AKO ZA PRAZNIKE PUTUJETE VAN SRBIJE, OVO MORATE DA ZNATE: Banke deru na korišćenju kartica u inostranstvu!

Podizanje gotovine na bankomatima van granica Srbije podrazumeva velike provizije, naročito kod kreditnih kartica.  Banke dodatno zarađuju prilikom konverzije novca sa dinarskog računa u stranu valutu jer primenjuju kurs daleko nepovoljniji nego u menjačnicama

Kartice i bankomate van Srbije izbegavajte u širokom luku, savetuju stručnjaci. Kada podižete novac s bankomata van granica Srbije, naročito kod banke koja nije vaša matična, postajete odlična prilika za zaradu bankarskog sektora.

Iako se propagira ukidanje gotovine i favorizuje "plastika", za naše građane je to samo dodatni trošak kada transakcije obavljaju u inostranstvu.

ALO, BRE BANKARI, DOKLE ĆETE DA NAS DERETE?! Za podizanje keša na tuđem bankomatu UZIMAJU I PO 60% PROVIZIJE!

Za početak, kada u inostranstvu podižete novac sa svog dinarskog računa, gubite na nepovoljnom bankarskom kursu prilikom konverzije domaće valute u evro. Na primer, na sumu od 1.000 evra, taj trošak će biti bar 2.000 dinara, u odnosu na to da ste evre kupili u menjačnici u Srbiji pre polaska na put.

Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, isto vam se crno pišeDušan Uzelac, "Kamatica"

Saveti za korišćenje kartice: * Nikada nemojte dozvoliti prodavcu da karticu "provlači" kroz POS terminal a da vi to ne vidite * Uvek po završenoj transakciji sačuvajte isečak o plaćanju i račun (u trgovini) ili potvrdu (pri podizanju gotovine na šalteru ili bankomatu) * Ukoliko imate SMS obaveštavanje o obavljenim transakcijama, proverite da li je transakcija dobro "proknjižena" * Ukoliko izgubite karticu ili vam je bankomat "proguta", prijavite to kol-centru banke na broj telefona i blokirajte karticu

Zatim, tu su i bankarske provizije, koje se prilikom korišćenja platnih kartica kreću uglavnom oko dva do tri odsto po svakoj transakciji. To znači još dodatnih 20 do 30 evra. Najgora moguća opcija je korišćenje kreditnih kartica, gde na sve to plaćate dodatnu proviziju za keš, od uglavnom tri procenta.

Još gora zabluda je da nema provizije kod banaka iz iste grupacije. Jer malobrojne su banke u inostranstvu koje ne naplaćuju proviziju za podizanje novca s bankomata i koje imaju takav ugovor s matičnom bankom u Srbiji.
Prema rečima direktora finansijskog portala "Kamatica" Dušana Uzelca, tradicionalno se zna da u Grčkoj i Turskoj nije popularno plaćanje karticama, pa ukoliko letujete na ovim destinacijama, savet je da ponesete dovoljnu količinu novca za svakodnevne troškove.

- Ukoliko novac sa svog računa podižete u inostranstvu, isto vam se crno piše, jer su modeli naplate provizija drugačiji i zavise od banke i bankomata, ali i od toga da li koristite usluge matične ili tuđe banke. To znači da, ukoliko podižete 100 evra sa bankomata, provizija će vam biti čak dva evra plus još dva odsto, što ispadne trošak od četiri evra - objašnjava naš sagovornik i dodaje:

- Podizanje keša sa kreditne kartice još je veći udar na budžet klijenata. Treba imati u vidu da se te provizije obračunavaju mimo kamata koje podrazumeva svaka kreditna kartica. Da ne pričam o različitim i veoma nepovoljnim kursevima kada se na bankomatu dinar konvertuje u evro - priča Uzelac.

Njegov savet je da pre putovanja napravite finansijski plan.

Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, na putovanje uvek nosite keš, a kartice i bankomate izbegavajte u širokom lukuLjubomir Madžar, ekonomista

- Ukoliko ste plaćali karticom na moru, bitno je da ta obaveza ne pokvari kasniji finansijski tok. Zato je najbitnije da unapred odredimo budžet za letovanje ili ukoliko se odlučimo za soluciju kredita, kasnije to odgovorno i otplatimo - objašnjava naš sagovornik.

