U NJEGOVIM RUKAMA NASTAJU REMEK DELA: Za Bobana iz Topole duborez je više od zanata TO JE UMETNOST I LJUBAV U DRVETU!

Boban Kuzmanović (41) iz Topole duborezom se bavi 15 godina, iako je kako kaže, taj posao za njega samo hobi od umetnosti u drvetu ostvario je i berićet

Međutim, ljubav prema tom poslu uvek je nadjačavala zaradu, pa su brojni radovi ostali u porodičnoj kući Kuzmanovića.

„Po profesiji sam elektrotehničar, ali drvo me je privlačilo od malih nogu. Još kao dečak crtao sam po raznim papirićima, uglavnom životinje, kasnije je papir zamenilo drvo a onda sam shvatio da ja imam talenta i da je duborez u mojim venama.

Iako deluje jednostavno, mora čovek imati dar za taj posao, da bi prepoznao detalje i da bi lik u drvetu izgledao što realističnije. Za 15 godina bavljenja ovim poslom, iza sebe sam ostavio popriličan broj radova, uglavnom prodatih, dok su oni predmeti koji su me na nešto asocirali i koji su mi posebno dragi ostali ovde u mom domu“, rekao je za TopPres Boban Kuzmanović iz Topole.

Foto: Toppress

Da bi crte lica na drvetu izgledale što prirodnije, najbitnija je vrsta drveta na kome se duborez radi. Potrošnja drveta nije velika, pa se tako od kubika drveta može raditi cele sezone.  Ipak, da bi remek delo izgledalo savršeno pored suvog i kvalitetnog drveta bitna je ljubav, upornost i želja.

„Ja najviše cenim orah, po meni je to najkvalitetnije drvo, posle njega javor, divlja trešnja i kruška, najkomercijalnija je lipa jer se duplo brže radi od oraha. Drvo mora biti istalpano na meru koja meni odgovara, prečnik ne treba da bude manji od 30 centimetara, mora se sušiti i grubo srediti. Potom se na drvetu crtaju motivi koji će se raditi a suvišni deo drveta se odstrani, ja radim isključivo sve ručno.

Foto: Toppress

Drvo treba da zadrži prirodu ne treba ga bojiti već samo blago senčenje, lakiranje i to je dovoljno.  Pravi umetnik koji voli taj posao ume da prepozna kako se materijal ponaša pod gletom da li ga sluša, ako ga sluša onda se umetnik unese i ne želi brzo da završi to delo“, priča ovaj umetnik iz Topole.

Boban na drvetu može nacrtati šta god kupac poželi, ali najčešće iz ove skromne radionice izlaze komadi drveta na kojima su oslikane različite životinje, pas, srndać, divlja svinja, vuk.

„Veliki sam ljubitelj prirode i životinja, zbog toga su takvi motivi najčešće na drvetu. Najponosniji sam na poslednji moj rad, Afrika – ljubav između lava i lavice. Taj crtež u drvetu obrađujem poslednje tri godine, uvek kada imam slobodno vreme po malo radim i nekako mi je žao da ga završim. Ako je nešto komplikovano radim i po nekoliko meseci, a nešto jednostavnije poput trofeja divljači završim za oko pet dana radeći na tome po par sati dnevno“, ističe Kuzmanović.

Foto: Toppress

Lovci iz inostranstva su Bobanove najčešće mušterije, uglavnom iz Nemačke i Rusije.

„Cena ovakvih obrađenih i oslikanih komada drveta kreće se od 80 do 2.000 evra, ali često moje remek delo ostavim za sebe jer mi je žao da ga prodam. Iz Abu Dabija su mi nudili 1.500 njihovih dolara za delo koje nisam prodao, rađeno je na orahu starom 136 godina“, navodi Boban.

BONUS VIDEO:

SIMBOL SREĆE ŠIROM SVETA! Evo ko je tvorac čuvenog smajlija i kako je sve počelo!

NA LIVADI PORED RIBNIČKOG JEZERA NIČE ZLATNI GRAD! Cena zemljišta kod srca Gold Gondole ode u nebo!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.