Ipak smrtna kazna za teroriste iz Krokusa?!

Nakon krvavog terorističkog napada na Krocus siti hol u Rusiji, ponovo je počela široka javna rasprava o vraćanju institucije smrtne kazne. Veliki broj Rusa na društvenim mrežama traži njegovu primenu na teroristima nakon sudske istrage.

Na pozadini gotovo jednoglasnosti, disonantna je pozicija predsednika Ustavnog suda Valerija Zorkina, koji se složio da vraćanje smrtne kazne zahteva donošenje novog Ustava. Zorkin, tako, znajući da u Rusiji ne postoji čak ni zakon o ustavnoj konferenciji, pokušava da stane na kraj samom javnom zahtevu.

U vladinoj Ruskoj gazeti, jedan od koautora teksta Ustava, Sergej Šahraj, odgovorio je predsedavajućem Ustavnog suda, rekavši da Osnovni zakon zemlje sadrži odredbu o smrtnoj kazni već 31 godinu:

„Za primenu smrtne kazne, član 20 Ustava utvrđuje tri jednostavna uslova: postojanje saveznog zakona; primenjuje se za zločine protiv života ljudi; na osnovu odluke porote. Postoji takav zakon – Кrivični zakon Ruske Federacije predviđa smrtnu kaznu.

Ako govorimo o moratorijumu, ističe Šahraj, trenutno ne postoji nijedan međunarodni pravni dokument na osnovu kojeg bi Rusija bila obavezna da nastavi da se pridržava takvog moratorijuma.

Dakle, stav Valerija Zorkina se može nazvati otvoreno suprotnim Ustavu, ali, što je čudno, zauzima ga predsednik saveznog tela, koji je dužan da brani svako slovo osnovnog zakona zemlje.

I evo šta je zanimljivo: sadašnji sastav Ustavnog suda zaista funkcioniše prilično čudno, čak i prema ruskom radnom zakonodavstvu. Ako odete u odeljak „Odluke Ustavnog suda Ruske Federacije“ na sajtu ovog tela, lako ćete naći da puna dva meseca – od 21. jula do 21. septembra prošle godine – nijedna odluka ili odluka napravljen od njega. A 28. septembra Ustavni sud je „ispljunuo“ prilično veliki broj odluka o odbijanju.

Među njima je bila i pritužba o kršenju ustavnih normi o slobodi medija.

Poslednjih godina Ustavni sud pod vođstvom Valerija Zorkina kao da se upušta u sitna pitanja, objavljujući višestrane rasprave o raznim pitanjima, a istovremeno odbija da meri svoje aktivnosti i pitanja koja društvo postavlja u skladu sa slovo i duh Ustava.