U nekom trenutku će i pitanje interesnih sfera između SAD i Rusije doći na dnevni red, to je nezaobilazno. EU je nemoćna da spreči taj po sebe katastrofalni scenario
Za globalnu bezbednost i ukupne međunarodne odnose, bez obzira što za sada nije na vidiku, „Jalta 2.0" bila bi dobra. Ali, za EU to bi, po svoj prilici, predstavljalo pravu katastrofu. Neko mora i da plati ceh „velikih dogovora", piše Dušan Proroković iu Instituta za međunarodnu poitiku! Njegovu analizu prenosimo u celini!
Da li nam sledi „Jalta 2.0"? Poslednji razgovor američkog i ruskog predsednika neki su okarakterisali i tako! Zapravo, pojam „Jalta 2.0" prvi put je upotrebljen 2017. godine u kontekstu razgovora Donalda Trampa i Vladimira Putina.
Tada je ovakav mogući scenario od strane „prodemokratskih" američkih analitičara kvalifikovan kao ekstremno negativan. Jer, povuklo bi za sobom brojne ustupke Rusima i legitimizovalo Putinovu „agresivnu politiku".
Naravno, i 2017. godine i danas teško je govoriti o „novoj Jalti". Najpre zbog toga što su sporazumu Staljina, Ruzvelta i Čerčila iz 1945. godine prethodile brojne aktivnosti, uključujući i čuvenu konferenciju u Teheranu.
Gde je Evropa?
Zatim i zbog toga što se „razgraničenje" u Evropi odigravalo ne samo u skladu sa političkim dogovorima, već i u skladu sa vojnim napredovanjem. Takođe, otvoreno je i koliko se može razmatrati teza o „podeljenom kontinentu". Podrazumeva se, po interesnim sferama.
Danas, em su okolnosti drugačije, pa je nemoguće određivati interesne sfere po matrici od pre 75 godina, em nije jasno zašto bi to odgovaralo SAD i Rusiji kao dugoročno rešenje. Najlojalniji saveznici SAD su u centralnoistočnoj Evropi i u taj projekat Vašington je investirao previše da bi se svega tako lako odricao.
Sa druge strane, ključni trgovinski partneri Rusije su u zapadnoj Evropi, zašto bi se to zanemarivalo zarad širenja interesne sfere na prostore sa kojima je obim saradnje u svakom pogledu niži!? Razgovori o strateškoj stabilnosti trebalo bi da se vode o načelima, pravilima igre koja će svi poštovati, to je način za obnavljanje poverenja, a ne o novom „kasapljenju teritorija".
Nesumnjivo, ako se ovim pravcem nastavi, u nekom trenutku i pitanje teritorija dođe na dnevni red, to je nezaobilazno. Samo, od toga se ne polazi, niti taj dogovor može ličiti na onaj stari.
Naposletku, međusobni odnosi su takvi da ništa ne ukazuje kako brzog i sveobuhvatnog dogovora može biti. Možda se i ne nastavi ovim pravcem.
Foto: Reuters/Fotoilustracija
Nepoverenje je onoliko, broj „kritičnih tačaka" ogroman, nestabilnost izražena, mogućnost provokacija i incidenata sa destruktivnim potencijalom velika. „Jalta 1.0" predstavljala je susret saveznika. Istina, sa različitim pogledima na uređenje sveta i suprotstavljenim ideologijama, ali ipak - saveznika u borbi protiv fašizma!
Koliko su danas SAD i Rusija saveznici? Imaju li zajedničkog neprijatelja? Ili su neprijatelji jedni drugima?
Najupečatljivija sličnost, koja podseća na „staru Jaltu" jeste uloga Evrope u svemu ovome. Još tačnije, u današnjim uslovima - uloga EU!
Koliko se EU pita u ovim razgovorima o strateškoj stabilnosti Evrope? Odgovor je kratak: nimalo!
Ričard Sakva, jedan od najboljih poznavalaca postsovjetskog prostora i pogotovo Rusije u anglosaksonskom svetu poručuje: „U rešavanju krize između Moskve i Vašingtona NATO i EU nisu bitni. O svemu će odlučivati američka administracija, iako će morati da pridobije svoje saveznike i Kongres SAD. Ali, ako Rusija i SAD ne uspeju da se dogovore, alternativa će biti rat".
Najpre Tramp i Putin, a sada Bajden i Putin raspravljaju o bezbednosti Starog kontinenta u bilateralnom formatu. Što se pozicije Putina tiče, to je i razumljivo. SAD predvode NATO, svaka računica vezana za nacionalnu bezbednost Rusije polazi od te činjenice. Eventualni dogovor sa SAD automatski znači i dogovor sa NATO.
