INTERVJU, LIDIJA VUKIČEVIĆ: Od života pravim bajku!

Ja sam po prirodi radosna i vesela osoba, apsolutno večiti optimista. Pretpostavljam da fizički izgled dolazi iz unutrašnjeg sadržaja

Glumica za koju je vreme stalo, majka dva odrasla sina, Violeta Popadić iz kultne serije "Bolji život", koja ovih dana slavi trideset godina od prvog emitovanja, Lidija Vukičević, odiše optimizmom i blagom dozom hedonizma, uživa u malim stvarima koje život znače, ali i velikim piscima i kompozitorima. Za sebe kaže da može da ljubi i ujeda, nasmeje i rasplače, psuje i recituje, samo izvucite kartu...

Razgovaramo sa Lidijom i pitamo je da li se udobno smestila...

- Evo baš sad sam stavila ručak za sutra (19 je sati, prim. aut.). Ne kuvam često, ali me sad nešto uhvatilo, pa kuvam skoro svaki dan.

Što je dobro i zdravo?
- Pa jeste, kad se ima vremena. Ja inače volim da kuvam i znam sve da skuvam, ali prosto ne stignem uvek. A i deca više ne žive sa mnom, pa nemam za koga da spremam.

Da li vam nedostaju?
- Pa, možda malo kad su otišli... ali raduje me kada idu na bolje. David je otišao da se školuje u Vršac u Pilotsku akademiju i tamo je odličan, dolazi svakog vikenda. Andrej ima svoj stan, to je opet dobro, pa šta će on sa 24 godine sa mnom? Dolaze oni stalno, naravno, kod mame je najlepše.

 

Da li se nadate ili barem razmišljate o unucima?
- Ne razmišljam. Ja sam osoba koja nikad ne razmišlja unapred, nemam planove, nego živim svaki trenutak, svaki dan sa svojim obavezama i trudim se da i one koje nisu prijatne pretvorim u takve. Ne razmišljam, jer moji sinovi nisu u ozbiljnim vezama...

"Bolji život" je prema mišljenju mnogih naša najbolja serija ikad snimljena. Ujedno je poslednja na prostoru bivše Jugoslavije. Kako ste se osećali kada ste se svi (glumci) okupili povodom tri decenije od emitovanja prve epizode?
- Fantastično! Kao da se nikada nismo rastajali, počeli smo da se grlimo i krenuli smo sa nekim pričama i temama gde smo stali pre 30 godina, da se podsećamo nekih viceva koje smo tada pričali, šta smo radili... Kad bismo sutra krenuli da radimo zajedno...

Pošto vas je uloga Violete Popadić obeležila, barem u očima publike, šta vam je donela, a šta oduzela?
- Ništa mi nije oduzela. Čovek treba da bude zahvalan, to je velika uloga, naročito na početku karijere. Nekako mi je u toj staroj Jugoslaviji napravila identitet i ime.

 

 

Napravila vas je zvezdom?
- Pa naravno. Oduzela bi mi onog trenutka kada bih se ja izmenila. Da sam poletela, da sam otišla od sebe, pogubila se, onda bi to bilo "uh, šta mi je uradila uloga". Popularnost je ostala, ali ja to znam dobro da nosim. "Bolji život" nam je tada stvarno doneo bolji život, a dobro je i što se reprizira, zato što uvek dobijemo novac.

Da li možete da objasnite njen fenomen?
- Mislim da je to porodica. To je ono što danas jenjava ili ako postoji, onda je na nezdravim nogama, postoji kao forma.

Ali ne kao zajednica...
- Tako je. Mislim da je ključ serije ta baza, porodica Popadić. Kad sam nedavno razgovarala sa Cecom Bojković, složile smo se oko toga. Mnoge stvari su se dešavale van porodice, ali se uvek vraćalo u kuću. Svi su voleli taj naš stan i svi su živeli sa nama. Bez toga, to ne bi bilo to.

Moramo da primetimo da se najbolje držite u odnosu na ostale glumce iz ove serije, a i inače. Ovo vas sigurno svi pitaju, ali u čemu je ta vaša tajna?

- (Smeh). Ja stvarno nemam nikakvu tajnu.

