Ovo su 2 katastrofalne greške tokom posta zbog kojih nam strada imunitet! Nutricionista otkrila koje namirnice treba izbegavati

Tokom Vaskršnjeg posta nije dovoljno samo izbegavati hranu životinjskog porekla, već se treba truditi da se ne ugojimo i razbolimo od pogrešnog izbora namirnica.

Pravoslavni vernici od 18.marta počinju s velikim i najstrožijim postom, koji će trajati sve do Vaskrsa, odnosno 48 dana. Duhovna pravila posta, koja podrazumevaju uzdržanje od loših misli i dela, se podrazumevaju, ali postoje, takođe, i nutritivna pravila tokom posta koja se jednostavno i lako primenjuju i čuvaju zdravlje, saglasni su nutricionisti. 

Najčešće greške

Ishrana bez mesa može da bude u potpunosti zdrava i pravilna, ali je važno biti informisan, birati prave namirnice i prave kombinacije namirnica, smatra nutricionista dijetetičar Jovana Srejić Ferluga. Meso zamenite sa kombinacijom mahunarki, semenki, jezgrastog voća i soje i izbegavajte posne zamene. 

- Na tržištu se sada može naći sve veći broj posnih prehrambenih proizvoda uključujući nezdrave pekarske proizvode (tipa lisnatog testa), brzu hranu (pica sa biljnim kačkavaljem), konditorske proizvode (keks, čokolade, kremovi) koji su puni šećera, kalorija i drugih štetnih E dodataka, koje bi trebalo izbegavati - upozorava nutricionista.

Foto: Shutterstock

Druga velika greška koja se često pravi u vreme posta jeste da se najveći broj kalorija unosi iz ugljenih hidrata.

- Nažalost, često se dešava da osnova ishrane tokom posta budu testa, krompir, mahunarke, slatkiši. Sve one namirnice imaju visok sadržaj ugljenih hidrata i visoku kalorijsku vrednost. Zato se vrlo često dešava da se post završi viškom kilograma i povećne bi trebalo da nose najveći broj kalorijaanim procentom masnoća u telu - opominje Srejić Ferluga.

Namirnice koje treba izbegavati

Post može da ojača ili oslabi naš imunitet, zavisno od namirnica koje biramo, naglašava naša sagovornica. 

- Namirnice koje uzrokuju upalne procese su šećer, belo brašno, trans masnoće, neuravnotežen unos omega 3 i omega 6 masnoća, (tj. prevelik unos omega 6 masnoća iz biljnih ulja: suncokretovo, kukuruzno, od koštica grožđa), veštački dodaci u hrani - objašnjava Srejić Ferluga.

Foto: Shutterstock

Zato se opredelite za proizvode od celog zrna žitarica, dajte prednost omega 9 masnoćama, odnosno pripremajte hranu na maslinovom ulju, povećajte unos omega 3 masnoća kroz tunu, losos, haringu, skušu, čia semenke, laneno seme, orahe. 

- Uključite u ishranu nove izvore proteina, recimo nutritivni kvasac, proteine konoplje, bundeve, heljde, suncokreta. Svaki obrok neka sadrži ili povrće ili voće. Najzastupljenije voće neka budu citrusi i bobičasto voće, kada stignu i jagode. Od povrća birajte ono lisnato, spanać, zelje, blitvu i razne zelene salate, potom mladi kupus, tikvice, kelerabu i mlade krompiriće, mladu šargarepu i zelen za supu, krastavac, mladi luk, crni i beli. Dodajte začine poput đumbira, kurkume, ruzmarina, origana, bosiljka, timijana - savetuje nutricionista.

Foto: Shutterstock

Povećajte takođe unos tečnosti kroz čaj od đumbira, čaj od ehinacee, zeleni čaj, limunadu ili razblaženo jabukovo sirće. Kao izvor probiotika birajte turšiju, dok je ima.