Stara praksa
Međutim, što se pozicije Bajdena tiče, ovo je i pomalo iznenađujuće. Ili nije iznenađujuće? Sam Bajden, ali i mnogi iz njegove sadašnje administracije kritikovali su Trampov odnos prema „evropskim saveznicima". Otuda i veće oduševljenje u zapadnoevropskim prestonicama nakon proglašavanja pobede Bajdena, nego u SAD.
Ali, čini se da je Bajden nastavio praksu svog prethodnika. Prvo razgovara sa Putinom, onda se formiraju ekspertski timovi, počnu da stižu predlozi o „novim pravilima igre" čak i javno saopšteni, a „evropski saveznici" ostaju na „repu događaja", informisani u meri koliko im to i kako im to prenese američka diplomatija ili pretpostavljajući o čemu se zapravo radi na osnovu analiza „medijskog sadržaja".
Evropski političari, bilo da se radi o evrobirokratiji ili državnim liderima, naravno, ovo neće priznati, glumataće kako su u toku. Ipak, to je sve blef.
Suštinski, oni su pred izborom dva loša rešenja. Prvo, da prihvate stvari kakve jesu i stave sudbinu u ruke Vašingtona. Kako Bajden ili onaj koji će iza njega doći preseče, tako će biti.
Ako SAD zarate sa Rusima - ratovaće i oni, bez obzira na posledice. Ako se SAD dogovore sa Rusima - prihvatiće dogovor, bez obzira na posledice. Ako se utvrđuju nove interesne sfere pa ih SAD „prepuste" Rusima - i to je neminovnost, bez obzira na posledice.
Kada se stavi sudbina u tuđe ruke, kraj procesa je jasan. Drugačiji i ne može biti, osim u američkim akcionim filmovima. S obzirom koga sve gledamo na „evropskoj političkoj sceni", nesumnjivo je da ne manjka i onih koji veruju da je to i istina. U tim filmovima Rusi su uvek ružni, glupi, prljavi i zli, i što je najvažnije - gubitnici.
Drugo rešenje je da svojevrsnim „subverzivnim delovanjem" nateraju Vašington da u budućim razgovorima u kalkulaciju uzme i njihove interese.
Foto: AP/Reuters/Fotoilustracija
Kako se te „subverzivne akcije" mogu manifestovati zavisi od slučaja do slučaja. Za ovakav pristup nisu svi sposobni, takvih je tek nekoliko centara u Evropi, onih koji imaju ne samo adekvatnu vojnu, političku i ekonomsku moć, već i razvijene institucije i organizovane obaveštajno-analitičke resurse. Uz to, ovakav pristup sa sobom nosi i velike rizike, pa zato čak i među onima koji poseduju moć, institucije i resurse nije sasvim izvesno ko će mu pribeći.
Uglavnom, za globalnu bezbednost i ukupne međunarodne odnose, bez obzira što za sada nije na vidiku, „Jalta 2.0" bila bi dobra. Manje ili više dobra, bilo bi tu dobitnika i gubitnika, no bolja od tekućeg stanja i eventualnog kontinentalnog oružanog konflikta.
Ali, za EU to bi, po svoj prilici, predstavljalo pravu katastrofu. Neko mora i da plati ceh „velikih dogovora".
Evropska unija radi nad novim sankcijama protiv Rusije koje mogu da je liše proizvoda neohodnih Moskvi za realizaciju strateških ambicija. Eventualne američke sankcije Rusiji mogle bi da izazovu finansijsku paniku i da zadaju ozbiljan udarac globalnoj ekonomiji, upozorava Njujork Tajms
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Evropska unija radi nad novim sankcijama protiv Rusije koje mogu da je liše proizvoda neohodnih Moskvi za realizaciju strateških ambicija. Eventualne američke sankcije Rusiji mogle bi da izazovu finansijsku paniku i da zadaju ozbiljan udarac globalnoj ekonomiji, upozorava Njujork Tajms
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević danas je prekinuo prvi Kolegijum na našoj televiziji kako bi saopštio najnoviju vest - Srbija je uzvratila udarac Crnoj Gori.
Tokom vikenda zatvara se obilaznica oko Soluna, pa će srpski turisti koji krenu put mora morati da se naoružaju strpljenjem i tražiti alternativne pravce.
