Drama! Lukašenko prekida savez sa Putinom?! Belorusija pred najtežom odlukom u istoriji - upravo se odlučuje subina cele Istočne Evrope

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko našao se pred najtežim izborom od početka rata: da nastavi punu savezničku saradnju sa Moskvom i rizikuje ukrajinske udare po beloruskoj infrastrukturi, ili da se politički distancira od Rusije kako bi zaštitio sopstvenu teritoriju.

Kijev sada otvoreno pritiska Minsk zbog opreme za koju tvrdi da pomaže ruskim dronovima, ali i zbog isporuka goriva Rusiji.

Tok događaja tokom juna dodatno je zaoštrio odnose između Ukrajine, Rusije i Belorusije. U centru krize našli su se vazdušni napadi, energetska infrastruktura, komunikacioni sistemi na beloruskoj teritoriji i pitanje koliko daleko Minsk može da ide uz Moskvu, a da sam ne postane direktna meta.

Belorusija je formalno izvan rata, ali više nije van njegovog dometa. Upravo tu počinje Lukašenkov problem: savez sa Rusijom donosi zaštitu, ali i sve veću cenu.

London postavio uslove za mir

Važan politički uvod u novu eskalaciju dogodio se 7. juna 2026. godine u Londonu, gde su se sastali britanski premijer Kir Starmer, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

Posle sastanka, lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke objavili su zajedničku deklaraciju u kojoj su kao uslove za mir naveli hitan prekid vatre duž linije kontakta, početak mirovnih pregovora uz očuvanje nezavisnosti Ukrajine i isplatu ruskih reparacija za pričinjenu štetu.

Četiri dana kasnije, 11. juna, ambasadori tri države zajednički su posetili Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u Moskvi kako bi zvanično potvrdili te zahteve.

Ubrzo posle toga usledilo je novo zaoštravanje: pojačani napadi dronovima na rusku teritoriju, pritisak na energetsku infrastrukturu i sve glasniji zahtevi Kijeva prema Minsku.

Foto: EPA

Kijev traži od Minska da ukloni repetitore

Ukrajina sada traži od Belorusije da ukloni opremu za koju tvrdi da pomaže ruskim dronovima.

Prema tvrdnjama iz Kijeva, reč je o komunikacionim repetitorima raspoređenim u Gomeljskoj i Brestskoj oblasti. Ukrajinska strana tvrdi da ti sistemi omogućavaju upravljanje bespilotnim letelicama na udaljenosti od 150 do 200 kilometara od granice, iz pravca Brjanska i Smolenska, bez korišćenja satelitskih sistema poput Starlinka.

Navodi se da je oprema postavljena na rezervnim tornjevima mobilne telefonije i radio-jarbolima.

Minsk je, prema tim tvrdnjama, dobio rok od sedam dana da ukloni sisteme koji navodno pomažu napadima na ciljeve u Žitomirskoj, Rovenskoj i Volinskoj oblasti. U suprotnom, Kijev preti da će ukrajinske snage same gađati te objekte.

To je direktan pritisak na Belorusiju. Ne više samo politička poruka, već najava mogućih udara po njenoj teritoriji.

Gorivo kao druga linija sukoba

Drugi deo spora odnosi se na beloruske isporuke goriva Rusiji.

U tekstu se navodi da su učestali napadi dronovima na rusku energetsku infrastrukturu izazvali lokalne nestašice benzina i dizela, koje Moskva delimično nadoknađuje kupovinom derivata iz beloruskih rafinerija.

Zbog toga se pod potencijalnom pretnjom nalaze Mozirski i Novopolocki naftni kompleks, ali i oko 500 beloruskih preduzeća koja sarađuju sa Rusijom u odbrambenom sektoru.

Zelenski je, prema navodima autora, izjavio da Ukrajina raspolaže informacijama o svim beloruskim fabrikama koje rade za ruske potrebe i ocenio da takva saradnja predstavlja uvlačenje Minska u rat.

Posebno je osetljiv podatak da su od januara do maja isporuke benzina iz Belorusije u Rusiju povećane 13 puta, dok je izvoz dizel goriva porastao tri puta.

