RUSIJA OBJASNILA KAKO STVARI STOJE KAD JE SRBIJA U PITANJU! Povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova od strane više zemalja menja stvar u osnovi! NIŠTA NEĆE BITI ISTO!
Podeli vest
Deset zemalja u Africi i na Bliskom istoku nameravaju da povuku priznanje nezavisnosti Kosova, prenelo je srpsko izdanje "Politika", pozivajući se na svoje izvore. Kako se navodi, nazivi država još nisu obelodanjeni tako da SAD neće pokušati da vrše pritisak na njih
Međutim, napominje se da su Beogradu već date garancije za preduzimanje takvog koraka ako Kosovo ponovo pokrene pitanje svog priznanja na međunarodnom nivou nakon završetka godišnjeg moratorijuma na kampanju Prištine za priznavanje nezavisnosti i lobiranje Beograda za povlačenje priznanja. Sporazum ističe u septembru ove godine.
Srbi nikada neće prihvatiti odluke međunarodnih predstavnika kojim se srpski narod proglašava za genocidan. Jedini cilj ovakvih odluka jeste slabljenje našeg naroda na Balkanu, rušenje dejtonske Republike Srpske i njeno utapanje u centralizovanu Bosnu i Hercegovinu u kojoj bi srpski narod bio manjina bez političkog značaja. Oni koji donose ovakve odluke protiv Srba, žele da čitavu Bosnu i Hercegovinu vrate tri decenije nazad, u nove podele i sukobe, umesto da se priča o budućnosti i istinskom pomirenju Srba i Bošnjaka, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović
03.08.2021
15:26
Srbija poštije obaveze
Istovremeno, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je naglasilo da se vlasti i dalje pridržavaju svojih obaveza prema ovom sporazumu.
- Vašingtonskim sporazumom uspostavljen je sporazum da Beograd neće voditi kampanju za povlačenje priznanja, a Priština zauzvrat, neće aplicirati za članstvo u međunarodnim organizacijama i voditi novu kampanju za priznanje. Ispunjavamo svoje obaveze i pridržavaćemo ih se - rekao je ministar spoljnih poslova Srbije, Nikola Selaković.
Međutim, primetio je da, ako Priština prekrši moratorijum, Beograd "zna šta treba da uradi".
Izjavu ministra spoljnih poslova podržao je i njegov zamenik Nemanja Starović. U intervjuu za RT, primetio je da je Beograd spreman na sve korake Prištine, uključujući kršenje Vašingtonskog sporazuma.
- Mogu da potvrdim da u državnom vrhu Srbije nema naivnosti koja bi nas učinila nespremnim za adekvatan odgovor na kršenje Vašingtonskog sporazuma od strane Prištine - rekao je Starović.
Rekao je i da postoje zemlje koje žele da preispitaju svoju odluku o Kosovu bez uticaja Beograda.
Godišnji "odmor"
Podsetimo, moratorijum je bio jedna od tačaka sporazuma koje su srpski lider Aleksandar Vučić i tadašnji premijer delimično priznatog Kosova Avdulah Hoti potpisali 4. septembra 2020. godine u Vašingtonu uz posredovanje tadašnjeg predsednika SAD-a Donalda Trampa. Istovremeno, kako je naglasio Vučić, srpsko rukovodstvo i kosovski Albanci potpisali su odvojene bilateralne sporazume sa Sjedinjenim Državama. Prema tome, rekao je on, Kosovo nije priznato kao subjekat međunarodnog prava.
- Potpisali smo bilateralni sporazum sa Sjedinjenim Državama, važno je da to nije trilateralni sporazum. Dakle, sporazum ne priznaje Kosovo kao subjekat međunarodnog prava - citira TASS predsednika Srbije.
Prema Staroviću, Srbija je imala koristi od ovog moratorijuma, budući da su stalni sukobi sa predstavnicima samoproglašene republike i njenim pokroviteljima na međunarodnoj sceni "bili teret za srpsku diplomatiju i otežavali sprovođenje ukupnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije".
