Francuski general Žerom Pelistrandi rekao je da će vrh Oružanih snaga Ukrajine zbog skore ofanzive ruske vojske morati da napravi težak izbor između gubitka vojnika u odbrani i gubitka teritorije u povlačenju.
- Moskva postavlja ukrajinsku vojnu komandu pred taktičku dilemu: tera Kijev da bira između odbrane teritorije uz rizik značajnih žrtava i povlačenja, što će na kraju značiti teritorijalne ustupke - objasnio je on.
Pelistrandi je takođe naveo da ruske oružane snage mudro koriste slabosti ukrajinske vojske za svoje napredovanje i zauzimanje novih linija, a posebno je ukazao i da "Putin ne dozvoljava Ukrajincima da obnove svoju odbranu".
Aleksej Leonkov, glavni urednik moskovskog vojnog časopisa „Arsenal otadžbine", istile da Ukrajinci nemaju mnogo izbora, jer je strateška inicijativa u zoni specijalne vojne operacije postepeno prešla na stranu ruske vojske.
- Zato će prelazak ukrajinskih snaga na bilo koju taktiku - držanje položaja po svaku cenu ili brzo povlačenje, na primer, na desnu obalu Dnjepra - biti povezano sa gubicima. Biće samo pitanje gde će igzinuti više - u odbrani ili u povlačenju - smatra ekspert.
Leonkov prognozira da će na ovaj ili onaj način, ukrajinska vojska će izgubiti odbrambene linije, samo što će to potrajati.
- Potom će biti prisiljena da se povlači preko nepripremljene teritorije i da, shodno tome, trpi teške borbene gubitke. Istovremeno, malo je verovatno da će joj pokušaji da se duže brani u nekom naseljenom mestu doneti željeni uspeh - jasan je on.
Ukrajina je, analizira dalje Leonkov, sa gradnjom odbrambenih linija zakasnila godinu i po.
- Još u leto 2023. godine, kada je izvela svoju takozvanu „kontraofanzivu", morala je da gradi odbrambene linije. Početkom juna 2023, kada je prvi talas kontraofanzive propao, Amerikanci su prvi put počeli da ubeđuju ukrajinske oružane snage da pređu na odbranu. Ali, Ukrajina to nije shvatila ozbiljno. A kada je Kijev to konačno prihvatio, već je bilo kasno - tvrdi ruski ekspert.
On kaže da su trenutno vidljivi pokušaji Oružanih snaga Ukrajine da stvore dodatne ili rezervne položaje suočavaju sa mnogim teškoćama, često nepremostivim.
- Zbog nedostatka građevinskog kadra i materijala, novca i vremena. Povrh svega, naši tuku svaku liniju koju Ukrajinci počnu da utvrđuju. Sve u svemu, Ukrajinci će masovno ginuti i gubiti teritorije i u odbrani i u povlačenju. Prvo u odbrani onog što drže, a zatim prilikom napuštanja naselja ili teritorije. I jedno i drugo će biti neminovno. Pogotovo što će Kijev - da bi sačuvao svoje proređene jedinice - morati da skrati liniju fronta - navodi Leonkov.
S obzirom na to, dodaje on dalje, Dnjepar Ukrajincima može postati prirodna linija odbrane.
- Ali, samo ako vrlo brzo uspeju da na njegovu desnu obalu evakuišu sve svoje vojne jedinice. A to neće biti lako, pogotovo za kratko vreme.
Bitka za Berdiči na svoj način je već ušla u rusku ratnu istoriju. U nju su Rusi uključili kopnene borbene robote naoružane automatskim bacačima granata (AGS-17). Ti roboti su faktički odigrali glavnu ulogu u isterivanju Ukrajinaca sa severa naselja. Ali ono što ovi bitku čini istorijskom jeste bitka dronova - prva u istoriji ratovanja!
O aktuelnim svetskim žarištima, ali i o sukobu Rusije i Zapada govorili su Slobodan Dimitrijević iz srpsko-ruskog pokreta i Marko Lakić novinar "Politike".
