Finska, članica NATO-a, vrlo pomno prati delovanje ruskih oružanih snaga u blizini granica Alijanse. To je izjavio zamenik načelnika Generalštaba finske vojske, general-pukovnik Vesa Virtanen.
Zemlje istočnog krila NATO-a sve češće upozoravaju na potencijalnu opasnost od Rusije, posebno u slučaju da trupe koje su trenutno angažovane u Ukrajini budu premeštene bliže granicama Saveza. NATO već beleži konstantne ruske aktivnosti „ispod praga sukoba“, uključujući sajber napade i sabotaže kritične infrastrukture.
Moment from 🇱🇹LTU town Panemunė - training engineering preparation of battlefield.
LTU Armed Forces currently owns significant number of prepared anti-tank obstacles, which are ready to be deployed where needed.#WeAreNATOpic.twitter.com/LI7HjPkLpF
— Lithuanian_Armed_Forces (@LTU_Army) September 5, 2024
Rusija pojačava vojno prisustvo uz finsku granicu
Prema rečima generala Virtanena, do 2022. godine Rusija je duž finske granice imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. „Danas vidimo da Rusija gradi novu vojnu infrastrukturu i dovodi dodatne trupe u region“, rekao je on za nemački list Die Welt. „U toku je reorganizacija.“
Krajem 2022. tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je sveobuhvatnu reformu Oružanih snaga, koja podrazumeva povećanje broja vojnika i podelu Zapadnog vojnog okruga na dva nova — Moskovski i Lenjingradski. Reforma je stupila na snagu u junu 2024. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog okruga direktna reakcija na ulazak Finske u NATO, čime je dužina kopnene granice između Saveza i Rusije udvostručena.
🇱🇹Lithuania has fortified another bridge over the Nemunas River on the route from the Kaliningrad. Fortifications are progressing as planned, with some bridges set to be demolished. Fortifications will be supported by firepower, in case it’s needed, to stop and destroy the enemy. pic.twitter.com/aixkjOJpUs
— Lithuanian MOD 🇱🇹 (@Lithuanian_MoD) October 9, 2024
Formiranje novih ruskih vojnih jedinica
Podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućila je Rusiji da razvije efikasniju vojnu strategiju prema baltičkim i skandinavskim članicama NATO-a, smatra analitičar Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) Nik Rejnolds. Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio je da je bivši Zapadni okrug bio preopterećen balansiranjem između rata u Ukrajini i potrebe za zaštitom zapadnih granica.
Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur izjavio je za Newsweek da će, ako se rat u Ukrajini završi, Rusija imati na raspolaganju stotine hiljada vojnika koji će verovatno biti raspoređeni duž granica NATO-a. „To znači da će ruska vojska imati značajne rezerve koje će gotovo sigurno biti premeštene u naš region“, upozorio je Pevkur.
Virtanen je dodao da bi sadašnje brigade mogle biti transformisane u četiri do pet divizija, uključujući armijski korpus i prateće jedinice. „U budućnosti će u tom regionu biti više ruskih vojnika nego pre početka sukoba u Ukrajini“, naglasio je on.
Rusija pokazuje sposobnost brzog formiranja snaga
Prema izveštaju estonske obaveštajne službe, Rusija je već formirala 44. armijski korpus i 69. motorizovanu streljačku diviziju u blizini estonske granice, a te jedinice su ubrzo prebačene na front u Ukrajini. Istovremeno je počelo formiranje i nove — 68. motorizovane streljačke divizije.
„Činjenica da su u roku od godinu dana formirani i armijski korpus i divizija ukazuje na sposobnost Rusije da brzo stvori velike vojne formacije“, navodi se u izveštaju.
Planirano je da 44. armijski korpus bude trajno stacioniran blizu finske granice. Šef finske vojne obaveštajne službe Pekka Turunen izjavio je u januaru za Rojters da bi broj ruskih vojnika duž finske granice mogao biti udvostručen ili čak utrostručen u odnosu na broj pre rata.
NATO jača istočne granice
Baltičke zemlje već grade nove odbrambene strukture, uključujući protivtenkovske prepreke i minska polja. Poljska sprovodi projekat „Istočni štit“ vredan više od 2,5 milijardi dolara, koji se opisuje kao najveće jačanje istočne granice NATO-a od 1945. godine.
Finska je u februaru 2023. počela izgradnju ograde duge 200 kilometara duž granice sa Rusijom, a radovi bi trebalo da traju do četiri godine.
Rusija koristi hibridno ratovanje za pritisak na NATO
Satelitski snimci koje je početkom 2025. objavila finska televizija YLE pokazali su širenje ruskih vojnih objekata uz finsku granicu, iako su ti kapaciteti još uvek uglavnom podrška ratu u Ukrajini. Načelnik Generalštaba finske vojske, general Janne Jaakkola, upozorio je u maju 2024. da bi Rusija mogla „testirati posvećenost NATO-a članu 5“, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu.
