Finska, članica NATO-a, vrlo pomno prati delovanje ruskih oružanih snaga u blizini granica Alijanse. To je izjavio zamenik načelnika Generalštaba finske vojske, general-pukovnik Vesa Virtanen.
Zemlje istočnog krila NATO-a sve češće upozoravaju na potencijalnu opasnost od Rusije, posebno u slučaju da trupe koje su trenutno angažovane u Ukrajini budu premeštene bliže granicama Saveza. NATO već beleži konstantne ruske aktivnosti „ispod praga sukoba“, uključujući sajber napade i sabotaže kritične infrastrukture.
Moment from 🇱🇹LTU town Panemunė - training engineering preparation of battlefield.
LTU Armed Forces currently owns significant number of prepared anti-tank obstacles, which are ready to be deployed where needed.#WeAreNATOpic.twitter.com/LI7HjPkLpF
— Lithuanian_Armed_Forces (@LTU_Army) September 5, 2024
Rusija pojačava vojno prisustvo uz finsku granicu
Prema rečima generala Virtanena, do 2022. godine Rusija je duž finske granice imala oko 20.000 vojnika raspoređenih u četiri brigade. „Danas vidimo da Rusija gradi novu vojnu infrastrukturu i dovodi dodatne trupe u region“, rekao je on za nemački list Die Welt. „U toku je reorganizacija.“
Krajem 2022. tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je sveobuhvatnu reformu Oružanih snaga, koja podrazumeva povećanje broja vojnika i podelu Zapadnog vojnog okruga na dva nova — Moskovski i Lenjingradski. Reforma je stupila na snagu u junu 2024. godine.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je obnova Lenjingradskog okruga direktna reakcija na ulazak Finske u NATO, čime je dužina kopnene granice između Saveza i Rusije udvostručena.
🇱🇹Lithuania has fortified another bridge over the Nemunas River on the route from the Kaliningrad. Fortifications are progressing as planned, with some bridges set to be demolished. Fortifications will be supported by firepower, in case it’s needed, to stop and destroy the enemy. pic.twitter.com/aixkjOJpUs
— Lithuanian MOD 🇱🇹 (@Lithuanian_MoD) October 9, 2024
Formiranje novih ruskih vojnih jedinica
Podela bivšeg Zapadnog vojnog okruga omogućila je Rusiji da razvije efikasniju vojnu strategiju prema baltičkim i skandinavskim članicama NATO-a, smatra analitičar Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI) Nik Rejnolds. Američki Institut za proučavanje rata (ISW) upozorio je da je bivši Zapadni okrug bio preopterećen balansiranjem između rata u Ukrajini i potrebe za zaštitom zapadnih granica.
Ministar odbrane Estonije Hano Pevkur izjavio je za Newsweek da će, ako se rat u Ukrajini završi, Rusija imati na raspolaganju stotine hiljada vojnika koji će verovatno biti raspoređeni duž granica NATO-a. „To znači da će ruska vojska imati značajne rezerve koje će gotovo sigurno biti premeštene u naš region“, upozorio je Pevkur.
Virtanen je dodao da bi sadašnje brigade mogle biti transformisane u četiri do pet divizija, uključujući armijski korpus i prateće jedinice. „U budućnosti će u tom regionu biti više ruskih vojnika nego pre početka sukoba u Ukrajini“, naglasio je on.
Rusija pokazuje sposobnost brzog formiranja snaga
Prema izveštaju estonske obaveštajne službe, Rusija je već formirala 44. armijski korpus i 69. motorizovanu streljačku diviziju u blizini estonske granice, a te jedinice su ubrzo prebačene na front u Ukrajini. Istovremeno je počelo formiranje i nove — 68. motorizovane streljačke divizije.
„Činjenica da su u roku od godinu dana formirani i armijski korpus i divizija ukazuje na sposobnost Rusije da brzo stvori velike vojne formacije“, navodi se u izveštaju.
Planirano je da 44. armijski korpus bude trajno stacioniran blizu finske granice. Šef finske vojne obaveštajne službe Pekka Turunen izjavio je u januaru za Rojters da bi broj ruskih vojnika duž finske granice mogao biti udvostručen ili čak utrostručen u odnosu na broj pre rata.
NATO jača istočne granice
Baltičke zemlje već grade nove odbrambene strukture, uključujući protivtenkovske prepreke i minska polja. Poljska sprovodi projekat „Istočni štit“ vredan više od 2,5 milijardi dolara, koji se opisuje kao najveće jačanje istočne granice NATO-a od 1945. godine.
Finska je u februaru 2023. počela izgradnju ograde duge 200 kilometara duž granice sa Rusijom, a radovi bi trebalo da traju do četiri godine.
Rusija koristi hibridno ratovanje za pritisak na NATO
Satelitski snimci koje je početkom 2025. objavila finska televizija YLE pokazali su širenje ruskih vojnih objekata uz finsku granicu, iako su ti kapaciteti još uvek uglavnom podrška ratu u Ukrajini. Načelnik Generalštaba finske vojske, general Janne Jaakkola, upozorio je u maju 2024. da bi Rusija mogla „testirati posvećenost NATO-a članu 5“, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju napada na bilo koju članicu.
