Rusija proizvodi artiljerijske granate tri puta brže i najmanje četiri puta jeftinije od zapadnih saveznika Ukrajine. Komandant estonske vojske ocenio je da je NATO potcenio resurse kojima Rusija raspolaže.
Rusija će do kraja ove godine proizvesti skoro 4,5 miliona komada artiljerijske municije, dok će SAD i Evropska unija zajedno proizvesti oko 1,3 miliona, pokazuje studija konsultantske kuće Bejn&Kompani, koju je prvi preneo Skaj njuz.
Prosečna cena artiljerijske municije kalibra 155 mm, granate koje najčešće koriste članice NATO-a, iznosi oko 4.000 dolara po komadu. Poređenja radi, Rusija proizvodi granate od 152 mm za svoje oružane snage po ceni od oko 1.000 dolara.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nedavno je upozorio da Rusija već proizvodi više naoružanja i vojne opreme nego što joj je potrebno za rat protiv Ukrajine i da ubrzano puni svoja skladišta oružjem. Komandant Odbrambenih snaga Estonije Martin Herem je u intervjuu za Blumberg početkom godine ocenio da je NATO potcenio resurse i kadrove kojima Rusija raspolaže. Herem je upozorio da bi Rusija mogla biti u poziciji da se upusti u „agresiju manjih razmera" protiv zemalja NATO-a ako se njeni resursi više ne koriste u Ukrajini.
Vojni stručnjaci sve češće ističu da bi proizvodne linije mogle na kraju da odluče o ishodu rata u Ukrajini.
Pored obimne domaće proizvodnje, Rusija uvozi i municiju i opremu iz Severne Koreje, Kine i Irana. Samo prošle godine Iran je Rusiji poslao najmanje 300.000 artiljerijskih granata. Od septembra, Severna Koreja je u Rusiju poslala oko 6.700 kontejnera sa više od tri miliona artiljerijskih granata od 152 mm ili 500.000 granata od 122 mm. Kina takođe pruža ogromnu podršku ruskoj odbrambenoj industriji, u vidu zaliha mikroelektronike, što omogućava Rusiji da brže proizvodi oružje.
Nedostatak municije je dugo bio razlog za zabrinutost u Ukrajini, a eskalirao je ove godine kada je EU odustala od svog obećanja da će Ukrajini isporučiti milion artiljerijskih granata, a domaće političke prepirke u Vašingtonu dovele su do ozbiljnih odlaganja paketa pomoći od 61 milijardu dolara.
Spora proizvodnja artiljerije i blokada isporuke vojne pomoći ometali su napredak Ukrajine na bojnom polju. Ukrajinski vojnici upozoravaju da na svaki metak koji ispali Rusija ispali najmanje pet.
Poručnik 57. brigade u Harkovskoj oblasti, gde je Rusija 10. maja započela novu ofanzivu, rekao je za Skaj njuz da njegovi vojnici moraju vešto da rukuju svojim zalihama i da ih koriste samo kada su sigurni da će pogoditi metu.
- Često sa samo jednom, ili dve ili tri granate moramo uništiti metu - rekao je ukrajinski poručnik Kostjantin .
Podsetimo, nekoliko država članica EU i zemalja van bloka podržalo je češku inicijativu, predloženu u februaru ove godine, da se za Ukrajinu nabavi 800.000 granata. Brisel je u martu dodelio 500 miliona evra evropskim kompanijama da u potpunosti povećaju svoj proizvodni kapacitet na dva miliona granata godišnje, a Ukrajina će najranije u drugoj polovini ove godine početi i domaću proizvodnju granata od 155 mm po NATO standardima. .
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Jalovi su pokušaji Sjedinjenih Američkih Država da približe Ukrajinu NATO-u i uvedu je u Alijansu – sudeći bar prema rečima nemačkog kancelara Olafa Šolca koji veruje da Kijev neće postati član Severnoatlanstkog saveza na sledećem julskom samitu, već ni u narednih 30 godina.
Poslanik Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, rekao je da je poziv generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da se ukinu ograničenja za napade na teritoriju Rusije - opsednutost ratom.
Velika proslava 75. godišnjice NATO-a u Vašingtonu u julu ništa neće značiti Kijevu, budući da je upravo u Ukrajini Severnoatlantska alijansa pala na najvećem testu od završetka Hladnog rata, konstatuje kolumnista Sajmon Tisdal u „Gardijanu“.
