blaga asimetrija ramena ili lopatica zapravo posledica specifičnih sportskih napora ili jednostranog opterećenja (kao u tenisu, vaterpolu,odbojci ili rukometu).

Foto: Shutterstock

Dodatni problem predstavlja činjenica da klasični, simetrični sportski treninzi tretiraju leđa kao ravnu površinu, čime nesvesno pojačavaju disbalans. Kako je kičma kod skolioze već trodimenzionalno uvrnuta, opšti fitnes programi i vežbe snage dodatno jačaju mišiće koji su već skraćeni i u hipertonusu, dok duboki, stabilizacioni mišići duž same kičmene osovine na konkavnoj (ulegnutoj) strani ostaju nefunkcionalni. Zbog toga sportska aktivnost nikada ne sme biti zamena za specifične kineziterapijske protokole, a roditelji atletski građene dece moraju sprovoditi podjednako rigorozan vizuelni skrining i Adamsov test pretklona kao i kod dece koja su fizički neaktivna.
 
Marko Aleksandrić je diplomirani profesor fizičke kulture koji već dve decenije posvećeno radi na prevenciji i korekciji posturalnih poremećaja kod dece. Specijalizovan za kreiranje individualnih programa u tretmanu lošeg držanja kod dece,skolioze i kifoze, Marko je obezbedio efikasnu, neinvazivnu rehabilitaciju i pravilan razvoj za stotine adolescenata. Kao autor priznatih stručno- edukativnih članaka o korektivnoj gimnastici i deformitetima kičmenog stuba, on neprekidno radi na podizanju svesti roditelja i dece o važnosti zdravlja kičme.

BONUS VIDEO