- S tim u vezi ... neka vrsta godišnjeg odmora bila nam je jako korisna. Namera moratorijuma je bila da donekle stiša atmosferu kako bi se stvorio ambijent za dijalog o meritumu Beograda i Prištine, čemu je naša strana apsolutno posvećena i ne vidi drugu alternativu - rekao je zamenik ministra za RT.
On je takođe naglasio da bi Beograd bio spreman da produži ovaj period ako proces rešavanja odnosa sa Prištinom krene u pozitivnom smeru.
- Međutim, poslednjih meseci čitava međunarodna zajednica postala je ubeđena da Priština čak nema nameru da sprovede nijednu od svojih obaveza navedenih u Briselskom sporazumu iz 2013. godine. Niti će ispuniti sporazume zaključene u Beloj kući pre manje od godinu dana - dodao je Starović.
U međuvremenu, Mihail Lobanov, vanredni profesor na Lomonosovu, izrazio je mišljenje da bi učinak ovih deset zemalja bio veoma koristan za Srbiju, jer bi se to moglo protumačiti kao velika pobeda Beograda.
- Sada je za Srbiju korisno što bi deset zemalja istovremeno povuklo priznanje Kosova, što bi bio uspeh koji se može uporediti sa efektom eksplozije bombe na Balkanu, uključujući i to što neće proći nezapaženo kod EU - objasnio je Lobanov u intervju za RT.
On je takođe predložio da Srbija shvati nerealnost stupanja u kontakt sa aktuelnim rukovodstvom Kosova, koje zauzima prilično agresivan i kategoričan stav u pregovorima. Stoga ovakve poruke o namerama niza zemalja „mogu biti neka vrsta odgovora na klizanje procesa".
Dijalog traje, pa traje
Podsetimo, Beograd i Priština pregovaraju o postizanju mira od 2013. godine. Međutim, 2018. godine su prekinuti pregovori zbog pogoršanja situacije u regionu. Tada su kosovske vlasti uvele trgovinske dadžbine protiv Srbije po stopi od 100%. Na to je Aleksandar Vučić rekao da Beograd nema nameru da pregovara u takvim uslovima. Međutim, u julu 2020. pregovori između srpskih vlasti i kosovskih Albanaca nastavljeni su posredstvom Evropske unije. Kako je izvestio šef evropske diplomatije Žozep Borelj, Brisel se zalaže za potpisivanje sveobuhvatnog konačnog pravnog obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Kako napominje "Politika", kosovski predsednik Vjosa Osmani posetila je Tokio u okviru Olimpijade, gde se sastala sa tamošnjim premijerom Jošihideom Sugom. Ona je nazvala Japan strateškim partnerom i zatražila da podrži Prištinu u njenim zahtevima za članstvo u međunarodnim organizacijama i sticanje novog priznanja.
Foto: Fotoilustracija
Ranije je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izdao saopštenje da će tražiti priznanje Kosova na međunarodnom nivou. Konkretno, prema njegovim rečima, namerava da razgovara o ovom pitanju sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom na Generalnoj skupštini UN-a.
- Radimo naporno kako bismo osigurali da u svetu ima više zemalja koje priznaju Kosovo. U ovoj fazi moramo ponovo razmotriti ova pitanja na sastancima sa Bajdenom na marginama Generalne skupštine UN-a ove godine. Želeli bismo zajedno tražiti priznanje Kosova i ponudićemo mu ovu opciju - rekao je Erdogan.
Kao odgovor na to, Aleksandar Vučić je podsetio da je nemoguće davati bilo kakve izjave o statusu Prištine do septembra, naglašavajući da će pokušati da utiče na svog turskog kolegu i njegove poglede na samoproglašenu republiku.
- Pokušaću da razgovaram s njim. Do 1. septembra moramo se suzdržati od pokušaja ubeđivanja (zemalja da povuku priznanje Kosova), ali ako počnu pre tog vremena ... Turska je velesila, Erdogan je veliki lider, ja sam mali i beznačajan, ali Srbija nije tako mala da ne pokuša da to spreči - rekao je Vučić.
