Odrastao kao Francuz, igra za Srbiju, a sada otkriva: Zezali su me zbog Vidića, ali Srbe svi znaju

* Fali nam disciplina u finišu meča, kada to rešimo, možemo svakog da dobijemo * Srpski sam počeo kasno da učim jer sam bio tvrdoglav * Zezali su me Francuzi jer sam navijao za Nemanju Vidića * Kad sam ušao u sport svi su znali za srpsko ime Dragan zbog sportista poput Dragana Stojkovića Piksija

Naša reprezentacija od sutra nastupa na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i pokušaće da se dokopa kvalifikacija za Olimpijske igre u Parizu ove godine. Bio je to samo jedan od povoda za razgovor sa rukometašem Vesprema Draganom Pešmalbekom, momkom koji je rođen i odrastao u Francuskoj, nastupao čak i za tamošnju moćnu seniorsku reprezentaciju, ali na kraju je završio u redovima "orlova".

Može li Srbija konačno da napravi veliki rezultat na važnom takmičenju?

- Mi se uvek dobro spremamo i treniramo, ali fali nešto. A to nešto je što mi ne igramo protiv dobrih ekipa svih 60 minuta. Pokazali smo već protiv nekih velesila da možemo da držimo top nivo 45-50 minuta, ali fali nam i tih poslednjih deset, i kad to rešimo, dobijaćemo i najbolje ekipe na svetu.

U grupi ste sa Islandom, Crnom Gorom i Mađarskom. Da li može biti mač sa dve oštrice to što nema nijedne velesile?

- Svi su jaki, Island možda na papiru i ima bolje igrače nego mi, ali to i nije bitno, naša ekipa je najjača! Igramo jedan za drugog i taj duh mora da nas krasi i u Nemačkoj.

 

Prošlo je skoro tri godine otkako ste odlučili da igrate za Srbiju. Da li vam je bilo teško da se prilagodite?

- Uvek je uživanje igrati za Srbiju. To što sam prihvatio poziv Srbije jedna je od najboljih odluka u mom životu. Bio sam uplašen na početku i moj srpski je bio lošiji, ali svi su mi pomagali.

Otac vam je Francuz, majka Srpkinja, ali ste tek pre nekoliko godina počeli da učite srpski. Zašto?

- Bio sam mnogo tvrdoglav kao klinac, a i tamo gde sam živeo, blizu Rena u malom mestu, nisam imao sa kim da pričam srpski. Moja mama Snežana Krstić, koja je rođena u Loznici, ali je pre selidbe u Francusku zbog rukometa živela u Valjevu, pričala je takođe francuski kako bi ga usavršila.

Kako je bilo biti Dragan među Francuzima?

- Jao, niko nije mogao da izgovori moje ime. Govorili su Dragon, pa sam stalno morao da ispravljam i profesore u školi. Kad sam ušao u sport, nekako je bilo lakše, svi su znali moje poreklo, svi su znali za srpsko ime Dragan zbog sportista poput Dragana Stojkovića Piksija.

Pratite li vi fudbal?

- Igrao sam fudbal za mlađe kategorije Rena do 16. godine, trenirao sam kao nenormalan, međutim nisam uvek bio sa prvom ekipom i nije to bio sport za mene. Onda sam prešao na rukomet, počeo sam, dakle, kasno da treniram, pa sam morao više da radim, dva puta dnevno smo trenirali, imali smo i individualne treninge... Bilo je jako teško, tehniku nisam imao kao drugi, ali brzo sam ih stigao.

Imate li možda fudbalskog idola, a da je Srbin?

- Da, Nemanja Vidić! Obožavao sam ga kao klinac, strašan je igrač bio u Mančester junajtedu i isto su me zadirkivali Francuzi jer sam navijao uvek za njega.