Svet ovo neće preživeti! Počeo sveopšti rat SAD i Kine: Trampov jeziv udar niko nije očekivao, svetu prete tektonske promene!

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp juče je najavio uvođenje 10 odsto uvoznih carina na svu robu koja ulazi u SAD, kao i dodatno povećanje carina za neke od najvećih trgovinskih partnera Amerike. Mnogi stručnjaci vide Kinu kao glavnu metu ovih udara, što označava novu fazu eskalacije trgovinskog rata koji je ponovo pokrenut nakon Trampovog povratka u Belu kuću.

Prema rečima njegovih savetnika, cilj carina je povratak strateški važnih proizvodnih kapaciteta u Sjedinjene Države. Ipak, brojni ekonomisti upozoravaju da bi ovakve mere mogle usporiti globalni privredni rast, povećati rizik od recesije i višestruko uvećati životne troškove za prosečnu američku porodicu.

„Prelomna tačka u svetskoj trgovini“

Fajsal Islam, ekonomski urednik BBC-ja, naveo je da Trampove carine predstavljaju „monumentalni zaokret“ u globalnoj trgovini, budući da prihodi SAD od carina dostižu nivoe koji nisu zabeleženi gotovo čitav vek. On je upozorio da bi novi režim mogao da poremeti dugogodišnje trgovinske tokove i lance snabdevanja, posebno u automobilskoj i farmaceutskoj industriji.

- Carine na zemlje Azije su zaista ekstremne. One će uništiti poslovne modele hiljada firmi, fabrika, pa možda i čitavih država. Neki od lanaca snabdevanja koje su gradile najveće svetske kompanije biće prekinuti preko noći, što će ih gotovo sigurno usmeriti ka Kini - ocenjuje Islam.

Foto: Foto: Shutterstock

„Početak nove ere protekcionizma“

Esvar Prasad, profesor sa Univerziteta Kornel, ocenio je za Seattle Times da Trampova carinska politika predstavlja „početak nove ere protekcionizma koja će odjeknuti širom sveta“. On je istakao da razmere ovih mera potvrđuju najdublje strahove zagovornika slobodne trgovine, jer predstavljaju ozbiljan zaokret od pravila globalizacije postavljenih nakon Drugog svetskog rata.

Rast cena i rizik po radna mesta

Prema analizi britanskog instituta Chatham House, Trampove carine već doprinose rastu cena i inflacionih očekivanja, koja su na najvišem nivou u poslednje tri decenije. Dok bi određeni sektori, poput proizvodnje čelika, mogli imati koristi, radna mesta u industrijama koje zavise od uvoznog materijala – uključujući i čeličane – biće ozbiljno ugrožena.

„Svet ide ka recesiji“

Profesor međunarodne ekonomije sa Univerziteta Mičigen Alan Diardorf upozorio je da će američki potrošači plaćati više za širok spektar proizvoda – od elektronike do hrane – zbog rasta troškova uvoza. On je takođe istakao da se mogu očekivati i protumere pogođenih država.

- Sve u svemu, možemo očekivati trajno više cene i privredni pad - izjavio je Diardorf.

- Zemlje koje su najviše vezane za trgovinu sa SAD, poput Kanade i Meksika, osetiće snažan udar. Ipak, očekujem da će se ostatak sveta oporaviti brže od nas, jer koliko god mi bili veliki – ostatak sveta je mnogo veći - dodao je on.

„Pretnja urušavanju globalne slobodne trgovine“

Takahi­de Kiuiči, glavni ekonomista istraživačkog instituta Nomura, ocenio je da Trampove carine predstavljaju direktnu pretnju globalnom sistemu slobodne trgovine koji su upravo SAD gradile i predvodile od kraja Drugog svetskog rata.

Agencija Rojters piše da će u narednim mesecima glavni efekti tarifa biti rast cena i pad potrošnje, kao posledica poskupljenja hiljada proizvoda koje svakodnevno koriste ljudi i kompanije širom sveta.

Makroekonomista Antonio Fatas iz poslovne škole INSEAD u Francuskoj upozorava da su SAD i svet na putu ka „slabijim ekonomskim rezultatima, većoj nesigurnosti i mogućoj globalnoj recesiji“.

Foto: Reuters/Google Earth

MMF: SAD i svet gube do 1% BDP-a

Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda koji prenosi J.P. Morgan Research, opšte povećanje američkih carina za 10 odsto, uz istovremene kontramere trgovinskih partnera, moglo bi da smanji BDP SAD za 1 odsto, a globalni BDP za 0,5 odsto.

„Nije važno ko je saveznik, već ko ima suficit“

Atlantic Council ocenjuje da će Trampove carine podstaći saveznike SAD da ubrzaju traženje alternativnih trgovinskih kanala i smanje zavisnost od američkog tržišta. Evropska unija, Velika Britanija i Indija već tragaju za novim trgovinskim sporazumima kako bi se zaštitile od američke nepredvidivosti.

