Sve kreće po scenariju sa Kosova! Rusija će zaratiti sa ovim susedom Srbije pre nego što napadne sve NATO države

Rumunija je otvorila najopasniju temu na istočnom krilu Evrope: ujedinjenje sa Moldavijom.

Ako se taj proces zaista pokrene, prvo pitanje neće biti samo granica dve države, već Pridnjestrovlje - region u kojem živi više od 200.000 ruskih državljana i u kojem bi svaki pokušaj vojne kontrole mogao da uvuče Moskvu u direktan sukob sa Rumunijom, a zatim i sa EU i NATO.

Donji dom rumunskog parlamenta automatski je odobrio predlog zakona o ujedinjenju Rumunije i Moldavije. To se dogodilo po proceduri koja u Rumuniji važi kada predlog zakona u roku od 45 dana od objavljivanja ne bude stavljen na glasanje. Dokument sada ide u Senat, koji donosi konačnu odluku.

U članovima 2 i 3 predloga navodi se da parlament ovlašćuje rumunsku vladu da bez odlaganja počne pregovore sa vlastima u Kišinjevu radi konačnog formalizovanja ujedinjenja sa Republikom Moldavijom.

Predlog se poziva na Završni akt Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji iz Helsinkija, koji dopušta promenu granica mirnim i diplomatskim putem, ali uz saglasnost Moldavije.

Sandu ranije poručila da bi glasala za ujedinjenje

Kako piše Ljubov Stepušova, parlamentarna većina i vlada Moldavije podržavaju takvu mogućnost, jer se u državnom vrhu nalaze političari sa izrazito prorumunskim stavovima. Navodi se i da brojni moldavski zvaničnici, uključujući predsednicu Moldavije Maju Sandu, imaju rumunske pasoše.

Maja Sandu je još u januaru rekla da bi glasala za ujedinjenje, uz ocenu da je „maloj zemlji kao što je Moldavija sve teže da opstane kao demokratska i suverena država i da se suprotstavi Rusiji“.

Upravo zato se u Moskvi i delu regionalne javnosti na ovu temu ne gleda kao na običnu političku inicijativu, već kao na mogući početak krize koja bi direktno pogodila Pridnjestrovlje.

Većina građana navodno ne podržava uniju

U tekstu se navodi da većina građana Moldavije ne podržava ujedinjenje sa Rumunijom, zbog čega taj proces do sada nije sproveden. Međutim, ocenjuje se da bi političko rukovodstvo moglo da zaobiđe raspoloženje javnosti ako proceni da je odluka strateški potrebna.

Foto: EPA/Shuterstock

Kao mogući model pominje se kosovski presedan, gde je nezakonitu odluku o odvajanju Kosova i Metohije od Srbije doneo parlament tzv. Kosova, bez referenduma.

To je jedna od ključnih tačaka cele priče. Ako bi Moldavija krenula ka ujedinjenju bez direktnog izjašnjavanja građana, politička kriza bi se gotovo sigurno prelila i na bezbednosni teren.

Rumunska kriza ili ozbiljan plan

Deo rumunskih politikologa smatra da je automatsko usvajanje predloga zakona više posledica političke krize u Rumuniji nego stvarne odluke da se ide ka ujedinjenju. Podseća se na ostavku prethodne vlade i dva neuspešna pokušaja formiranja nove izvršne vlasti.

Prema toj proceni, eventualnu odluku Senata mogao bi da poništi Ustavni sud Rumunije pre nego što ona proizvede bilo kakve geopolitičke posledice.

Drugi analitičari, međutim, smatraju da je ujedinjenje realna opcija koja se već dugo sistematski promoviše. Po toj logici, ako Brisel proceni da je takav potez potreban, Ustavni sud Rumunije mogao bi da pronađe pravni osnov za potvrđivanje procedure, dok bi Kišinjev dao potrebnu saglasnost.

Pridnjestrovlje postaje glavno pitanje

Pokretanje procesa ujedinjenja Rumunije i Moldavije gotovo odmah bi otvorilo pitanje Pridnjestrovlja. To je region koji se nalazi između Moldavije i Ukrajine, politički nije pod kontrolom Kišinjeva, a u njemu se nalazi veliki broj ruskih državljana.

U tekstu se ocenjuje da bi ujedinjenje praktično učinilo neizbežnim pokušaj uspostavljanja kontrole nad Pridnjestrovskom Moldavskom Republikom.