To za Kijev znači jedno: Minsk nije neutralan posmatrač, već važan oslonac ruske logistike.

Lukašenko između izvinjenja i nuklearne retorike

Položaj Belorusije dodatno komplikuju promene u javnom tonu njenog rukovodstva.

Autor podseća na intervju koji je Zelenski dao Leksu Fridmanu u januaru 2025. godine, kada je tvrdio da ga je Lukašenko kontaktirao drugog dana sukoba i rekao da su rakete sa teritorije Belorusije lansirane na inicijativu Moskve.

Zelenski je tada naveo da mu se beloruski lider izvinio i da postoje svedoci tog razgovora.

Prema njegovim rečima, Lukašenko je čak pomenuo mogućnost udara na Mozirsku rafineriju kao odgovor na nastalu situaciju.

Foto: Tanjug/AP

Kasnije se, međutim, ton Minska promenio. Nakon raspoređivanja ruskog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, Lukašenko je počeo da govori mnogo oštrije: o brzom odgovoru na svaku agresiju i mogućim udarima na centre odlučivanja, bez obaziranja na takozvane crvene linije.

To pokazuje rascep u beloruskoj poziciji: Minsk pokušava da izbegne rat, ali istovremeno mora da dokazuje lojalnost Moskvi.

U Astani poručio da Belorusija neće ratovati

Krajem maja 2026. godine, tokom samita Evroazijske ekonomske unije u Astani, Lukašenko je odbacio tvrdnje o postojanju „500 ciljeva“ u Belorusiji.

Tada je poručio da beloruski vojnici nisu učestvovali niti će učestvovati u sukobu. Izjave Zelenskog pripisao je velikom pritisku pod kojim se nalazi ukrajinsko rukovodstvo.

To je bila poruka smirivanja: Belorusija ne želi direktno u rat.

Ali samo nekoliko sedmica kasnije, 15. juna, Lukašenko je otišao još korak dalje. Javno je rekao da se izvinjava ako je Zelenskog uvredio ranijim komentarima i dodao da sa beloruske strane ne treba očekivati nikakve vojne akcije protiv Ukrajine.

Takav ton nije prošao nezapaženo. Deluje kao pokušaj da se Kijevu pošalje signal da Minsk ne želi eskalaciju, ali i da se smanji rizik od ukrajinskih udara po beloruskim objektima.

Beloruska infrastruktura postaje ranjiva tačka

Promena Lukašenkove retorike ukazuje na sve veću zabrinutost u Minsku.

Ključni objekti u Belorusiji nalaze se u dometu ukrajinskih sredstava napada. To se ne odnosi samo na komunikacione repetitore, već i na rafinerije, industrijska preduzeća, logističke pravce i objekte povezane sa ruskim vojnim potrebama.

Foto: EPA

Ako Kijev odluči da proširi kampanju udara na belorusku teritoriju, Minsk bi mogao da se nađe u situaciji u kojoj više ne kontroliše cenu svog saveza sa Moskvom.

Upravo zato je pitanje savezništva sa Rusijom za Lukašenka sada mnogo teže nego ranije. Nije reč o političkoj deklaraciji, već o opasnosti da beloruska infrastruktura postane deo ratne mape.

Savez sa Moskvom ili distanca radi opstanka

Belorusko rukovodstvo sada stoji između dve loše opcije.

Prva je nastavak pune savezničke saradnje sa Rusijom, uključujući energetsku, vojnu i industrijsku podršku. Takav put čuva strateški savez sa Moskvom, ali povećava rizik da Ukrajina počne da gađa beloruske objekte koje smatra delom ruskog ratnog sistema.

Druga opcija je privremeno političko distanciranje od Moskve, makar na najosetljivijim pitanjima, kako bi Minsk smanjio rizik po sopstvenu infrastrukturu.

Ali ni to nije jednostavno. Belorusija ekonomski, vojno i politički zavisi od Rusije. Prekid ili ozbiljno slabljenje saveza sa Moskvom otvorili bi pitanje stabilnosti samog Lukašenkovog sistema.

Zato naslovno pitanje nije samo dramatično, već realno: da li Lukašenko može da se odmakne od Moskve, a da ne ugrozi vlastitu poziciju?

BONUS VIDEO