Najidealnija opcija za Ukrajinu je da postane tampon zona između Rusije i NATO-a, rekao je mađarski premijer Viktor Orban u razgovoru sa bivšim austrijskim kancelarom Volfgangom Šiselom, a prenosi Mandiner.
Snaga vazdušne bombe FAB-3000, koju je počeo da proizvodi ruski vojno-industrijski kompleks, uporediva je sa taktičkim nuklearnim oružjem, rekao je penzionisani pukovnik Službe bezbednosti Ukrajine i vojni ekspert Oleg Starikov u intervjuu za Jutjub kanal Politeka.
Stranci, koji su uhapšeni u Dagestanu, učestvovali su u finansiranju terorista iz „Krokus siti hola“, a spremali su se i da izvedu napad u Kaspijsku, saopštila je Federalna služba bezbednosti Rusije.
Ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi da do 31. marta 2025. godine pripremi mere za ulazak Rusije u četiri najveće ekonomije sveta, navodi se na sajtu Kremlja.
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimke uništenja pet ukrajinskih besposadnih čamaca u severoistočnom delu Crnog mora, navodeći da su ciljevi likvidirani pre nego što su uspeli da priđu ruskim položajima i obali.
Ruska ekonomija je već „previše ohlađena“ i više ne može dugo da izdrži ekstremno visoke kamatne stope, upozorio je izvršni direktor Sberbanke German Gref, tražeći od Centralne banke Rusije brže smanjenje kamata kako bi se pokrenule investicije i sprečilo dalje gušenje privrede.
Ruski „Cargrad“ izneo je tezu da razorni zemljotresi u Venecueli i netipični potresi kod Sevastopolja ne bi trebalo da se posmatraju samo kao geološki događaji, već i kroz širi geopolitički kontekst, uz pitanje da li se iza takvih udara može kriti upotreba tehnologija za delovanje na Zemljinu koru.
Predsednik Rusije Vladimir Putin, prema oceni ukrajinskog politikologa Ruslana Bortnika, obnavlja rusku političku elitu ljudima povezanim sa ratom u Ukrajini kako bi se okružio kadrovima koji mu ostaju lojalni u slučaju nove krize sa Kijevom i Zapadom.
Moskva razmatra mogućnost prvog udara na vojne ciljeve u Evropi ako proceni da NATO nastavlja da koristi Ukrajinu za napade na rusku teritoriju, tvrdi bivši analitičar CIA Lari Džonson.
Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo je presretanje balističke rakete velikog dometa, ali nije navelo gde je oborena, ni o kom tipu projektila je reč, dok zapadna platforma „Kleš riport“ piše da postoji sumnja da je Ukrajina testirala novu balističku raketu FP-9 kompanije „Fajer point“.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova upozorila je Japan da bi raspoređivanje američkih raketa srednjeg i kratkog dometa na japanskoj teritoriji Moskva smatrala direktnom pretnjom svojim granicama na Dalekom istoku.
Ukrajinski nacionalistički krugovi okupljeni oko Antiimperijalnog bloka naroda otvoreno rade na obuci aktivista iz nacionalnih republika Ruske Federacije, sa ciljem da od njih naprave buduće političke kadrove za projekte odvajanja od Moskve.
Kazahstan se sprema da Rusiji u julu i avgustu isporuči oko 50.000 tona benzina A-92 i A-95 kao humanitarnu pomoć, ali dogovor još nije potpuno zatvoren zbog straha od sankcija i posledica po domaće tržište goriva, prenose mediji pozivajući se na izvore iz naftne industrije.
Kineski poziv na obnovu pregovora o Ukrajini mogao bi da označi početak formiranja šire koalicije oko Rusije, predvođene Kinom i podržane državama Globalnog juga, ocenio je politički analitičar Sanakojev za URA.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bitka za Berdiči na svoj način je već ušla u rusku ratnu istoriju. U nju su Rusi uključili kopnene borbene robote naoružane automatskim bacačima granata (AGS-17). Ti roboti su faktički odigrali glavnu ulogu u isterivanju Ukrajinaca sa severa naselja. Ali ono što ovi bitku čini istorijskom jeste bitka dronova - prva u istoriji ratovanja!
