KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Bitka za sveti grad - Beograd na izborima 2. juna

Beograd je sveti grad. U njemu je stolovao Sveti despot Stefan Lazarević, sin kneza Lazara. Veliki srpski i evropski hrišćanski vladar koji je gradio mostove između Istoka i Zapada.

Beograd je simbol srpskog stradanja i vaskrsenja. Grad-heroj razaran je više od 30 puta. Kao nijednu drugu evropsku prestonicu, bombardovali su ga i Austro-Ugari 1915, i Nemci 1941, i angloamerički ’’saveznici’’ 1944, a onda – svi zajedno 1999. godine. Uvek su bili opsednuti željom da ga pokore – vojno i politički. Mnogi to žele i danas, ali sveti grad opstaje kao svetionik slobode i pobede na ušću Save i Dunava.

Posle oslobođenja od Turaka, Beograd je srpska prestonica od 1841. godine. Izgrađene su Saborna crkva i Bogoslovija, dvorski kompleks na Topčideru, štamparija i pošta, telefonske linije, a od 1892. počinje elektrifikacija i izgradnja vodovoda. Snaženje Beograda kao centra Balkana donelo je porast broja stanovnika: od 70.000 žitelja 1900. godine, već 1941. imao je 300.000 stanovnika.

Ubrzano je rastao i razvijao se 1930-ih zahvaljujući viziji kralja Aleksandra i ruskih emigranata poput Nikolaja Krasnova, koji su iznedrili prelepe građevine. Čudesni razvoj prekinut je silom nemačkog okupatora 1941, kada je sveti grad dobio novih 50.000 mučenika. Posle oslobođenja 1944, komunistički pobednici streljali su na hiljade ljudi iz predratne elite i napravili novu, komunističku „elitu“, dobrim delom antisrpsku i ateističku. Njihovi potomci i danas jurišaju na Beograd sa istim antisrpskim idejama, predstavljenim kao proevropske i građanske.

Beograd je 1990-ih ponovo otvorio vrata za nevoljnike iz ratova. Svako je bio primljen raširenih ruku i dobio pravo da napreduje. A Beograđani smo i mi koji smo treća generacija u Beogradu, i oni koji su već mnogo pokolenja u Beogradu. Kao i oni koji su došli pre 30 godina, ili pre tri meseca. Razvojem Beograda nastala su nova gradska naselja, ali je sve to naš Beograd. I Čukarica i Novi Beograd. I Stari grad i Palilula i Rakovica i Savski venac. I Voždovac i Vračar i Zvezdara. I Zemun i Grocka i Barajevo i Lazarevac. I Mladenovac i Obrenovac i Surčin i i Sopot. Ali, „opoziciona elita“ ne vidi Beograd dalje od svog kafića u „krugu dvojke“. Oni mrze predgrađa Beograda koja imaju dušu, mrze narod koji ih neće, mrze svog predsednika. Građani beogradskih naselja za njih su „ljudi koji dolaze u grad samo subotom u tržni centar“. Sramno!

Zahvaljujući predsedniku Vučiću Beograd je otvoren za investicije sa Istoka i Zapada, ali se vraća i srpskoj suštini. Više nije samo prestonica Srbije, već i svih Srba, sa obalom reke posvećenoj Jasenovačkim žrtvama. A život Beograda spustio se baš na te reke koje su simbol stradanja. Sada su na njihovim obalama najlepše i najviše građevine u ovom delu Evrope. Ekonomsko i političko uspravljanje Beograda i Srbije krunisano je podizanjem spomenika ocu otadžbine, Stefanu Nemanji. Njega pripadnici lažne elite mrze jer je stvorio srpsku državu.

Beograd je u velikoj ekonomskoj i investicionoj ekspanziji. Nikao je čitav novi grad – Beograd na vodi. Lepotom plene Skaj lajn, Kula West, Novo Ušće, Prokop... Obnovljeni su Narodni i Muzej Savremene umetnosti, izgrađen je Klinički centar. Kao dragulj blista Hram Svetog Save.

Projekat EXPO biće najveći razvojni zamajac Beograda i cele Srbije. Saobraćajne probleme grada rešiće izgradnja metroa, sa prve dve linije 2028. godine. Rešenje kanalizacije je nova kanalizaciona mreža koja će voditi u fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Naše reke biće čiste u bliskoj budućnosti. Gradi se nova autobuska stanica, važni mostovi, sajamska hala, desetine hotela, nova komunalna i putna infrastruktura. Imaćemo Nacionalni stadion dostojan velike sportske nacije, i mnogo novih zelenih površina. Beograd će po izgledu postati svetska metropola. Sve to će doprineti rastu zaposlenosti u Beogradu, povećanju plata i penzija. Prosečna plata u prestonici 2027. biće 2.000 evra. 

Opozicionar Savo Manojlović hoće da zaustavi najveći srpski razvojni projekat EXPO. Dobrica Veselinović, Lazović i Ćuta su u zeleno-levoj koaliciji “Zajedno”, čija su ideološka sabraća iz hrvatske koalicije “Možemo” potpuno uništila Zagreb.

Beograd im se ne sme dati da ga unište. Budućnost Beograda je velika jedino ako garant njegovog razvoja budu Vučić i njegov tim. Jedino će Vučić obezbediti ravnomeran razvoj Beograda u interesu svih njegovih građana i opština. 

Izbori nikada nisu igra. Iako lokalni, izbori 2. juna za Beograd su od izuzetne važnosti. Zato je Zapad uložio toliko novca, medijske i političke podrške opozicionim listama koje će zastupati njihove interese.

I baš zato je mnogo važno 2. juna izaći na izbore. Ne verujte u priče o “lakoj pobedi” Vučićeve liste, jer to plasiraju sa ciljem da “uspavaju” birače. Nema pobede bez izlaska na birališta i naših glasova. Našeg jedinstva. Na izborima se bira budućnost Beograda i Srbije. 

Na izborima se bira mir, stabilnost i razvoj.

Zato se na izborima glasa za Beograd sutra.