- Ako budemo delovali jedinstveno, smatram da je rizik od direktnog napada nizak - rekao je Jaakkola.
Ipak, jedinstvo Alijanse već je počelo da slabi nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp doveo u pitanje obaveze SAD prema evropskoj bezbednosti. Iako američki zvaničnici i dalje uveravaju u podršku NATO-u, Bela kuća sve više zahteva od evropskih članica veća ulaganja u odbranu, dok istovremeno ublažava retoriku prema Moskvi — što izaziva zabrinutost u istočnoevropskim članicama Saveza.
- Rusija stalno testira član 5 - rekao je Virtanen, ali je dodao da ne očekuje „neposrednu pretnju ni napad“.
- Iako je moguće, u skorije vreme nije verovatno - zaključio je on.
Prema njegovim rečima, ruske provokacije uglavnom se sastoje od informacionih napada, ometanja GPS signala, sajber napada i izazivanja migrantskih talasa. Rusija, dodao je on, vrlo vešto vodi takozvani hibridni rat — taktiku destabilizacije koja ne uključuje direktan oružani sukob.
- Sve više primećujemo obrazac stalnih i sve intenzivnijih hibridnih napada na NATO zemlje -izjavio je u Evropskom parlamentu Džejms Apaturaj, zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za inovacije, hibridno ratovanje i sajber bezbednost.
- Rusija je glavni akter - dodao je.
General Jirgen-Joakim fon Zandrar, bivši komandant Multinacionalnog korpusa NATO-a „Severoistok“, zaključio je krajem prošle godine: „Rusija ima mnogo načina da testira koheziju Saveza“.
Situacija u Moldaviji zaista na prvi pogled veoma podseća na onu u Ukrajini, i tamo se radi na uspostavljanju potpuno totalitarnog, nacionalističkog režima, čiji je cilj formiranje unitarne, nacionalističke države unutar granica Moldavije, izjavio je za Sputnjik Dmitrij Evstafjev, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije (HSE).
Sjedinjene Američke Države počele su povlačenje svojih trupa iz Sirije, gde su boravile bez saglasnosti Damaska od 2014. godine, preneli su u četvrtak Njujork tajms i Asošijeted pres, pozivajući se na izvore iz američke administracije.
Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Stiv Vitkof, potvrdio je da je tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu razgovarao o mogućem rešenju pitanja teritorija u kontekstu mirovnog procesa za Ukrajinu, piše „Volstrit džornal“.
Predsednik Finske Aleksander Stub odbacio je upozorenja iz Nemačke da bi Rusija mogla da napadne NATO do 2029. godine, poručivši da za takav scenario ne vidi ni dokaze ni činjenice i da Moskva nema razloga da krene na najmoćniji vojni savez na svetu.
Ruske snage počele su da koriste borbene laserske komplekse za zaštitu strateških objekata od ukrajinskih bespilotnih letelica, a njihovi konstruktori tvrde da je novim oružjem do sada oboreno već nekoliko stotina dronova. Sledeća generacija sistema razvija se za mnogo zahtevnije ciljeve – avione i krstareće rakete.
Žene u Lavovu pokušale su da spreče pripadnike ukrajinskog Teritorijalnog centra za popunu i socijalnu podršku (TCK) i policiju da odvedu mladića tokom mobilizacije.
Danska bezbednosno-obaveštajna služba PET tvrdi da ruske službe više ne razmatraju samo teorijske mogućnosti za sabotaže u toj zemlji, već da aktivno i konkretno pripremaju operacije protiv danske odbrambene industrije.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas u Vladivostoku da postoje šanse za mir u Ukrajini, ali da Moskva i Kijev pre svega moraju međusobno da postignu dogovor, dok druge zemlje mogu da pomognu u tom procesu.
Predsednik Rusije Vladimir Putin odbio je da isključi mogućnost udara na objekte britanske vojne industrije na teritoriji Velike Britanije, odgovorivši uz osmeh da je pitanje da li bi takve fabrike mogle da postanu ruske mete – „vojna tajna“.
Predsednik SAD Donald Tramp poručio je da može praktično odmah da organizuje novi sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali da to ne želi dok rat u Ukrajini ne bude pred završetkom i dok na stolu ne bude realna mogućnost sklapanja mirovnog sporazuma.
Ukrajinski lovac MiG-29MU1 oborio je rusku krstareću raketu S8000 „Banderol“ na izuzetno maloj visini, koristeći staru sovjetsku raketu vazduh-vazduh R-60, u presretanju tokom kojeg je pilot imao svega nekoliko sekundi da reaguje.
Dvoje mladih državljana Ukrajine povređeno je kada je nedaleko od glavne železničke stanice u nemačkom Augzburgu eksplodirao za sada neidentifikovan predmet, nakon čega je policija blokirala šire područje i uključila stručnjake za eksplozive u istragu.