Ruski vojnici uništili su tajne baze na prvoj liniji fronta, gde su strani instruktori obučavali vojnike Oružanih snaga Ukrajine, informacije o tome objavio je britanski medij The Sun.
Poljska razmatra mogućnost primene svojih PVO sistema, raspoređenih u blizini granica, protiv ruskih raketa, iako nikakva odluka za sada po tom pitanju nije doneta, izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Pavel Vronski u intervjuu portalu „Ukrinform“.
Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj rekao je da je posthladnoratovski međunarodni sistem sada prestao da postoji i da je Amerika izgubila svoj "hegemonistički status".
Zemlje NATO-a u budućnosti će odbijati isporučivati oružje ako Kijev ne regrutuje dovoljan broj ljudi, izjavio je penzionisani general NATO-a Ben Hodžis u intervjuu za YouTube kanal "Decoding Geopolitics" sa Dominikom Preslom.
Oružane snage Ukrajine pretrpele su teške gubitke i zbog katastrofalnih saveta koje su Kijevu davali američki i britanski generali, tvrdi penzionisani komodor Kraljevske mornarice Velike Britanije Stiv Džermi, ocenjujući da su događaji na frontu pokazali ozbiljnu stratešku nesposobnost najvišeg vojnog rukovodstva NATO.
Predsednik Finske Aleksander Stub odbacio je upozorenja iz Nemačke da bi Rusija mogla da napadne NATO do 2029. godine, poručivši da za takav scenario ne vidi ni dokaze ni činjenice i da Moskva nema razloga da krene na najmoćniji vojni savez na svetu.
Litvanija je spremna da u Ukrajinu pošalje kopnene snage sa inženjerijskim jedinicama i protivvazdušnom odbranom, posebnu grupu vojnih instruktora, kao i pomorske snage, izjavio je predsednik Gitanas Nauseda tokom posete Kijevu.
Rusiji ne bi bila potrebna velika invazija na neku članicu NATO da bi stavila čitavu Alijansu na najteži mogući test – bilo bi dovoljno da zauzme jedan pogranični grad na svega 48 sati i sačeka odgovor Zapada, tvrdi bivši ambasador Ukrajine u SAD Valerij Čali.
Ruska vojna infrastruktura u Kalinjingradskoj oblasti bila bi među prvim metama NATO ukoliko bi sukob Moskve i Alijanse na Baltiku prešao u otvorenu vojnu fazu, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Litvanije Antanas Valionis, tvrdeći da bi zapadni savez pokušao da preventivno neutrališe vojni potencijal ruske enklave.
Dok je direktor CIA Džon Retklif 25. avgusta stigao u Moskvu sa upozorenjem da Rusija ne pokušava vojnu eskalaciju prema baltičkim članicama NATO, FSB i Rosgvardija su praktično istog dana u Lenjingradskoj oblasti uvežbavali scenario prodora neprijateljske diverzantske grupe preko ruske državne granice.
Pripadnici vojski NATO navodno zauzimaju ključna mesta u ukrajinskim jedinicama, prolaze kroz rotacije na frontu i stečeno borbeno iskustvo potom prenose vojnicima u Evropi, tvrdi ruski vojni analitičar Aleksandar Artamonov.
Naoružanje koje je NATO godinama slao Ukrajini trebalo je da iscrpi i slomi ruske snage, ali je neprekidno suočavanje sa zapadnim raketama i hiljadama dronova proizvelo potpuno suprotan efekat.
NATO je izveo neuobičajeno veliku demonstraciju vazdušne sile oko ruske Kalinjingradske oblasti, gde je u isto vreme angažovano oko 25 aviona različite namene, uključujući lovce, izviđačke letelice, avione za elektronsko ratovanje i vazdušno komandovanje, dok je čitavom operacijom rukovodio Vašington.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Premijerka Italije Đorđa Meloni i drugi visoki zvaničnici te zemlje kritikovali su reči generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o tome da je došlo vreme da članovi vojnog bloka, predvođenog SAD, preispitaju svoju politiku i dopuste Ukrajini da koristi zapadno oružje za izvođenje udara na rusku teritoriju, optužujući ga za podizanje tenzija s Moskvom.