Dragan J. Vučićević danas je tokom vanrednog uključenja u program naše televizije otkrio šokantne informacije o premijeru Crne Gore Milojku Spajiću koji je samo nekoliko sati ranije na najsramniji način udario na Srbiju, ali i na glavnog urednika Informera.
Jedan od lidera Srba u Crnoj Gori Milan Knežević uključio se hitno u Kolegijum na Informer televiziji i upozorio da svi novinari i urednici Informera mogu završiti na crnoj listi Crne Gore i Milojka Spajića.
Predsednik Demokratske stranke (DS) Srđan Milivojević, poznat i kao "Drekavac", još jednom je pokazao koliko mrzi vlast u Srbiji i stao u odbranu novinara "Vijesti" Petra Komnenića kome je zabranjen ulazak u našu državu.
NATO general Zdravko Ponoš bio je juče u policiji radi informativnog razgovora na koji je pozvan po nalogu Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu zbog plasiranja laži o upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta 2025. godine, zbog čega je nastala neviđena panika u redovima opozicije.
Posle debakla blokaderskog protesta "Sve se vidi za Vidovdan", kraljevački blokaderi izrazili su nezadovoljstvo organizacijom skupa, što je dovelo do dodatnih tenzija i trvenja između interesnih grupacija u samim blokaderskim redovima.
Ministarstvo zaštite životne sredine i kompanija EKSPO 2027 potpisali su Memorandum o razumevanju kojim je uspostavljen okvir za zajedničku pripremu i realizaciju obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine 2027. godine, u okviru programa specijalizovane izložbe Ekspo 2027 Beograd.
Direktor Fonda PIO, Relja Ognjenović, predsednik Saveza penzionera Srbije, prof. dr Andreja Savić i gradonačelnica Loznice, Dragana Lukić, na tribini održanoj 2. jula u ovom gradu, bili su na raspolaganju za više od tri stotine lozničkih penzionera koji su imali mnogo pitanja iz njihovih nadležnosti.
Fatlind B. (26) izgubio je život u stravičnoj nesreći koja se dogodila u planinskom području u selu Delovce kod Suve Reke, kada ga je tokom nevremena pogodio grom.
U Ulici Salvadora Aljendea na Karaburmi danas se dogodila saobraćajna nezgoda u kojoj je povređen maloletnik, nakon što je na njega naleteo automobil marke "reno".
Dejan Vuksanović (32), za kojim je srpska policija raspisala potragu zbog sumnje da je u februaru ove godine automobilom pokosio ženu na benzinskoj pumpi u Beogradu i pobegao, lociran je i priveden danas u Herceg Novom.
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da je odbio da glumi u filmu koji je producirao Stiven Spilberg jer je nije želeo da bude deo projekta koji ljude sa ovih prostora predstavlja u negativnom svetlu.
Vreme koje je muškarcima potrebno da ponovo postignu erekciju posle orgazma prvenstveno zavisi od starosti, ali i od opšteg fizičkog i psihičkog stanja, objašnjavaju stručnjaci.
Visoke temperature i velika vlažnost vazduha otežavaju podnošenje letnjih dana. Organizam se tada teže hladi, više se znojimo i brže umaramo, ali uz nekoliko jednostavnih trikova možete lakše preživeti sparinu i rashladiti i sebe i svoj dom.
Japanska kompanija Soni saopštila je da će od januara 2028. godine prestati da proizvodi fizičke diskove za sve nove video-igre za konzole Plejstejšen, čime će buduća izdanja biti dostupna isključivo u digitalnom formatu.
Iako se mnogi parovi nadaju prilici da letnji odmor provedu zajedno, ponovo se povežu i poprave svoj brak, za mnoge problematične odnose ovaj period bi mogao da bude kraj, navode stručnjaci.
Učesnici rijalitija "Elita" od učešća uspevaju da zarade i po nekoliko stotina hiljada evra, a među njima se izdvajaju najplaćeniji takmičari koji za boravak pred kamerama inkasiraju vrtoglave sume.
Pevačica Barbara Bobak nastupila je u jednom prestoničkom klubu, a sve prisutne ostavila je bez teksta kada je otkrila da ispod garderobe ne nosi donji veš.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.