TAJNA KRALJEVE VINARIJE: Duboko pod zemljom ISTORIJA I DALJE ŽIVI, jedno bure sačuvalo je NAJVREDNIJE ŠTO JE SRPSKI KRALJ TADA IMAO!

Toppress

10:35 Srbija 0

Topress | 23. 12. 2020.

TAJNA KRALJEVE VINARIJE: Duboko pod zemljom ISTORIJA I DALJE ŽIVI, jedno bure sačuvalo je NAJVREDNIJE ŠTO JE SRPSKI KRALJ TADA IMAO!

Mnogo je vinarija u Srbiji ali samo je jedna Kraljeva i nalazi se u srpskoj Toskani. Ova vinarija jedna je od najstarijih aktivnih vinarija u Srbiji a nastala je davne 1930. godine. Na 15 metara ispod zemlje istorija i dalje živi, a jedno bure sačuvalo je najvrednije što je kralj tada imao

„Vinarija je nastala na temeljima jedne od starijih, vinarije kneza Aleksandra, dede kralja Aleksandra koji je ovde imao svoju vinariju. Vinograd i samu vinariju obnovio je kralj Aleksandar kada je uspeo da nađe adekvatne sorte koje će uspeti da se odupru filokseri koja je tih godina harala Evropom. Bure broj 48 poznato je jer je u sebi uspelo da sačuva najbolja kraljeva vina.

Naime, oktobra 1944. godine kada je došla crvena armija i kada je došlo do velikog uništavanja vinskih buradi, jedan domišljati seljak iz okoline Topole uzeo je najkvalitetnija vina iz kraljeve arhive i stavio u bure 48.  Kada su crvenoarmejci udarali kundacima u ove buriće, bure 48 je odzvanjalo i delovalo je kao šuplje tako da su oni poštedeli kraljevsku arhivu“, kaže za TopPres upravnik Zadužbine kralja Petra I na Oplencu, Dragan Reljić.

Toppress

 

Prema njegovim rečima, posle 1945. godine ove flaše vraćene su na prvobitno mesto, gde se i danas čuvaju. Zbog amaneta kralja Aleksandra, koji je u dvorskim knjigama ostavio zaveštanje da se „nikada ne prodaju, već da budu ostavljena za istoriju” vina se i dalje čuvaju pod ključem.

„Najstarije je „žilavka” iz 1921. godine, a najmlađe vino je iz šezdesetih godina 20. veka. Vina su u flašama izrađenim u tri veličine, sa utisnutim kraljevskim grbom u staklu. Boce su naručivane iz Italije i Češke, a etikete su ručno rađene i danas zbog svoje krhkosti ne smeju ni da se dodirnu. Ovde ima oko  450 boca iz perioda od 1921. godine pa sve do 1945. godine“, kazao je Dragan Reljić.

U Kraljevoj vinariji postoji i muzej kraljeve vinarije koji predstavlja muzej celokupnog srpskog vinarstva. Na ovom mestu između ostalog čuvaju se lični pokloni Karađorđevića koje je dinastija dobila kao venčani poklon.

Toppress

 

„Tu su tri bureta koja su dobijena kao poklon od naroda  koji su činili državu Srba, Hrvata i Slovenaca. Kada se jedan vladar ženi  obično se poklanja sablja, konj, dok narodi Jugoslavije imali su razvijenu vinsku kulturu i poklonili su vinsku burad.

Toppress

 

Ova tri bureta trebalo je da budu istih dimenzija međutim to nije ispoštovano od strane Hrvatske. Takođe na na svakom od ovih buradi napisani početni stihovi himne. U muzeju je i dalje presa ‘trijumf’ koja je u Topolu došla 1928. godine, bila je u funkciji do osamdesetih godina“, rekao je Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra I na Oplencu.

Istorija vinogradarstva u Topoli datira još iz antičkog doba. Prve uzorke vinove loze u Topolu doneli su rimljani koji su ih upravo na Oplencu i sadili. Od tog vremena na brdovitom Oplencu postoje vinogradi a svoje posede i zasade imali su brojni vladari, jedan od njih bio je despot Đurađ Branković.


Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.