I U CRVENOJ I U ZELENOJ ZONI! Načelnik VMA Vukosavljević: Borba traje i ne smemo da se opustimo ni na trenutak!

Epidemija virusa korona pretvorila je većinu bolnica u Srbiji u ustanove za lečenje osoba obolelih od Kovida-19, a funkciju nekovid bolnice, one koja tokom celog dana prima sve hitne slučajeve, imaju samo VMA i Urgentni centar KC Srbije

Njihov rad je zbog toga intenzivniji. O tome svedoči podatak da je na VMA pregledano i zbrinuto toliko pacijenata koliko se u redovnoj situaciji pregleda za dve i po godine. Kako je danas teško odvojiti kovid od nekovid pacijenata jer se zbrinjavaju sva urgentna stanja, VMA je postala bolnica u kojoj postoji i "zelena" i "crvena" zona.

Vojnomedicinska akademija pod opsadom korone, reči su koje simbolično opisuju stanje u kome se našla ta ustanova 2020. godine. Sigurno će u njenim analima ta godina biti zabeležena kao posebna, jer su se zaposleni u njoj prvi put susreli sa epidemijom zarazne bolesti takvih razmera, koja je na probu stavila ne samo vojno zdravstvo već i ceo zdravstveni sistem zemlje.

Naime, epidemija virusa korone pretvorila je većinu bolnica u Srbiji u ustanove za lečenje osoba obolelih od Kovida-19, a u Beogradu su funkciju nekovid bolnice, dakle onih koje su 24 časa otvorene za sve hitne slučajeve sa teritorije Beograda, uže centralne Srbije i dela Vojvodine, imale samo dve – VMA i Urgentni centar KC Srbije.

Foto: www.mod.gov.rs

– Borba traje i ne smemo da se opustimo ni za trenutak. VMA je pod velikim pritiskom. Od uvođenja vanrednog stanja u Prijemno-trijažnom odeljenju Centra hitne pomoći VMA urađeno je 72.735 pregleda, u Centru hitne pomoći 57.706 pregleda, a od toga je bilo 8.367 prijema i više od 11.600 operativnih zahvata. Preko Poliklinike VMA obavljen je prijem 17.440 pacijenata. Dakle, imamo 250 odsto više pacijenata nego u istom periodu prošle godine, ali ne i nas. U stvari, ima nas manje na Banjici, jer je više od 250 ljudi u timovima van VMA. Vojnomedicinska akademija više nije samo na Banjici, ona je srce koje kuca svuda u Srbiji – ističe načelnik VMA pukovnik prof. dr Mirosav Vukosavljević u poslednjem raportu.

Takav obim posla i toliko angažovanje VMA nije moglo da prođe medijski nezapaženo. Novinari su naveliko opisivali stanje koje su videli. Čitaocima su iznosili niz ličnih sudbina pacijenata koje su bolest i muka doveli do prijemno-trijažnog šatora ispred VMA i Centra hitne pomoći, a bilo je reči i o preopterećenosti medicinskog osoblja u epidemiji. Mi vam predstavljamo široko polje angažovanja i danonoćnog rada lekara, medicinskih sestara i tehničara u oko 180.000 m² zgrade na Banjičkom visu od trenutka proglašavanja epidemije.

SREDA JE SVAKI DAN U NEDELJI

Od uvođenja vanrednog stanja Vojnomedicinska akademija je postala dežurna zdravstvena ustanova za lečenje i vojnih i civilnih nekovid pacijenata. Takva odluka doneta je po nalogu republičkog Kriznog štaba za suzbijanje Kovida-19, nakon konsultacije sa ekspertskim timom lekara iz Kine, jer VMA nije mogla zbog sistema centralne ventilacije da prima i leči pacijenate obolele od virusa korona.

I pre uvođenja vanrednog stanja na VMA su vršene pripreme za postupanje u mogućoj epidemiji. U Sektoru za lečenje formiran je Krizni tim koji je od početka sagledavao situaciju i izradio akcioni plan za postupanje u uslovima epidemije Kovida-19. Jedan od osnovnih postulata akcionog plana bio je da se formira Prijemno-trijažno odeljenje, da se organizaciono i kadrovski ojača Centar hitne pomoći (CHP), kako bi se omogućili što bezbedniji uslovi za pregled nekovid pacijenata, zaštitilo zdravstveno osoblje i sprečio ulazak infekcije na VMA.

