Popović otkrila pozadinu onih koji bi Srbiju da vide na kolenima: Namera predloga rezolucije o Srebrenici stigmatizacija je srpskog naroda!

Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da je namera podnosilaca predloga rezolucije o Srebrenici stigmatizacija srpskog naroda i da je taj dokument deo političko-propagandne koncepcije koja osujećuje svaku normalizaciju odnosa na području bivše Jugoslavije.

Popović je za današnje "Novosti" rekla da su upravo glavni protagonisti te rezolucije najviše doprineli sabotiranju procesa utvrđivanja istine o događajima na prostorima bivše države i vođenju smislenih rasprava o pravnim i političkim kvalifikacijama tih događaja.

- Kvalifikacija događaja koji su se odigrali u Srebrenici kao genocida je nedopustiva, netačna i pravno neprihvatljiva. Posebno se mora imati u vidu da genocidna namera nije postojala, niti je takva namera ikada dokazana, a što su potvrdili i najveći svetski stručnjaci, kao što su Efraim Zurof i Jehuda Bauer - istakla je Popović.

Odgovarajući na pitanje koliki su izgledi da se pokrene revizija tužbe BiH protiv Srbije i od nas zatraži isplata ratne štete, ako 23. maja u UN bude usvojena rezolucija o Srebernici, ona je naglasila da ne postoji pravni osnov za reviziju postojeće presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije niti za pokretanje nekog novog postupka pred Međunarodnim sudom pravde ili bilo kojom drugom institucijom, jer kako ističe, genocida u Srebrenici nije bilo. Prema rečima ministarke pravde, događaji u vezi sa enklavom Srebrenica spadaju u grupu najsloženijih činjeničnih, pravnih, pa i političkih pitanja rata na području bivše Jugoslavije, koje je najviše i zloupotrebljavano.

- Nacrt rezolucije o Srebrenici se zasniva na političko-propagandnom narativu koji je daleko od stvarnih događaja koji su se odigrali u Podrinju jula 1995. Namera podnosilaca predloga ove rezolucije je stigmatizacija srpskog naroda i ona je deo političko-propagandne koncepcije koja osujećuje svaku normalizaciju odnosa na području bivše Jugoslavije - rekla je Popović.

Navela je da predlog rezolucije potpuno iskrivljeno predstavlja kontekst i događaje koji su usledili nakon pada Srebrenice i njime se prikrivaju događaji u vezi sa Srebrenicom od 1992. do 1995. i monstruozni zločini nad srpskim stanovništvom.

- Predlaganje ove rezolucije posle 30 godina pokušaj je ponovne destabilizacije odnosa u regionu koja može imati nesagledive posledice. Ovo posebno iz razloga što je pravda za srpske žrtve na prostoru bivše Jugoslavije bila nedostižna - ističe ona.

Popović je ukazala i da zatvaranje očiju za zločine koji su se dogodili nad srpskim stanovništvom ne doprinosi održavanju teško uspostavljenog mira među narodima u regionu. Istakla je da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić sledeće nedelje ponovo boriti u UN za odbranu interesa srpskog naroda, kako bi sprečio da usvajanjem rezolucije ceo naš narod bude obeležen kao genocidan.

- On će se boriti nepobitnim dokazima noseći štit istine i nikada neće dopustiti da srpski narod bude nepravedno stigmatizovan - rekla je Popović.

Odgovarajući na pitanje ima li Srbija mehanizam da utiče na to da se haškim optuženicima Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću omogući bolji tretman u zatvoru u Hagu, Popović je navela da Srbija godinama insistira da svi njeni državljani koji su osuđeni pred Tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kaznu zatvora služe u svojoj zemlji i da u tome ima punu podršku predsednika Vučića.

- Na svim sednicama Saveta bezbednosti na kojima su razmatrani izveštaji o saradnji sa Tribunalom Srbija je jasno i nedvosmisleno isticala da će nastaviti da se bori za poštovanje međunarodnog prava, da ozbiljno shvata svoju obavezu da sarađuje sa Tribunalom, ali i zabrinutost što se najviše osuđuju Srbi, dok za zločine nad Srbima gotovo da nije bilo osuđujućih presuda - rekla je Popović.

Dodala je da srpske vlasti kontinuirano ukazuju na neljudske uslove u kojima se nalaze Srbi protiv kojih se vode ili su okončani postupci pred Tribunalom, ističući da su uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne nehumani zbog užasnog odnosa zatvorskih uprava prema njima i veoma često su im zbog takvog tretmana ugroženi životi.

- Njima se ne pruža adekvatna lekarska nega, onemogućava im se pravo na posetu od strane članova porodica, uskraćuje im se pravo na boravak na otvorenom prostoru u toku dana... Sve su ovo osnovna ljudska prava koja su zagarantovana međunarodnim dokumentima, a u razvijenim državama Zapadne Evrope se našim državljanima ova prava uskraćuju - naglašava Popović.

Prema njenim rečima, nedopustivo je i dugogodišnje neodlučivanje i negativno odlučivanje o molbama osuđenika za puštanje na uslovni otpust, jer kako kaže, nepostupanje Mehanizma po tim molbama ili odbijanje molbi, za njih praktično predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje, koje je često uzrokovano neadekvatnom lekarskom negom. Govoreći o najavljenim izmenama Krivičnog zakonika i pooštravanju kazni za porodično nasilje, Popović je rekla da je za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici predloženo da se pooštri i propiše kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina umesto kazne zatvora od tri meseca do tri godine, koja je sada propisana.

- Kada je reč o grupi kriivčnih dela protiv polne slobode, predloženo je da se za sve oblike krivičnih dela - silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i detetom može izreći i kazna doživotno zatvora - navela je Popović.