Nemanja Starović je naglasio da je Srbija u proteklih nekoliko godina uspela da ubedi 18 država da preispitaju svoju odluku da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
- Tako je ukupan broj država koje priznaju ilegalno otcepljenje naše južne pokrajine smanjen na manje od polovine ukupnog broja članica UN. Istovremeno smo uspeli da sprečimo pokušaje takozvane republike Kosovo da se pridruži brojnim međunarodnim organizacijama, poput UNESKO-a i Interpola - rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Srbije u razgovoru za RT.
Istovremeno, Milovan Drecun, poslanik iz vladajuće Srpske napredne stranke, predsednik skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, priznao je da na strani Prištine postoje prilično jaki međunarodni igrači, uključujući SAD i Tursku.
- Očekujemo jaku kampanju iz Prištine, koja naravno, sama po sebi ne može ništa učiniti, ali će imati vrlo snažnu podršku brojnih zapadnih zemalja koje će pokušati osigurati njeno napredovanje na međunarodnoj sceni - rekao je Drecun za RT.
Međutim, naglasio je, Srbija takođe ima snažnu podršku za svoje interese iz Rusije i Kine.
Istog mišljenja je i Georgij Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.
"Nedavno je Srbija, uz podršku Rusije, vodila određenu političku kampanju protiv Kosova i postigla niz uspeha, što izaziva veliku nervozu i u Prištini i u Vašingtonu", objasnio je on u intervjuu za RT.
Sami sebi neprijatelji
U međuvremenu, stručnjaci se slažu da Kosovo sada nije u tako povoljnoj poziciji da brani svoje zahteve za nezavisnošću kao ranije. Kažu da je to na mnogo načina rezultat neobuzdane politike novog kosovskog premijera, Aljbina Kurtija.
- Priština sprovodi veoma agresivnu kampanju netrpeljivosti prema srpskom narodu koji živi na Kosovu i Metohiji. Odbacuju i sve inicijative koje Srbija predlaže za približavanje u okviru ekonomske saradnje zemalja regiona - objasnio je Drecun u razgovoru za RT.
- Posebno je Kurti neprijateljski raspoložen prema inicijativi "Otvoreni Balkanž". Dakle, sve namere Prištine su jasne: da vodi politiku čiji je cilj stvaranje još veće napetosti, izazivanje sukoba i destabilizacije ne samo u odnosu na Kosmet i Beograd, već i uopšte, unutar celog regiona - rekao je Drecun.
Foto: Reuters/Fotoilustracija
Zauzvrat, Nemanja Starović je naglasio da Aljbin Kurti, još žešće od svojih prethodnika, odbacuje svaku ideju kompromisa.
- Odbijanjem implementacije prethodno potpisanih sporazuma on potpuno obesmišljava čitav proces dijaloga. Iako se takvi stavovi Kurtija suočavaju s kritikama iz većine glavnih gradova političkog Zapada, u ovom trenutku ne postoje naznake da će konkretne mere uslediti na ionako blagu, retoričku osudu - rekao je Starović.
U takvim okolnostima, dodao je on, u Beogradu raste zabrinutost zbog mogućih jednostranih mera Prištine koje bi ugrozile bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji.
Strahove zamenika ministra Mihail Lobanov je nazvao opravdanim. Prema njegovim rečima, ponašanje sadašnjih vlasti na Kosovu svedoči o nemogućnosti vođenja bilo kakvih pregovora sa njima.
- Za razliku od prethodnog kosovskog rukovodstva, koje je išlo na sporazume i pregovore sa Beogradom, sadašnje demonstrativno ne stupa u kontakt, pokušava da isprovocira rukovodstvo Srbije, da ga razbesni. U takvoj situaciji nema potrebe govoriti o konstruktivnom planu pregovora - rezimirao je ekspert.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Realno
pre 2 godine
I da svi povuku priznanje, niko od vlasri iz srbije tamo ne sme ni da pridje. Da nam "odobre intervenciju", niko se ne bi odazvao na mobilizaciju, i da se odazovu, izgubili bi rat, i da dobijemo rat, tamo opet niko od srba ziveti nece.