Kijev je ponovo bio meta udara ruskih bespilotnih letelica „Geranj“, a jedan od najtežih pogodaka zabeležen je u Golosejevskom kraju, gde je pogođen magacin američke logističke kompanije FedEx i izbio veliki požar praćen gustim crnim dimom.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Situacija u Moldaviji zaista na prvi pogled veoma podseća na onu u Ukrajini, i tamo se radi na uspostavljanju potpuno totalitarnog, nacionalističkog režima, čiji je cilj formiranje unitarne, nacionalističke države unutar granica Moldavije, izjavio je za Sputnjik Dmitrij Evstafjev, politikolog i profesor na Visokoj školi ekonomije (HSE).
Da se izbori održavaju u nedelju, Srpska napredna stranka (SNS) osvojila bi čak 47,2 odsto glasova, što znači da je na samoj ivici samostalnog osvajanja apsolutne većine, pokazalo je najnovije istraživanje agencije "Faktor plus".
Pokušaji blokaderskih medija i opozicionih propagandnih platformi da sastanak vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac sa predstavnicima američkog Biroa za borbu protiv narkotika predstave kao navodni sastanak sa "vrhom Trampove administracije", raskrinkani su do najsitnijih detalja.
Nezapamćeni skandal i potpuno posnuće osnovnog kućnog vaspitanja odigrali su se u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, gde je deo takozvanih "elitnih" đaka i instruitanih blokadera pokazao svoje pravo, ružno lice.
Marija Pavković, ćerka pokojnog generala Nebojše Pavkovića, gostujući u Info jutru rekla je da je plakala dok je gledala scene sa aerodroma kada je avion sa telom generala Ratka Mladića stigao u Srbiju.
Informer televizija nastavila je celodnevnu dominaciju i u udarnom večernjem terminu - "Srpski dnevnik" bio je najgledanija televizijska emisija u Srbiji!
Televizija Informer bila je ubedljivo najgledanija tokom čitavog dana, a ogromnu pažnju publike privukao je program posvećen dolasku posmrtnih ostataka generala Ratka Mladića.
Arno Gujon, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju gostujući u Info jutru govorio je o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, pa otkrio šta je njega privuklo da postane naš državljanin.
"Tojota Jaris" već godinama važi za jedan od automobila koji se kupuju kada su prioritet pouzdanost, mala potrošnja i jeftino održavanje, a činjenica da se danas može pronaći za oko 4.000 evra čini ga i te kako privlačnim izborom za one koji traže pouzdan polovnjak bez velikog ulaganja.
Crkva brvnara posvećena Svetom Đorđu u Takovu osim što je dragocena svetinja rudničko-takovskog kraja, ona je i mesto koje je ostalo upisano u istoriju moderne Srbije.
Šestogodišnji dečak iz Gornjeg Vakufa poginuo je u naselju Dražev Dolac, na području opštine Gornji Vakuf, u prevrtanju kvada, potvrdio je za "Avaz" portparol policije MUP-a Srednjobosanskog kantona Muamer Karadža.
Četiri osobe, među kojima su i dvojica trinaestogodišnjih dečaka, povređene su danas u saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila u Pantelejskoj ulici u Nišu.
Film "Kum" pruža mnoge životne lekcije o moći, lojalnosti i porodici, koje su i danas relevantne za svakog ko želi da razume dinamiku uspeha i ljudskih odnosa.
Nezapamćeno i stravično višestruko ubistvo dogodilo se u gradu Atizapan de Saragosa u Meksiku, gde su vlasti u stanici policije i javnosti objavile jezive detalje masakra.
Američki glumac Nikolas Kejdž u predstojećem akcionom filmu "Fortitude" igra špijuna Duška Popova, po kome je britanski pisac Jan Fleming zasnovao lik čuvenog agenta Džejmsa Bonda.
Trend "feromonsko-maksirajućih" (pheromone-maxxing) aktivnosti se proširio na TikToku, u kojem tinejdžeri i mlađi muškarci izbegavaju tuširanje i dezodorans pre izlaska kako bi navodno bili privlačniji.
Barene paprike spadaju među one zimnice čiji nas miris i ukus odmah vraćaju u bakinu kuhinju. Nekada su se pripremale od prvih zrelih paprika koje bi stigle krajem leta, a ovaj tradicionalni recept i danas je omiljen u mnogim domaćinstvima.
Kineska tehnološka kompanija BajtDens , vlasnik platforme TikTok, obezbedila je kredit od 29,6 milijardi dolara (25,5 milijardi evra) od gotovo 30 banaka, koji će koristiti za finansiranje poslovanja i ulaganja u veštačku inteligenciju, objavio je danas Rojters.
Manekenka Stela Maksvel napravila je pravu pometnju na crvenom tepihu Filmskog festivala u Veneciji. Odevna kombinacija koju je ponela bila je glavna tema modnh kritičara.
Mirko Šijan, sin pevačice Goce Božinovske, i njegova supruga Bojana Rodić podelili su na svom Instagram profilu fotografije bazena u njihovoj vili u Surčinu.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.