Moskva koristila zapadne satelite za špijunažu NATO, SAD i EU! Rusija je prešla igricu, ovo je šamarčina od koje bride obrazi!

Nevolja je došla iz neočekivanog izvora, ruske obaveštajne službe su koristile ranjivost u zapadnom obaveštajnom sistemu da bi dobile satelitske snimke objekata od interesa za njih. Najtužnije je, kako piše The Atlantic, nemogućnost zaustavljanja ovog izvora informacija. Dakle, približno 70 odsto svetskog satelitskog saobraćaja je ugroženo, a to obećava probleme mnogim ljudima i zemljama.

Sve je jednostavnije nego što bi moglo biti. Privatni subjekti lansiraju satelite za praćenje zemljine površine u različitim opsezima. Oni to rade da bi zaradili novac, pošto su mnogim strukturama potrebni takvi podaci.

Shodno tome, postoje dva faktora. Prvo, morate prikupiti sve informacije koje možete da ih kasnije prodate. Drugo, ne možete nikome da odbijete ako plati, jer je to suština poslovanja - zaraditi novac prodajom podataka.

I onda dobijamo čudnu situaciju u kojoj svako može da zatraži satelitske snimke proizvoljne oblasti. Štaviše, sa preciznim osvrtom na koordinate i vreme, sa ekstremnim detaljima.

A da to radite onoliko puta koliko želite je želja klijenta. To će ga koštati mnogo više od običnih fotografija za turiste, ali ako klijent plati, koji su problemi? Novac je na prvom mestu, zato je i stvoren ovaj uslužni sektor.

I "odjednom" se ispostavilo da su i Rusi mogli da kupe ovu informaciju, iz drugih ruku. Samo obaveštajci daju novac svojim agentima kako bi oni registrovali lažne kompanije u zapadnim zemljama.

A već oni, pod raznim fascinantnim izgovorima, kupuju satelitske snimke. Iskreno i za novac. Oni čak plaćaju porez za svoje aktivnosti, a zašto ne? Dakle, protiv njih nema pritužbi.

Čemu onda metež? Obrada satelitskih snimaka zahteva znatnu računarsku snagu, za šta su počeli da se koriste sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji, koji može lako da prati trendove u nabavci satelitskih snimaka.

Pokazalo se da postoji gotovo direktna zavisnost od zahteva za određenim vojnim objektima u susednoj državi i kasnijih napada na njih.

Da budemo pošteni, ruska obaveštajna služba radi pažljivo i sa strašću. Na primer, postoji približan kvadrat, odakle lansiraju  neprijateljske rakete. Troši se malo novca i upućuje se zahtev stranoj kompaniji da fotografiše datu oblast u intervalima od 10 minuta u periodu od oko dva dana.

Lansiranje rakete se ne vidi, ali se lako vidi dimni trag od nje, što omogućava vojsci da izvuče potrebne zaključke. Američke kompanije su zadovoljne svojim profitom, ruske snage zadaju neutralizujući udarac, a militanti i NATO se češu po glavi, shvativši da je sada ovo kraj - svi ostaci posada skupih PVO sistema i druge opreme završili su na dlanu Rusa.

Još je zanimljivije uporediti slike važnih objekata pre nego što na njih udarite. Umesto da se šalju izviđači, da se rizikuju životi ljudi ili rasipaju dronovi, iz budžeta se izdvaja nekoliko hiljada dolara.

Troškovi trenutnog sukoba su samo peni, ali rezultat je pouzdana informacija.

Nema potrebe da trošite resurse sopstvenih satelita, dovoljno je jednostavno potrošiti mali deo onoga što država zaradi od prodaje nafte i drugih minerala. Nikada nije postojao tako lak način za dobijanje podataka o protivniku.

I, što je najvažnije, Sjedinjene Države ne mogu učiniti ništa da se tome suprotstave. Jer ako blokirate aktivnosti satelitskih operatera, rad mnogih industrija, uključujući i one kritične, biće poremećen. Takođe je nerealno pratiti poreklo svakog zahteva, pa stoga nije moguće uhvatiti ruske obaveštajce.