Šok obrt u američkom Kongresu! Putin iznenada dobio neočekivane vesti: Ako je od nekog očekivao podršku, od njih nije...

Deo američkih demokrata usprotivio se novom zakonu o sankcijama Rusiji, upozoravajući da bi predsednik SAD Donald Tramp mogao da dobije gotovo neograničena ovlašćenja za uvođenje carina, dok bi posledice kroz više cene na kraju snosili američki građani.

Predsednik poslaničke grupe Nove demokrate Bred Šnajder i predsednik njenog odbora za trgovinu i carine Don Bejer saopštili su da neće podržati Zakon o sankcionisanju Rusije, iako podržavaju oštre mere protiv Moskve i država koje joj pomažu.

Njihov glavni problem nisu sankcije ruskim zvaničnicima, bankama i energetskom sektoru, već odredba koja Trampu omogućava da bez dodatnog odobrenja Kongresa uvede carine do 100 odsto na robu iz zemalja koje kupuju najveće količine ruske nafte i gasa.

Šnajder i Bejer ocenili su da je zakon prikriveni pokušaj da se predsedniku SAD otvore vrata za novi talas carina protiv najvećih trgovinskih partnera Vašingtona, uz istovremeno ograničavanje mogućnosti Kongresa da zaustavi dalje širenje trgovinskog rata.

Prema njihovom stavu, Amerikanci ne mogu da podnesu još jedno povećanje cena izazvano carinama, dok bi takva politika mogla da oslabi i podršku Ukrajini koju predlagači zakona navodno žele da ojačaju.

Tramp dobija pravo da udari carinama od 100 odsto

Izmenjeni predlog zakona omogućio bi predsedniku SAD da uvede carine do 100 odsto na robu iz pet država koje kupuju najviše ruske sirove nafte i pet najvećih uvoznika ruskog prirodnog gasa.

Prema podacima koje su izneli saradnici predlagača, najveći kupci ruske nafte su Kina, Indija, Slovačka, Mađarska i Azerbejdžan. Među najvećim uvoznicima ruskog gasa nalaze se Kina, Francuska, Japan, Mađarska i Belgija.

Prethodna verzija predviđala je carine od čak 500 odsto, ali je ta odredba ublažena kako bi zakon dobio širu podršku u Senatu i saglasnost Trampove administracije.

Uvedeni su i izuzeci za države koje kupuju manje od 15 odsto ukupnog ruskog izvoza gasa i istovremeno preduzimaju konkretne korake da smanje tu zavisnost. Na osnovu tih pravila, Francuska, Japan, Mađarska i Belgija mogle bi da izbegnu carine, ali demokratski kongresmeni upozoravaju da su kriterijumi dovoljno nejasni da se spisak pogođenih država naknadno proširuje.

Posebno sporna tačka jeste to što predlog ne predviđa mehanizam kojim bi Kongres mogao da poništi Trampovu odluku o carinama. Predsednička ovlašćenja nemaju ni jasno određen rok trajanja, zbog čega kritičari strahuju da bi zakon mogao da bude korišćen mnogo šire od obračuna sa prihodima Rusije.

Foto: Profimedia

Demokrate: Ovo više nije zakon o Rusiji

Najviši demokrata u Odboru Senata za finansije Ron Vajden i kongresmen Ričard Nil takođe su upozorili da bi nove carine podigle cene za američke potrošače.

Kongresmen Gregori Miks, vodeći demokrata u Odboru Predstavničkog doma za spoljne poslove, podržao je odredbe protiv ruske energetike i takozvane flote u senci, ali je ocenio da je predlog u sadašnjem obliku pre svega prikriveno ovlašćenje Trampu da otvara nove trgovinske sukobe, uključujući i sa evropskim saveznicima SAD.

Protivnici zakona zato naglašavaju da ne traže ublažavanje pritiska na Moskvu. Njihov zahtev je da se sankcije usmere na ruske finansijske tokove, energetsku infrastrukturu i posrednike koji pomažu u zaobilaženju ograničenja, bez davanja novih i trajnih carinskih ovlašćenja Beloj kući.

Na udaru Putin, Centralna banka i „flota u senci“

Predlog, koji su u Senatu gurali republikanski senator Lindzi Grejem i demokratski senator Ričard Blumental, predviđa znatno širi paket od samih carina.

Sankcijama bi mogli da budu obuhvaćeni predsednik Rusije Vladimir Putin, visoki ruski politički i vojni zvaničnici, Centralna banka Rusije i veliki državni energetski projekti, uključujući Jamal LNG i projekte Arktik LNG 1, 2 i 3.

Zakon bi proširio američke mere i na stare tankere koji menjaju zastave i vlasničku strukturu kako bi prevozili rusku naftu mimo zapadnih sankcija. Sankcijama bi mogli da budu pogođeni brodovi, osiguravajuća društva, posrednici i članovi rukovodstva uključeni u takve operacije.

Tramp bi, međutim, istovremeno dobio mogućnost da odustane od pojedinih mera ukoliko proceni da je to u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država. To znači da bi predsednik mogao i da uvodi carine i da pravi izuzetke, što dodatno pojačava strah da bi sankcije postale sredstvo za trgovinsko pregovaranje sa Kinom, Indijom i drugim zemljama.

Grejemov zakon dobio otpor i među pristalicama Ukrajine

Predlog je bio jedan od glavnih projekata pokojnog senatora Lindzija Grejema, koji ga je razvijao zajedno sa Blumentalom. Posle Grejemove smrti, deo senatora zatražio je da zakon bude usvojen kao deo njegovog političkog nasleđa.

Grejem, kojeg su ruske vlasti ranije unele na svoj spisak terorista i ekstremista, tvrdio je da bi sekundarne sankcije i carine naterale najveće kupce ruske energije da smanje trgovinu sa Moskvom.

Njegovi naslednici u Senatu poručuju da zakon treba da preseče prihode od nafte i gasa kojima Rusija finansira rat. Šnajder, Bejer i drugi demokratski kritičari odgovaraju da bi pod tim obrazloženjem Tramp dobio novo oružje za globalni trgovinski rat, dok bi račun kroz skuplju robu ponovo stigao američkim porodicama.

Predlog zato više ne deli Kongres samo na pristalice i protivnike sankcija Rusiji. Prava borba vodi se oko pitanja ko će kontrolisati američku trgovinsku politiku - Kongres ili Donald Tramp.

BONUS VIDEO