Da li je to frizura, šminka...
- Ne može šminka da vam ispegla bore ili frizura da vam sakrije propalo lice ili figuru. Ja sam po prirodi radosna i vesela osoba, apsolutno večiti optimista. Pretpostavljam da fizički izgled dolazi iz unutrašnjeg sadržaja. Kakav ljudi imaju izraz lica, namršten i namćorast, takve će i bore dobiti. Klonim se takvih osoba i ne dozvoljavam da mi svojim prisustvom kvare atmosferu. Kad mi neko sličan dođe u kuću i krene da se žali, da kuka, kažem mu da kod mene to ne može. Trudim se da oplemenim svoj prostor, u skladu sa mogućnostima, naravno, kao i svi drugi, a dok čekam da mi dođe bolji život, ode voz. Život stavljam na pijedestal, iznad svega toga. Treba biti umetnik, živeti s onim što imate i radovati se tome...

A i najlepše su bore smejalice...
- Ljudi prožive život ne shvatajući njegovu suštinu. Posebno kada dođete u neke godine i kada vam odu drage osobe... Meni je otac preminuo pre dve godine i od tada mi je sve jasnije. Nemam planova, osim kada mi isplaniraju predstavu. Ne znam šta ću da radim za, recimo, dve godine. Život se živi svaki dan, da se živi i da se bude srećan. Ja sam osoba koja od malo može da napravi bajku.

 

 

Skoro ste renovirali stan i imali velikog udela u tome. Da li je to vaš hobi?
- Ne baš. Nacrtala sam sve arhitekti, majstorima, tapetaru... šta će i kako će da rade.

Da li uživate u tome?
- Apsolutno. Da li vi znate da ja pet puta u toku dana kažem: "Bože, kako mi je lepo." Sama sebi. Sve što radim, radim za sebe. Kuća mi je uvek sređena, čista, pedantna, takva sam osoba.

 

 

Imate tri psa, ko više voli, psi ili ljudi?
- Psi, uuu. Ne mogu da poredim to. Životinje obožavam, sve, i zmije i lavove, i opasne i pitome. One idu samo emocijama, oko njih nema kalkulisanja. Ljudi su bahati, ne znaju da poštuju, svakakvi... Pse šetam devet puta dnevno, tri puta svakog ponaosob. Za njih uvek imam vremena...

Pomišljam da je, između ostalog, i u tome tajna vaše vitalnosti?
- Moguće. Ja i sada radim stoj, zvezdu...

 

 

Trenirali ste karate. Do kog pojasa ste stigli?
- Stigla sam do braon. Trenirala sam i košarku u Partizanu u srednjoj školi, a od svega sam završila muzičku školu, osnovnu i srednju. Imam klavir i rado sviram za sebe i za svoje prijatelje kada dođu.

Šta svirate? Da li volite klasiku?
- Sviram sve. I Mocarta i Šuberta, Čajkovskog, Betovena. Ali i Balaševića, Sašu Matića...

A Bajagu?
- U, Bajagu obožavam. Jednom sam mu rekla, mada nismo naročito bliski, da kad god sam išla na ispit i čula njegovu pesmu na radiju, položila sam. On je moja talija u životu.

Šta je na to rekao Bajaga?
- Bilo mu je drago. Išli smo zajedno u Drugu beogradsku gimnaziju, ja u prvi, on u četvrti razred. U to vreme je već bio popularan.

Da li ste bili zaljubljeni u njega?
- Nisam, bila sam klinka. Prednost su imale starije devojke. Kad se on pojavi, onda je bilo padanje u nesvest. Mnogo ga volim, on je divan muzičar i vaspitan čovek, a ja volim lepo vaspitane.

Da li danas neko može da ide u korak sa zrelom ženom, lepom i jakom, koja je pritom na štiklama?
- Uh! Teško. Ili ćete imati nekog ko će sve da vam aminuje zato što ne može da se izbori sa vama, a ja to neću, ili mora da bude veoma jaka ličnost, da bude potpuno dominantan u odnosu. Uvek sam volela kada je muškarac bitniji od mene.

Pravi muškarac...
- Da, pravi. Ne u smislu da je poznat ili popularan... Neka bude i to, ali muškarac od posla, od znanja, visprenosti.

Da li trenutno postoji neko takav u vašem životu?
- Ne, baš. Bila sam u jednoj vezi osam godina, ali se to završilo.

Da li čeznete za tako nekim?
- Da vam kažem, ja uvek imam kavaljere i udvarače, meni je uvek lepo... Raznih godišta. Godine uopšte nisu bitne, bitan je sadržaj njihov i koliko može neko da me privuče k sebi. Tako da ja bez toga nisam, moram da vam priznam... (smeh). 