- Ako budemo delovali jedinstveno, smatram da je rizik od direktnog napada nizak - rekao je Jaakkola.
Ipak, jedinstvo Alijanse već je počelo da slabi nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje obaveze SAD prema evropskoj bezbednosti. Iako američki zvaničnici i dalje uveravaju u podršku NATO-u, Bela kuća sve više zahteva od evropskih članica veća ulaganja u odbranu, dok istovremeno ublažava retoriku prema Moskvi — što izaziva zabrinutost u istočnoevropskim članicama Saveza.
- Rusija stalno testira član 5 - rekao je Virtanen, ali je dodao da ne očekuje „neposrednu pretnju ni napad“.
- Iako je moguće, u skorije vreme nije verovatno - zaključio je on.
Prema njegovim rečima, ruske provokacije uglavnom se sastoje od informacionih napada, ometanja GPS signala, sajber napada i izazivanja migrantskih talasa. Rusija, dodao je on, vrlo vešto vodi takozvani hibridni rat — taktiku destabilizacije koja ne uključuje direktan oružani sukob.
- Sve više primećujemo obrazac stalnih i sve intenzivnijih hibridnih napada na NATO zemlje -izjavio je u Evropskom parlamentu Džejms Apaturaj, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridno ratovanje i sajber bezbednost.
- Rusija je glavni akter - dodao je.
General Jirgen-Joakim fon Zandrar, bivši komandant Multinacionalnog korpusa NATO-a „Severoistok“, zaključio je krajem prošle godine: „Rusija ima mnogo načina da testira koheziju Saveza“.
Situacija u Moldaviji zaista na prvi pogled veoma podseća na onu u Ukrajini, i tamo se radi na uspostavljanju potpuno totalitarnog, nacionalističkog režima, čiji je cilj formiranje unitarne, nacionalističke države unutar granica Moldavije, izjavio je za Sputnjik Dmitrij Evstafjev, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije (HSE).
Sjedinjene Američke Države počele su povlačenje svojih trupa iz Sirije, gde su boravile bez saglasnosti Damaska od 2014. godine, preneli su u četvrtak Njujork tajms i Asošijeted pres, pozivajući se na izvore iz američke administracije.
Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, potvrdio je da je tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu razgovarao o mogućem rešenju pitanja teritorija u kontekstu mirovnog procesa za Ukrajinu, piše „Volstrit džornal“.
Rusija satelitski snima američke vojne baze na Bliskom istoku i prikupljene podatke prosleđuje Iranu pre i posle napada, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.
Rumunski lovac F-16 oborio je danas dron koji je neovlašćeno ušao u vazdušni prostor zemlje, što je treći takav incident u samo tri dana, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije.
Saobraćajna i logistička mreža Ukrajine našla se pod snažnim pritiskom posle serije ruskih udara na benzinske stanice u Poltavskoj oblasti i železničke pravce prema Zaporožju.
Dugi redovi vozila navodno su se formirali ispred benzinskih pumpi širom Saudijske Arabije nakon što su jemenski Huti raketama i dronovima napali naftna postrojenja kompanije „Saudi Aramko“ u Džizanu i Janbuu.
Pad Slavjanska i Kramatorska izazvao bi nezapamćenu paniku u zapadnim prestonicama i mogao da dovede do slanja evropskih kopnenih snaga u Ukrajinu, upozorio je britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris.
Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je pred predsednikom Rusije Vladimirom Putinom da je vreme za zamrzavanje sukoba u Ukrajini i pokretanje novih pregovora po modelu „istanbulske formule 2.0“.
Posle udara na ruski sektor goriva, ukrajinski dronovi prešli su na logističke centre i skladišta internet-trgovine, sa ciljem da izazovu poremećaje u snabdevanju, gubitke privrede i rast nezadovoljstva među građanima i preduzetnicima, ocenjuju ruski komentatori.
U ruskom raketnom udaru na kijevski konstruktorski biro „Luč“ poginulo je 38 ljudi, uglavnom inženjera i vrhunskih stručnjaka za raketnu tehnologiju, izjavio je general-major u rezervi Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Sergej Krivonos.
Penzionisani komodor britanske Kraljevske mornarice Stiv Džermi ocenio je da Rusija namerno održava sporiji tempo napredovanja na ukrajinskom frontu kako bi iscrpela Oružane snage Ukrajine (OSU), uvukla njihove rezerve u borbe i smanjila sopstvene gubitke.
Ruske snage gotovo su zatvorile obruč oko približno 1.000 pripadnika dve brigade Oružanih snaga Ukrajine (OSU) između Konstantinovke i Časovog Jara, prenosi kanal Mash.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Situacija u Moldaviji zaista na prvi pogled veoma podseća na onu u Ukrajini, i tamo se radi na uspostavljanju potpuno totalitarnog, nacionalističkog režima, čiji je cilj formiranje unitarne, nacionalističke države unutar granica Moldavije, izjavio je za Sputnjik Dmitrij Evstafjev, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije (HSE).