Ribolovački podvig ostvarili su Amel Bronja iz Sjenice i njegov sin Emil (18), koji su na Sjeničkom, odnosno Uvačkom jezeru, ulovili "zverku" tešku čak 45 kilograma
Tog 2. jula 1960. godine glavna tema u zemlji, bar sudeći prema izgledu naslovne strane "Večernjih Novosti" tog dana, bio je odlazak na letovanje. Za razliku od današnjice kada se na more odlazi uglavnom svojim automobilom ili avionom, pred Jugoslovenima tog vremena stajao je samo jedan izbor: voz.
Policija u Nišu, u saradnji sa leskovačkom policijom, a po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Leskovcu, uhapsila je S. M. (68) iz Leskovca, zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Dejan Stojić, vlasnik autolimarske radnje u Staroj Pazovi i jedan od osumnjičenih za ubistvo Aleksandra Nešovića, zvanično je priznao krivicu, postavši tako drugi okrivljeni koji je odlučio da sarađuje sa nadležnim organima.
Viši sud u Nišu ukinuo je meru prilaska, sastajanja i komunikacije M.M.M. i M.M. iz Niške Banje sa sinom koji se nalazi u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu jer je 5.oktobra 2023. godine sa 37 uboda nožem ubio svog školskog druga, Andreja Simića (13).
U nastavku akcije na suzbijanju sive ekonomije policijski službenici MUP, UKP, SSK, Odeljenja za suzbijanje privrednog kriminala i PU Prokuplje, u saradnji sa Poreskom policijom Odseka Niš, podneli su krivičnu prijavu Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju protiv V. M. (44) iz Novog Sada i S. J. (55) iz Futoga, zbog sumnje da su izvršili krivično delo poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost.
Američki novinar Taker Karlson najavio je da će pomoći u osnivanju nove političke stranke, nakon što se razišao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom i Republikanskom partijom zbog američkog učešća u ratu protiv Irana.
Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke najoštrije je danas osudilo snažan napad Rusije na Kijev i obećalo da će nastaviti da podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv Moskve.
Četiri odrasle osobe uhapšene su zbog optužbi da su ugrožavali decu, nakon što je u utorak u kući u selu Hamden na jugu Ohaja, otkriveno 16 dece kojima je bila potrebna medicinska pomoć.
Kultno ostvarenje "Ko to tamo peva" krije brojne anegdote sa snimanja, a jedna do sada neispričana, otkriva kakav je nepopravljivi šaljivdžija bio legendarni glumac Dragan Nikolić.
Glumac Predrag Miki Manojlović kaže da je odbio da glumi u filmu koji je producirao Stiven Spilberg jer je nije želeo da bude deo projekta koji ljude sa ovih prostora predstavlja u negativnom svetlu.
Dolaskom toplijih dana češće se mogu pojaviti zmije u dvorištima i baštama, pa mnogi traže način da ih oteraju. Jedno od najčešće pominjanih rešenja je obična soda bikarbona, koju većina već ima u kući.
Stari hleb ne mora da završi u kanti. Uz nekoliko jeftinih sastojaka koje već imate u frižideru, pretvorite ga u carski ručak ili večeru koja nestaje sa stola za tren.
Promena u hodu psa može da bude mnogo više od običnog znaka starenja. Novo istraživanje pokazuje da upravo ovaj detalj može da ukaže na razvoj demencije.
Leto donosi sunce, more i visoke temperature, ali upravo tada farbana plava kosa zahteva posebnu pažnju. Poznati frizer Peđa Božić otkriva za Informer.rs da su UV zraci, morska so i hlor najveći neprijatelji plave kose jer isušuju vlas, narušavaju njenu strukturu i utiču na postojanost boje.
Kvin Devita (24), osnivačica kompanije za avanturistička putovanja "Outer Current Club", doživela je neprijatno i traumatično iskustvo tokom boravka u Tihom okeanu.
Otac rijaliti učesnice Maje Marinković Radomir Marinković Taki oglasio se posle medijske ilegale i poprvi put reagovao na brutalne uvrede Asmina Durdžića na račun njegove ćerke.
Iako je danas Beograd zahvatila kiša, sve ukazuje na to da će publiku na velikom solističkom koncertu Milančeta Radosavljevića na Tašmajdanu dočekati mnogo lepše vreme.
Promena veroispovesti jedna je od najintimnijih odluka koje čovek može da donese, a kada su u pitanju javne ličnosti ovakvi potezi uvek izazovu veliku pažnju.
Pevač Jakov Jozinović danima je u žiži javnosti zbog navodne veze sa Džejlom Ramović, a njegov uspeh na estradi nedavno je komentarisala i Marija Šerifović.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.