Cemu onda sluzi ova besmislena tragikomedija?
Milosevic je priznao odcepljenje Kosova 1999. I to je gotovo, hvala Bogu!
Srbi nikada neće prihvatiti odluke međunarodnih predstavnika kojim se srpski narod proglašava za genocidan. Jedini cilj ovakvih odluka jeste slabljenje našeg naroda na Balkanu, rušenje dejtonske Republike Srpske i njeno utapanje u centralizovanu Bosnu i Hercegovinu u kojoj bi srpski narod bio manjina bez političkog značaja. Oni koji donose ovakve odluke protiv Srba, žele da čitavu Bosnu i Hercegovinu vrate tri decenije nazad, u nove podele i sukobe, umesto da se priča o budućnosti i istinskom pomirenju Srba i Bošnjaka, rekao je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović
Ukrajina neće moći odmah da primi ceo iznos zamrznutih ruskih sredstava ako ih Zapad zapleni, prenosi Rojters, pozivajući se na visokog zvaničnika američkog Ministarstva finansija.
S obzirom da ruske trupe napreduju i da se efikasno koriste klizne bombe, najkritičniji problemi za ukrajinske oružane snage ostaju nedostatak municije, dobro obučenih trupa i sposobnosti protivvazdušne odbrane, napisao je kolumnista Njujork tajmsa Mark Santora.
Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić oglasio se na društvenim mrežama oko izbora zakazanih za 2. jun i opleo po koaliciji okupljenoj oko tajkuna Dragana Đilasa.
Lider takozvane koalicije "Srbija protiv nasilja" Dragan Đilas još se nije oglasio povodom odluke predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić da se beogradski i lokalni izbori održe 2. juna, ali zato jeste automehaničar iz Berlina.
Predsednik Stranke Srbija centar Zdravko Ponoš izjavio je da ponuda koju je objavila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić da će lokalni izbori biti istog dana kad i beogradski, odnosno 2. juna, "nije dobra".
Direktor Centra za odgovorne medije Marko Matić istakao je danas da odluka predsednice Skupštine Ane Brnabić da objedini beogradske i druge lokalne izbore za drugi jun odudara od demokratskih standarda, ali da je, zarad mira u kući i smirivanja tenzija u društvu, vlast napravila maksimalan mogući ustupak.
U novom izdanju Info večeri o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope, opoziciji, ali i o sramnoj rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici, govorili su gosti analitičar Veljko Jovanović, potpredsednica SRS Vjerica Radeta, državni sekretar Đorđe Dabić, Goran Đorđević, advokat, analitičar Slobodan Josipović.
Rezolucija o lažnom genocidu u Srebrenici bila je glavna tema emisije Rat uživo. O toj nepravdi i pritisku Zapada govorili su gosti bivši ministar policije RS Tomo Kovač, prof. Branko Nadoveza, sa Instituta za noviju istoriju, prof. Radomir Milašinović sa Fakluteta bezbednosti u Beogradu i Nebojša Kuzmanović direktor Arhiva Vojvodine.
U Info danu o sramnoj rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici, govorili su Saša Milovanović, direktor "Srpskog Telegrafa" i novinar Aleksandar Gajović.
Inspektori Četvrtog odeljenja beogradske policije priveli su večeras glumca i političkog aktivistu Sergeja Trifunovića i to nakon što su kod njega našli nekoliko grama opojne droge, nezvanično saznaje Informer!
Suđenje Zoranu Marjanoviću, koji je optužen za ubistvo supruge Jelene (33) 2. aprila 2016. godine na nasipu Crvenka u Borči, biće nastavljeno sutra u Višem sudu u Beogradu.
Darko Simić, nekadašnji zamenik predsednika OO DS Lazarevac i simpatizer Miroslava Aleskića odavno je poznat javnosti, ne po obavljanju svoje funkcije i pristojnom ponašnju, već po spopadanju žena čemu su svedočile i prepiske koje su ugledale svetlost dana.
