Tramp se izlanuo! "Imam ljude za kopnenu invaziju..." Svet je upravo stao, koga ovo gura u sigurnu smrt - ostvaruje se najcrnji scenario

Njegova izjava odmah je otvorila pitanje da li Vašington priprema iskrcavanje na iransku obalu ili zauzimanje ostrva Hark, glavnog čvorišta za izvoz iranske nafte.

- Ne želim to da uradim - rekao je Tramp u intervjuu za Foks njuz, odgovarajući na pitanje da li rat sa Iranom može da preraste u kopneni sukob.

Potom je ostavio otvorena vrata za takvu operaciju:

- Ponekad vam je potrebna kopnena operacija, ali imamo druge ljude koji bi to uradili za nas - izjavio je predsednik SAD, ne precizirajući na koje države, saveznike ili vojne formacije misli.

Nije izdao naređenje, ali opciju nije zatvorio

Tramp nije saopštio da je doneta odluka o slanju američkih vojnika na iransku teritoriju, niti je otkrio da li Pentagon priprema konkretnu kopnenu akciju.

Njegova poruka, međutim, dolazi u trenutku kada SAD pojačavaju vazdušne udare, obnavljaju blokadu iranskih luka i gomilaju pomorske, vazdušne i kopnene snage širom Bliskog istoka. U regionu se nalazi više od 20 američkih ratnih brodova, stotine vojnih aviona i više hiljada marinaca sposobnih za brzo iskrcavanje sa mora.

Mogućnost da „drugi“ izvedu operaciju mogla bi da znači oslanjanje na regionalne partnere ili savezničke jedinice, ali Tramp nije imenovao nikoga. Zbog toga se njegova izjava za sada može tumačiti samo kao upozorenje Teheranu da kopnena akcija nije skinuta sa stola.

Ostrvo Hark prva moguća meta

Kao jedno od najverovatnijih mesta za eventualnu operaciju pominje se ostrvo Hark u Persijskom zalivu, kroz koje prolazi približno 90 odsto iranskog izvoza sirove nafte.

Sjedinjene Američke Države već su bombardovale vojne objekte na ostrvu, ali su tada poštedele glavne naftne terminale i skladišta. Tramp je Hark nazivao „krunskim draguljem“ Irana i ranije upozoravao da bi energetska infrastruktura mogla da bude uništena ukoliko Teheran nastavi da ugrožava plovidbu kroz Ormuski moreuz.

Foto: Google Maps

Zauzimanje Harkа omogućilo bi Vašingtonu da neposredno kontroliše glavni iranski izvozni terminal i dodatno preseče prihode Teherana. Takav potez bi, međutim, zahtevao desant, zauzimanje luke, neutralisanje iranske odbrane i dugotrajno držanje ostrva pod američkom ili savezničkom kontrolom.

Iranske snage su još tokom prethodne eskalacije pojačale odbranu Harka vojnicima, protivvazdušnim sistemima i minama, pripremajući se upravo za mogućnost američkog vazdušno-desantnog ili pomorskog napada.

Iskrcavanje na iransku obalu bilo bi krvavo

Drugi scenario je iskrcavanje na južnu iransku obalu, uz Persijski zaliv ili Ormuski moreuz. Takva akcija mogla bi da bude usmerena na zauzimanje luke, aerodroma, raketnih položaja ili područja sa kojeg iranske snage ugrožavaju brodove.

Problem za napadača počinje još pre nego što prvi vojnik stigne do obale. Prilazi mogu da budu minirani, desantni brodovi gađani protivbrodskim raketama, a helikopteri i transportni avioni izloženi iranskoj protivvazdušnoj odbrani.

Foto: Fotoilustracija

Snage koje bi ipak stigle do kopna našle bi se pod udarom dronova, artiljerije, minobacača, raketa i pešadijskog naoružanja. Istovremeno bi morale da prošire i obezbede zonu iskrcavanja kako bi na obalu stigli dodatni ljudi, vozila, municija, hrana, voda, gorivo i medicinska pomoć.

Kapetan američke vojske Danijel S. Hogestin upozorio je da su dronovi, obalske rakete, pomorske mine i unapred pripremljeni položaji potpuno promenili ovakve operacije.

- Ravnoteža u obalskom ratovanju snažno se pomerila u korist branioca - napisao je Hogestin u časopisu „Militari rivju“.

Snabdevanje bi bilo jednako opasno kao i samo iskrcavanje

Čak i ukoliko bi američke ili savezničke snage uspele da zauzmu deo obale, najteži posao počeo bi tek tada.

Svaka kopnena jedinica morala bi neprekidno da dobija municiju, rezervne delove, lekove, hranu, vodu i gorivo. Brodovi i helikopteri koji bi održavali takav most bili bi izloženi istim iranskim raketama i dronovima kao i prvi desantni talas.

Foto: Google Maps

Iran ima dugu obalu, veliki broj raketnih položaja i mogućnost da napada logističke pravce iz unutrašnjosti zemlje. Zbog toga kratko zauzimanje jednog cilja ne bi automatski značilo da SAD mogu bez ogromnih snaga i troškova da ga zadrže.

Američki vojni stručnjaci ranije su upozoravali da bi operacija na Harku bila posebno složena zato što bi pomorske snage morale da prođu kroz ili neposredno uz Ormuski moreuz. Kao alternativu pominjali su vazdušni desant, ali bi i on zahtevao veliku operaciju za uništavanje iranske protivvazdušne odbrane.

Više od 2.000 marinaca na brodovima „Boksera“

SAD već imaju jedinicu namenjenu upravo kriznim intervencijama i operacijama sa mora. U region je stigla 11. marinska ekspediciona jedinica (MEU), koja broji oko 2.200 marinaca i mornara.

Ona je raspoređena u okviru amfibijske borbene grupe predvođene brodom USS „Bokser“. U sastavu grupe nalaze se i amfibijski transportni brod USS „Portland“ i desantni brod USS „Komstok“.

Marinske ekspedicione jedinice imaju sopstvenu pešadiju, avijaciju i logistiku. Mogu da izvode prepade, evakuacije, zauzimanje ograničenih ciljeva i prebacivanje snaga sa brodova na obalu pomoću helikoptera, aviona sa vertikalnim poletanjem i desantnih plovila.

To ne znači da je naređena invazija. Prisustvo „Boksera“ ipak daje Trampu spremnu vojnu opciju ukoliko odluči da zauzme ostrvo, luku ili drugi ograničeni cilj na iranskoj teritoriji.

I 82. vazdušno-desantna divizija spremna za pokret

U američkim planovima važnu ulogu ima i 82. vazdušno-desantna divizija, čije jedinice mogu da budu raspoređene u roku od nekoliko sati.

Njeni padobranci obučeni su za brzo zauzimanje aerodroma, luka, mostova i drugih ključnih tačaka, posle čega bi na osvojeni prostor mogle da budu dopremljene teže jedinice.

Pentagon je još u martu razmatrao slanje brigade sa približno 3.000 pripadnika 82. divizije na Bliski istok, dok su njen komandni element i deo snaga pripremani za podršku američkim operacijama protiv Irana.

BONUS VIDEO