I ekonomista Ljubomir Madžar ističe da su provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali i kursevi po kojima se konvertuje dinar u evro prilikom podizanja sa bankomata zapravo lukavo poslovanje banaka, kojima je cilj da zarade što više novca.

KAKO PAMETNO KORISTITI KARTICU?! Banke nam prodaju maglu, dajući nam više nego što zapravo imamo!

- Te sume koje se ljudima uzimaju kada otputuju van Srbije, a primorani su da koriste kartice, veoma su velike, a troškovi su nerealni. To je klasično bankarsko poslovanje koja ima za cilj da od klijenata uzme i zaradi što više. To su ogromni iznosi, pa vam plaćanje karticama ispadne skoro kao iznos letovanja ili nekog puta. Kako biste izbegli da budete bankarska žrtva, moj savet je da na putovanje uvek nosite keš i da plaćate u valuti koja je u toj zemlji, a da kartice i bankomate van Srbije izbegavate u širokom luku - objašnjava Madžar.

5 UPOZORENJA NARODNE BANKE SRBIJE

U Narodnoj banci Srbije kažu da se svake godine tokom letnjih meseci povećava broj građana koji tokom svog boravka u inostranstvu imaju problem s korišćenjem kartica. Najveći broj prigovora građana koji su koristili platne kartice u inostranstvu odnosio se na troškove provizije prilikom podizanja novca s bankomata ili šaltera banke, kao i na troškove nastale prilikom konverzije valute.

1. Pre nego što otputujete u inostranstvo, proverite u banci da li kartica koju imate može da se koristi u inostranstvu, kao i koje su naknade za korišćenje. Debitna kartica vam omogućava plaćanje i podizanje gotovine do visine sredstava koje imate na računu, a pojedine banke dozvoljavaju i mogućnost raspolaganja sredstvima po osnovu dozvoljenog minusa dok boravite u inostranstvu. Kreditna kartica vam omogućava korišćenje sredstava kojima vas kreditira banka do limita utvrđenog ugovorom.

2. Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko ste primorani da podignete novac s bankomata, u tu svrhu koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže nego za kreditne kartice. Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor s vašom matičnom bankom u Srbiji. Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako pripada istoj bankarskoj grupaciji kao banka koja je izdala karticu u Srbiji. Sve poslovne banke u Srbiji su zasebna pravna lica, stoga provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno sporazumom regulisale to pitanje.

3. Potrebno je da imate u vidu da se provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se neretko dešavalo da korisnicima bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli. Za veće iznose novca, a ponekad i za bilo koji iznos, inostrane banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu sume novca koji podižete. Neophodno je da vodite računa o visini novčanih sredstava koje nameravate da podignete na dnevnom nivou, budući da pojedine banke imaju ograničenje u pogledu ovog iznosa.

4. Ukoliko posedujete platnu karticu koja zadužuje vaš dinarski račun, morate imati u vidu troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke. Troškova konverzije neće biti ukoliko posedujete devizni račun u istoj valuti, povezan s vašom platnom karticom, koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije. Međutim, ukoliko plaćate u valuti koja je različita od valute na vašem deviznom računu, treba da znate da će banka u tom slučaju uraditi duplu konverziju. Na primer, ako ste robu i usluge plaćali u američkim dolarima, a devizni račun imate u evrima, banka će prvo konvertovati dolare u dinare, a potom iz dinara u evre.

5. Ukoliko je platna kartica vezana za dinarski račun, prilikom plaćanja karticom banka će, nakon konverzije, automatski rezervisati sredstva na vašem računu u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti. Međutim, treba da znate da rezervisanje sredstava ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice, odnosno zadužila vaš račun, već samo da nemate mogućnost raspolaganja tim sredstvima. Ukoliko ste plaćanje obavili u trenutku kada se ne obavlja platni promet (uveče ili tokom vikenda), banka će kasnije zadužiti vaš račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan. Drugim rečima, ukoliko je u međuvremenu došlo do promene na deviznom tržištu, odnosno do pada vrednosti dinara, sredstva koja će biti skinuta s vašeg računa biće veća od onih koja su ranije rezervisana.