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp odložio je plan za veliko proširenje vojnih operacija protiv Irana zbog upozorenja da bi nastavak rata mogao opasno da iscrpi američke zalihe protivraketnih presretača Patriot i druge municije za sisteme protivvazdušne odbrane na Bliskom istoku.
Urednik tajkunske Nove S Slobodan Georgiev doživeo je potpuni debakl na društvenoj mrežama nakon što je izmislio napad na predsednika Aleksandra Vučića! Na njegove nebuloze i izlive panike odmah je reagovala novinarka TV Pink Gordana Uzelac
Teoretičar zavere Dejan Lučić izneo je seriju šokantnih laži u kojima na najprizemniji način vređa predsednika Aleksandra Vučića, njegovu porodicu, kao i predsednicu Skupštine Anu Brnabić, dok istovremeno pokušava da se opere od skandala i opravda svoju miljenicu sa blokaderske liste Jasminu Paunović!
Dok su im puna usta bila navodne borbe za narod, slobodu mišljenja i izbora, brige za budžet i građane, maske su pale na najbrutalniji mogući način - licemerje, izdaja i međusobni obračuni razorili su redove blokadera.
Gradski menadžer Miroslav Čučković, zajedno sa neumornim aktivistima Srpske napredne stranke, krenuo je u veliku terensku akciju od vrata do vrata širom prestonice!
Jedna Srpkinja doživela je veoma neprijatno iskustvo u popularnom grčkom letovalištu, nakon što je smeštaj koji je uplatila čak 750 evra, zatekla u prljavom stanju punom buba.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da je na jednom gazdinstvu na području opštine Raška, na kojem se nalazilo 67 ovaca i 60 jagnjadi, potvrđeno žarište boginja ovaca i koza.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je gostujući na TV Prva da se nada da bi pre kraja septembra mogao da bude završen posao oko kupoprodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Kiša, hladnoća, mantili… malo ko bi tog 25. jula 1960. godine rekao da se nalazi usred leta. Jer, temperatura je naglo pala, praćena upornom kišom, i Beograđani su tog dana bili u skoro pa zimskoj garderobi.
Velika drama odigrala se sinoć u naselju Ripanj u Beogradu, gde je u požaru do temelja izgorela porodična kuća, a u trenutku incidenta u prostorijama su se nalazile 76-godišnja žena G. N. i njena unuka. Obe su, na sreću, uspele na vreme da izađu iz kuće i izbegnuta je tragedija.
Nepoznata osoba jutros oko 2.50 časova ispalila je pet hitaca iz pištolja u pravcu porodične kuće policijskog službenika Mervana Eća u Podgorici, saopštila je Uprava policije.
Zagrebačka policija završila je kriminalističku protiv državljankom Španije (32) zbog sumnje da je pokušala prokrijumčariti gotovo 15 kilograma marihuane preko Međunarodnog aerodroma Zagreb.
Tarik Prusac, monstrum koji je na Dobrinji ubio suprugu Elmu Godinjak, počinio je samoubistvo u KPZ-u Igman. Jutros je pronađeno obešeno telo i objavljen je uviđaj.
Eksplicitne scene iz domaćih hit-serija poslednjih godina redovno podižu prašinu, dele publiku i otvaraju pitanje da li je reč o umetničkoj slobodi ili lovu na gledanost.
Pancanela je dokaz da za savršen letnji obrok nisu potrebni skupi sastojci, dovoljno je spojiti sočan paradajz, hrskavi hleb, maslinovo ulje i nekoliko mediteranskih dodataka.
Veštačka inteligencija može da objasni simptome, ali ne može da postavi dijagnozu, oslanjanje na AI umesto odlaska kod lekara može dovesti do ozbiljnih posledica.
Sara Mia Jokić dobila je sina Lea sa suprugom Brankom Milojevićem, vojnim pilotom Vojske Srbije, za kog se udala prošle godine u tajnosti, nakon samo mesec i po dana veze.
Bivša rijaliti učesnica Aneli Ahmić oglasila se nakon što je njen bivši suprug Asmin Durdžić izneo tvrdnje da je u Austriji pokrenuo postupak zbog njihove ćerke Nore.
Pevačica Mala Cana danas je došla ispred kuće pokojnog muža Andrije Bajića kako bi preuzela svoje stvari koje su tamo ostale, a tamo je napravila dramu.
Nakon serije snimaka u kojima Kristina Spalević optužuje bivšeg partnera Kristijana Golubovića za nasilno ponašanje, oglasio se i on i naveo da je problem nastao jer ona navodno više ne može da ga "muze za novac".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.