– Na početku pandemije imali smo svakodnevne sastanke na kojima smo razmatrali brojne teme vezane za što bolje funkcionisanje bolnice u uslovima pandemije s ciljem da pružimo adekvatnu medicinsku negu i lečenje obolelih, a da istovremeno maksimalno zaštitimo zdravstveno osoblje – kaže pukovnik prof. dr Nenad Perišić, načelnik Grupe klinika interne medicine.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Za načelnika Centra hitne pomoći dva meseca pre početka epidemije postavljen je opšti hirurg, potpukovnik doc. dr Milan Jovanović, koji je uspeo da organizuje rad u njemu i uspostavi saradnju sa civilnim kolegama. On kaže da je na VMA i pre epidemije bilo moguće specijalističko lečenje civila, jer je Centar hitne pomoći bio svake srede dežuran za sve hitne slučajeve sa teritorije Beograda. Međutim, od 15. marta za njih je sreda postala svaki dan u nedelji.

– Naša misija je da uspešno zbrinemo sve medicinski ugrožene građane Srbije koji nam se obrate za pomoć za sva druga oboljenja i medicinske probleme i na raspolaganju smo im 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji. A kako je ovo ipak vojna institucija, mogu da kažem da smo svi u prvim rovovima sve dok je to potrebno – ističe doc. dr Jovanović.

Iako su im burni svi dani i noći otkako je počela epidemija korone, doc. dr Jovanović pamti 15. jul, kada su u CHP imali 478 pregleda, 12 hirurških intervencija, tri intervencije u angio-sali i primili 46 pacijenata na bolničko lečenje. Prema njegovim rečima, uspeli su da sačuvaju zdravstveni sistem te ustanove od pucanja zahvaljujući vojnoj organizaciji jer njihove pripreme nisu započele 15. marta sa proglašenjem vanrednog stanja, već mnogo ranije.

– Do "pucanja sistema" nije došlo i zaslugom zaposlenih. Naši lekari i srednje medicinski kadar dali su svoj maksimum. Niko iz Centra hitne pomoći VMA nije uzimao godišnji odmor, a mislim i da se bolovanja mogu izbrojati na prste jedne ruke. Svi smo shvatili ozbiljnost situacije koja je od nas zahtevala dodatno angažovanje i tako smo i radili. Zdravlje populacije je bilo ugroženo i mi smo morali da budemo kao vojska – u prvim redovima. Nažalost, bilo je dana kad hodnicima naše hitne pomoći nije moglo da se prođe od gužve, ali drago mi je što su ljudi razumeli situaciju i što znaju da cene da je sve što radimo u njihovom interesu – ističe doc. dr Jovanović i dodaje da je najteži bio period drugog pika pandemije.

Foto: Informer DN/Aleksandar Jovanović Cile

I Ministarstvo odbrane i Ministarstvo zdravlja su nam od prvog dana maksimalno izašli u susret, tako da nismo oskudevali ni u čemu, od potrebnog medicinskog materijala do zaštitne opreme za lekare i medicinsko osoblje. Uostalom, činjenica je da je u Centru hitne pomoći VMA od 127 zaposlenih do sredine oktobra samo jedan oboleo od Kovida-19, a to govori da smo imali dovoljno zaštitne opreme i da smo je adekvatno koristili.

NA PRVOJ BORBENOJ LINIJI

Da bi se Centar hitne pomoći održao postavljeno je, kao neka vrsta predstraže, Prijemno-trijažno odeljenje. To je vojna poljska bolnica pod šatorima razvijena ispred zgrade na Banjici. Podseća na ratnu poljsku bolnicu na prvoj liniji fronta.

– Mi i jesmo u ratu, ali je ovog puta neprijatelj nevidljiv. Samo treba istrajati u disciplini jer neprijatelj uvek može da se vrati jači i smrtonosniji – kaže dr Jovanović.

Svi pacijenti pre nego što uđu u zgradu VMA prolaze kroz Prijemno-trijažno odeljenje koje se sastoji iz četiri segmenta. Ispred prvog se meri temperatura. Na osnovu tog parametra, ali i kliničke slike, specijalizovani tim procenjuje da li će obaviti i brzo testiranje na Kovid-19 ili će se uraditi dodatne analize krvi i snimanje pluća.