Više tužilaštvo u Zaječaru saopštilo je da se ispitivanje svedoka nastavlja sledeće nedelje kada će biti saslušan Dušan Janković, otac osumnjičenog Srđana Jankovića.
19. APRILA 1972. godine rođen je legendarni brazilski fudbaler Rivaldo. Afirmisao se u Palmeirasu, pa igrao za Deportivo La Korunju, Barselonu, Milan, Kruzeiro, Olimpijakos, AEK... Sa Brazilom je bio prvak sveta 2002, sa Milanom prvak Evrope 2003, a Zlatnu loptu je dobio 1999. godine.
Poznati su prvi polufinalisti Lige Evrope! Fudbaleri Atalante, Rome i Bajer Leverkuzena i Marseja igraće u završnici drugog po jačini elitnog takmičenja.
U preostala dva revanš meča četvrtfinala Lige Konferencija, plasman dalje i šansu da se bore za finale obezbedili su Klub Briž, koji je slavio protiv PAOK-a sa 2:0, dok je Fenerbahče ispao nakon izvođenja jedanaestaraca.
Evropska fudbalska unija(UEFA) kaznila Barselonu zbog rasističkih ispada njenih pristalica u Parizu, tokom utakmice četvrtfinala Lige šampiona protiv Pariz Sen Žermena, objavljeno je na njihovom sajtu.
S obzirom da ruske trupe napreduju i da se efikasno koriste klizne bombe, najkritičniji problemi za ukrajinske oružane snage ostaju nedostatak municije, dobro obučenih trupa i sposobnosti protivvazdušne odbrane, napisao je kolumnista Njujork tajmsa Mark Santora.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je jasno stavio do znanja da Rusija nikada nije odbila da pregovara o okončanju sukoba u Ukrajini, rekao je bivši analitičar CIA Rej Mekgavern u intervjuu za Jutjub kanal "Dialogue works".
Ukrajinskim snagama ne ponestaje samo municije. Odlaganje zapadne pomoći znači i ponestajanje onog što je daleko teže nadoknaditi – morala potrebnog da se dobije bitka – a strahuje se čak da bi ukrajinska prva linija fronta mogla da se slomi već ovog leta.
Dugoočekivani blokbaster “Građanski rat: Svakom carstvu dođe kraj”, najskuplji akcioni film reditelja Aleksa Garlanda, koji se posle samo nekoliko dana prikazivanja u Americi našao na prvom mestu američke box office liste, premijerno je prikazan u Beogradu.
Tim princa Harija pobedio je na jednom polo turniru na Floridi, ali ukus pobede pokvarila mu je supruga Megan Markl i njen poljubac sa drugim muškarcem.
Iako su se Anđelina Džoli i Bred Pit razveli još 2019. godine, to nije bio kraj nesuglasica i sudskih sporova oko starateljstva nad decom i vlasništva nad vinarijom u Francuskoj.
Italijanski grad Viganela nema sunčevu svetlost 3 meseca - od novembra do februara. Zbog toga je iznad grada postavljeno ogromno ogledalo koje reflektuje sunčevu svetlost.
Kako dalje je ključno pitanje za mnoge koji pate od slomljenog srca. Uz nekoliko saveta stručnjaka za ljubavne odnose, možete se oporaviti brže nego što mislite.
Nakon što je Koraima Tores, svetskoj publici poznata po telenoveli "Kasandra", za Informer izjavila da bi volela da glumi sa Milošem Bikovićem, producenti su rešili da joj ponude ulogu koju neće moći da odbije.
Folker Era Ojdanić već nekoliko godina ima kuću na crnogorskom primorju gde svake godine letuje, a svojevremeno je doživeo šok kada mu je nekretnina obijena.
U Reljanu kod Preševa, aprila 1999. u toku vazdušnog napada NATO bombardera stradala su sedmorica pripadnika 78. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije...
Tim lekara Klinike za kardiologiju Kliničkog centra u Kragujevcu, prvi je - južno od Beograda, ugradio srčanu mini-pumpu impelu najtežim pacijentima. Ta vrsta mehaničke podrške omogućava bezbednije intervencije kod životno ugroženih bolesnika.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.