Rekli ste jednom da brak ubija ljubav. Kako biste iz svog iskustva definisali ljubav?
- Odrasla sam u jednoj 56 godina dugoj i neviđenoj ljubavi svojih roditelja, čak su i dugu svadbu pravili. I videla tu da brak opstaje u ljubavi. Ali, to su bila druga vremena. Brak je uzajamnost, ljubav je uzajamnost, znači nema akcije bez reakcije. Danas uglavnom neko mora da se savije da bi brak opstao.

Ili jedan da vuče, a drugi da bude vučen.
- E, to mislim da nije u redu. Dvoje treba da žive zajedno dok ima ljubavi, a kada je nema treba da to prekinu. I jedan i drugi moraju da se izdignu iznad njihove veze, kakva god da je, da deci poklanjaju ljubav i da se do kraja svog života bave decom. To je jako bitno. Ne volim nikakvu vrstu foliranja (on nju vara, ona njega), naročito u braku. Bolje je imati ljubavi makar na pet dana nego 50 godina da gledam nekoga koga ne podnosim.

 

 

Da li deci to govorite?
- Uvek im kažem da treba da budu u ljubavi, a ne da treba da budu u braku. Morate da se dajete da biste primili. Naravno, volela bih da imaju srećne brakove i ništa ne degradiram. Ja živim za ljubav i meni je ljubav pokretač. 

Znam da ne volite kovanicu "samohrana majka", ali moram da vas priupitam kako vam je bilo sa dvoje male dece nakon razvoda od Mitra Mrkele?
- Svaka majka može to da zamisli, kako je sa jednim detetom od sedam godina, sa drugim od četiri. Ja sam borac, celog života, nisam od onih kojima se sruši svet kada se desi nešto slično.

Da li ste imali pomoć?
- Da, od svojih roditelja i od bivšeg supruga roditelja. Divni ljudi, divni, i dan-danas imam kontakt sa njima, imamo fantastičan odnos, kao i moja deca. Nije mi bio problem da ih nahranim, presvučem i okupam, veći posao mi je bio da moja deca imaju dve familije, da ne osete da su izgubili oca.

Da li to znači da ste u dobrim odnosima sa bivšim mužem? 
- U vrlo korektnim.

Da se zadržimo na majčinstvu. Šta smatrate da je najvažnije čemu ste ih naučili?
- Sada kada biste njih pitali, to bi bile strašne scene droge koje sam im puštala. Uzimala sam sve najgore filmove na temu kako narkomani propadaju, kako po WC šolji traže vodu... Zgadio im se život (smeh). Radila sam na građenju njihove ličnosti i samosvesti.

 

 

Da li ste uspeli u tome?
- Mislim da jesam. Oni imaju svoje mišljenje, ja imam svoje, meni to jako prija. Nekad se i ne slažemo, ali uvek vodimo konstruktivne razgovore. Postali su odrasli muškarci, kavaljeri, dobri prijatelji... Sećam se jednom, stariji sin je došao sa jedinicom iz matematike. Pitala sam zašto, mada nikad nisam pravila scene oko ocena, bili su dobri đaci. Odgovorio je: "Profesorka je mislila da je moj drug prepisivao od mene, pa mu je dala jedinicu, ali sam ja ustao i rekao da nije on prepisivao od mene, nego ja od njega." Skočila sam i poljubila ga. Pitao me je da li ga ljubim zbog jedinice? I pet jedinica da si dobio, važnije je ovo što si uradio, rekla sam mu.

Jednom ste rekli da je najvažnije u životu ne izgubiti dušu?
- Vreme je takvo da je sve na prodaju, ali se ja nikada ni za šta ne bih prodala. Ne postoje, ne znam kakve pare da mu ponude, pošto su mi nudili po rijalitijima da uđem. Iznad svega cenim ono što sam ja, što imam u sebi i mnogo mi je bitnije to duhovno nego materijalno. Svuda idem srcem...

Gde možemo da vas gledamo, osim u predstavi "Čekajući ministra" u Akademiji 28?
- Izašla je premijera filma "Afterparti", koji će se naći u bioskopima od 6. aprila, a u aprilu počinjem da radim i seriju koja će se zvati "Tri brata". Monodrama "Istina" je na čekanju... dok se neko seti da to prodaje, jer ne mogu da radim i marketing. U njoj je sažeto sve ovo o čemu smo pričali, i duša i emocije, ono što je meni jedino validno, a to su zdravlje, sreća i ljubav.
 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.