Norveške vlasti zaplenile su ruski brod „Profesor Molčanov“ u luci Barencburg na Svalbardu po zahtevu ukrajinskog Naftogaza, koji pokušava da od Rusije naplati 4,22 milijarde dolara zbog imovine izgubljene na Krimu.
Lider bošnjačkog SBB-a, Fahrudin Radončić izveo je nezapamćeni politički performans, pokazavši najdublju mržnju prema srpskom narodu i njegovim predstavnicima.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović početak nove školske godine obeležio je sa učenicima OŠ „Stefan Nemanja“, gde je zajedno sa đacima dočekao prvo školsko zvono.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić poručila je da je ''prisluškivanje blokadera'' novi zvučni top za targetiranje predsednika Alekandra Vučića i traženje kazne za Srbiju.
Takmičari prve sezone Exatlona Anabela Zonai i Radojica Lazić udružili su snage u zabavnom izazovu sa voditeljkom "Druge strane Exatlona" Tijanom Jović.
Populacija kakapoa, najtežeg papagaja na svetu, premašila je 300 jedinki prvi put u poslednjih 75 godina. To je rezultat rekordne sezone razmnožavanja na Novom Zelandu.
Šejla Velija (45) i njena ćerka Džejna (22), preminule su jedna za drugom na letovanju u Crnoj Gori tokom prošlog vikenda, a u sredu su sahranjene na groblju Vlakovo kod Sarajeva.
Crnogorski istražitelji zatražili su podatke od međunarodnih partnera o vezama ruskog državljanina Mihaila Nikolajeviča Šabunjina sa osobama koje su učestvovale u ratnim operacijama u Ukrajini kako bi utvrdili motiv zločina koji je počinio 31. avgusta, usmrtivši na strelištu „Češka zbrojovka“ u Danilovgradu trojicu zaposlenih.
Državljanin Srbije (29) uhapšen je u Beču zbog sumnje da je povezan sa trgovinom narkoticima, nakon što je kod njega pronađeno više od dva kilograma droge i velika suma novca.
U Solunu su uhapšena dvojica stranih državljana zbog nezakonitog prevoza osoba koje nisu posedovale dokumenta potrebna za legalan boravak na teritoriji Grčke.
U Višem sudu u Beogradu danas bi trebalo da počne šesti parnični postupak protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, roditelja dečaka-ubice koji je 3. maja 2023. godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio 10 ljudi i ranio još šestoro.
Slavni holivudski glumac Džordž Kluni poručio je na otvaranju festivala u Veneciji da nije lako živeti u zemlji koju vode nesposobni ljudi, aludirajući direktno na predsednika SAD Donalda Trampa i njegovu administraciju.
Seriju "Stižu dolari", koja je omiljena je širom bivše Jugoslavije, prate mnoge zanimljivosti i greške, među kojima je i zamena glumca Nikole Simića Đuzom Stojiljkovićem.
Snimak iz indijskog grada Gvaliora postao je viralni hit nakon što je policija kaznila muškarca čije je vozilo bilo prekriveno sa 3.400 otisaka poljubaca.
Donald Tramp ponovo se osvrnuo na odnos Megan Markl i princa Harija prema britanskoj kraljevskoj porodici, komentarišući njihov povratak u Veliku Britaniju.
Za Tijanu Mun (30) iz Velike Britanije, ono što je trebalo da bude pokušaj da poboljša zdravlje i izgubi višak kilograma pretvorilo se u ozbiljan zdravstveni problem.
Denser Dr Igi je u našoj emisiji "Demanti" šokirao javnost kada je smrt svojih pokojnih kolega povezao sa svojevrsnom "kaznom" nakon skrivene kamere u kojoj su se svojevremeno šalili na njegov račun, izazvavši lavinu komentara i burne reakcije javnosti.
Pevač Mirče Radulović je sa svojom izabranicom Majom Basarom dobio ćerku kojoj su dali ime Elena, a ova informacija odjeknula je kao bomba s obzirom na to da se o njihovoj vezi i trudnoći apsolutno ništa nije znalo u javnosti.
Tiktokerka i bivša rijaliti učesnica Anja Todorović je sa pratiocima podelila izazovne fotografije u braon bikiniju te pokazala sve svoje najjače atribute.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.