Foto: Shutterstock

Kao dokaz da se takav scenario ozbiljno razmatra navode se vojne aktivnosti iz juna. Tokom tog meseca Druga pešadijska brigada vojske Moldavije učestvovala je u zajedničkim vežbama sa 81. oklopnom brigadom rumunske vojske na teritoriji Rumunije.

Vežbano je postavljanje pontonskih mostova i izvođenje desanta. Istovremeno su moldavski vojnici učestvovali i u NATO vežbi „Si briz“ na poligonu Babadag u Rumuniji, sa istim zadacima.

Rumunija kupila amfibijska vozila od SAD

Dodatnu težinu tim procenama daje podatak da je Rumunija 2024. godine od SAD kupila 44 amfibijska desantna vozila AAV-7.

Prema navodima iz teksta, ta vozila omogućavaju prebacivanje oko 1.100 vojnika, odnosno dva kompletna bataljona, preko vodenih prepreka poput Dnjestra, na udaljenostima do 37 kilometara.

U vojnom smislu, to nije nevažan detalj. Ako se govori o mogućem pritisku na Pridnjestrovlje, onda pontonski mostovi, desantne vežbe i amfibijska vozila dobijaju potpuno drugačije značenje.

Kijev ranije nudio pomoć Moldaviji

U tekstu se podseća i da je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ranije izjavio da će Ukrajina pomoći Moldaviji, ako Kišinjev to zatraži, u „deokupaciji“ Pridnjestrovlja.

Ta izjava je u Moskvi shvaćena kao direktan signal da bi se, u slučaju krize, protiv Pridnjestrovlja mogli istovremeno pokrenuti pritisci iz više pravaca — iz Moldavije, Rumunije i Ukrajine.

Za Rusiju je to posebno osetljivo jer nema zajedničku granicu sa Pridnjestrovljem. To znači da bi svaka pomoć tom regionu morala da ide kroz složen, rizičan i vojno zahtevan scenario.

Više od 200.000 ruskih državljana u regionu

Rusija je poslednjih godina, prema navodima teksta, značajno pojednostavila izdavanje pasoša stanovnicima Pridnjestrovlja. To se tumači kao znak da Moskva ozbiljno procenjuje rizike od buduće krize.

U Pridnjestrovlju, prema navodima autora, živi više od 200.000 državljana Ruske Federacije. Zbog toga bi svaka vojna operacija protiv njih, prema ruskom zakonu o odbrani, mogla da bude kvalifikovana kao napad na ruske građane.

To bi Moskvi, u ruskom pravnom tumačenju, dalo osnov za primenu svih raspoloživih sredstava zaštite.

Kako bi Rusija mogla da odgovori

Autor ocenjuje da bi vojni odgovor Moskve bio ograničen činjenicom da Rusija nema kopnenu vezu sa Pridnjestrovljem. Ipak, kao mogući scenario navodi se priznanje nezavisnosti Pridnjestrovske Moldavske Republike i pružanje vojne pomoći po modelu koji je, prema autoru, primenjen u Donbasu.

Foto: AP/printscreen

U tom scenariju pominju se vazdušni desant, kao i raketni i bespilotni udari dugog dometa na infrastrukturu, logističke centre, železnicu i vojne grupacije Ukrajine i Rumunije.

Takav razvoj događaja bio bi izuzetno opasan, jer bi direktno uključio Rumuniju, članicu NATO-a. Upravo tu se nalazi najveći rizik: lokalna kriza oko Pridnjestrovlja mogla bi da preraste u otvoreni sukob Rusije sa državom članicom Alijanse.

Moskva bi mogla da krene ka Odesi

Na kraju se iznosi procena da bi Rusija u naredne dve godine mogla da intenzivira ofanzivu na jugu Ukrajine, u pravcu Nikolajeva i Odese, kako bi pokušala da uspostavi kopneni koridor prema Pridnjestrovlju.

Ako bi Moskva procenila da se oko Moldavije i Rumunije sprema novi front, pritisak ka Odesi dobio bi dodatni strateški smisao. Time bi Rusija pokušala da poveže svoje položaje na jugu Ukrajine sa Pridnjestrovljem i ukloni najveći problem — geografsku odsečenost tog regiona.

U istom tekstu zaključuje se da upravo zato zagovornici ujedinjenja Rumunije i Moldavije nastoje da odluku o pokretanju procesa donesu u roku od godinu dana.

BONUS VIDEO