– Testom se može detektovati infekcija sedam dana od njenog početka, ali i antitela koja su tu ako je pacijent preležao infekciju. Dovoljna je jedna kap krvi iz prsta i rezultat je vidljiv nakon 15 minuta od nanošenja. Ako test pokaže da je virus u organizmu, rade se krvna slika i snimak pluća, a nakon toga se pacijent šalje na PCR test. Ako pacijent ima znake infekcije, upućuje se u kovid bolnice, a ako ima samo svoju osnovnu bolest i nije inficiran virusom, usmeravamo ga ka Centru hitne pomoći na dalju obradu, prihvat i lečenje na VMA – objašnjava načelnik CHP.

Međutim, u trećem epidemijskom talasu ulaže se još više truda da bi se razvrstali pacijenti na one koji imaju redovnu bolest i one koji boluju od kovida.

– Sada nam dolazi ogroman broj pacijenata sa povišenom temperaturom, simptomima kašlja, gubitkom čula mirisa, ukusa, a imaju i svoje tegobe poput infarkta miokarda, upale slepog creva, vezanih creva. Maksimalno se trudimo da infekcija ne dospe u zgradu i zarazi ostale pacijente koji zahtevaju našu negu zbog drugih oboljenja – kaže dr Jovanović i dodaje da niko ko im se obrati nema razlog za strah da neće biti na vreme i adekvatno medicinski zbrinut.

Foto: Tanjug

U danima decembra, posle višemesečnog intenzivnog rada, nije lako ni medicinskim radnicima.

– Ovo je naš posao, nemamo izbora i dokle god budemo mogli mi ćemo pružati pomoć. Niko nije kriv za ovakvu situaciju, tako je kako je, davali smo sve od sebe tako će biti i ubuduće – rekao je potpukovnik doc. dr Jovanović i još jednom podsetio da Kovid-19 ne možemo pobediti tako što
ćemo se praviti da ne postoji. Brojni pacijenti nisu ni znali da su pozitivni, zbog blage kliničke slike, a bilo je čak i onih koji nisu imali temperaturu.

ANGAŽOVANJE INTERNISTA NA VIŠE FRONTOVA

U borbi protiv Kovida-19 VMA ima i dodatni front – angažovanje medicinskog i nemedicinskog osoblje te ustanove u kovid bolnicama. Kao primere pukovnik prof. dr Vukosavljević navodi kovid bolnicu u VMC "Karaburma" i privremenu kovid bolnicu u beogradskoj Štark areni.

– Vojna bolnica na Karaburmi bori se protiv kovida od početka aprila, a VMA daje 99 posto osoblja za funkcionisanje te bolnice i to ne samo medicinskog već i logističkog i svakog drugog – ističe načelnik VMA i naglašava da je i komandno osoblje privremene kovid bolnice u Štark
areni takođe sa VMA.

– U ovoj situaciji pokazalo se da je samo timski rad formula za uspeh u borbi protiv pandemije. Mi smo trenutno u „medicinskom ratnom stanju” i svakodnevno radimo na podizanju medicinske "borbene gotovosti". Tokom ovog perioda najviše su bile opterećene, pored CHP VMA i trijažnog odeljenja, Klinika za urgentnu i interne medicinu, Klinika za plućne bolesti, Klinika za kardiologiju, Klinika za infektivne i tropske bolesti, Klinika za gastroenterologiju, čak i Klinika za hematologiju, jer je morala da primi hematološke onkološke pacijente iz drugih zdravstvenih ustanova – kaže sagovornik i dodaje da je u takvim uslovima otežan rad
medicinskih tehničara i lekara.

Foto: Prinstcreen Studio B

– U bolnicu se primaju hitna internistička stanja i bolesnici sa malignim bolestima. U nekoliko navrata rađene su hitne kardiološke, gastroenterološke intervencije i operacije životno ugroženih čak i kovid pozitivnih pacijenata, uz maksimalne mere zaštite osoblja. Takvi bolesnici
su nakon toga premeštani u kovid bolnice.

On objašnjava kako razlikuju kovid od nekovid pacijente

– Testovi kao što su PCR i brzi antigenski test su neophodni u svakodnevnoj kliničkoj praksi, ali nisu, kao što znamo, apsolutno pouzdani. Čak iako su negativni, a imamo tipičnu kliničku sliku, jasne druge laboratorijske i morfološke pokazatenje, možemo na osnovu toga biti sigurni da se radi o Kovid-19 bolesti.