Džoš Lipski, direktor Centra za geoekonomiju pri Atlantic Councilu i bivši savetnik MMF-a, ocenjuje da SAD sada poručuju svetu da „globalni trgovinski sistem koji su same pomogle da nastane – više ne funkcioniše za njih“.

On navodi da će nove carine, koje stupaju na snagu sledeće nedelje, podići prosečnu carinsku stopu SAD na 20 procenata – najvišu u poslednjih 100 godina, čak veću od one iz vremena Smut-Houlijevog zakona iz 1930-ih.

- Tramp više ne vidi svet kroz odnos saveznika i neprijatelja, već kroz prizmu trgovinskog bilansa – ko ima suficit, a ko deficit u razmeni sa SAD - kaže Lipski.

On dodaje da su, na primer, za Japan uvedene znatno više carine nego za Iran. „Odluke više ne zavise od oblika vlasti, vojnih saveza ili istorijskih odnosa, već od toga gde je trgovina – ona je sada osnova Trampove spoljne politike.“

„Moguće koristi, ali i rizik od stagflacije“

Glavni ekonomski savetnik kompanije Allianz Mohamed El-Erijan izjavio je da carine mogu, dugoročno gledano, doprineti poštenijem trgovinskom sistemu, ali da postoji ozbiljan rizik od stagflacije – kombinacije inflacije i privrednog pada – ako dođe do eskalacije kontramera.

- Ovo bi moglo biti veliko preoblikovanje američke i globalne ekonomije, slično onome što su radile Margaret Tačer i Ronald Regan: jačanje privatnog sektora, racionalna država, pravedna trgovina - rekao je El-Erijan za CNBC.

Foto: Reuters/shutterstock

- Ali ako odgovor bude ‘milo za drago’ i skliznemo u stagflaciju koju ne možemo lako zaustaviti – to će biti veliki problem - upozorio je.

OECD: Raste inflacija, usporava američka privreda

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) navodi da Trampove carine deluju kao negativan šok sa strane ponude – podižu troškove uvoza, povećavaju cene za potrošače i sirovine za preduzeća. To bi moglo izazvati novi talas inflacije širom sveta, naročito u ekonomijama koje se još bore s posledicama pandemije.

- Ako se najavljene mere sprovedu, nove bilateralne carine će povećati prihode vlada koje ih sprovode, ali istovremeno će kočiti globalni rast, smanjiti prihode i uticati na budžetske prihode -navodi OECD.

Prema njihovim projekcijama, privredni rast SAD bi mogao da uspori na 2,2 odsto 2025. godine i na svega 1,6 odsto 2026, u poređenju sa 2,8 odsto prošle godine. Globalna privreda bi, prema očekivanjima, mogla da poraste za 3,1 odsto ove i 3 odsto naredne godine, što je pad u odnosu na 3,2 odsto u 2024.

Rast cena u SAD i van njih

Prema analizi S&P Global Ratings, ako se carine u potpunosti primene, cene u SAD bi mogle jednokratno porasti za 0,5 do 0,7 procenata, što bi inflaciju podiglo na 3 odsto do kraja 2025. godine. Najveći doprinos tom rastu imali bi uvoz iz Kanade, Meksika i Kine.

Stručnjaci smatraju da bi realni BDP SAD tokom narednih 12 meseci mogao biti 0,6 odsto niži od sadašnjih procena, usled pada kupovne moći domaćinstava, veće neizvesnosti u investicijama i pada izvoza.

Klarisa Han iz Oxford Economics upozorava da će američke firme verovatno prebaciti dodatne troškove na potrošače, što će izazvati dalji rast cena. Istovremeno, zemlje poput Velike Britanije mogle bi se suočiti s inflacionim pritiscima zbog viših troškova uvoza i mogućih kontramera.

BBC navodi da bi izvoznici pogođeni američkim merama mogli preusmeriti robu ka drugim tržištima – poput britanskog – što bi u nekim regionima moglo dovesti do sniženja cena, dok bi u drugim izazvalo nestašice i poskupljenja.

Upozorenje na „noćnu moru“ stagflacije

Donald Kon, bivši zamenik predsednika američke Federalne rezerve, izjavio je za New York Times da postoji rizik od „noćne more“ u kojoj bi carine izazvale stagflaciju – istovremeno usporavanje privrede i rast inflacije.

Takav scenario bi dodatno zakomplikovao vođenje monetarne politike, jer bi centralne banke bile prinuđene da biraju između suzbijanja inflacije i očuvanja ekonomskog rasta.

Sam Tramp je svoje carine nazvao delom „deklaracije ekonomske nezavisnosti“, čiji je cilj da smanji zavisnost SAD od uvoza i ojača američku industriju.