NEPRIJATNE MISLI, ko ih samo smisli! Psiholog savetuje KAKO da ih se OSLOBODITE u 3 jednostavna KORAKA!

Shutterstock

18:06 Lifestyle 0

Ljubav&Zdravlje/N.L. | 02. 08. 2021.

NEPRIJATNE MISLI, ko ih samo smisli! Psiholog savetuje KAKO da ih se OSLOBODITE u 3 jednostavna KORAKA!

Ne samo da nam kvare raspoloženje već remete i koncentraciju i motivaciju i deluje da, što se više borimo sa njima, one su upornije. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da naučimo, odnosno uvežbamo da ih se oslobodimo, i to u tri koraka


Mark Tven je rekao da je u životu preživeo hiljadu nesrećnih situacija, od kojih se najveći broj nikada nije ni dogodio. Naravno, svi smo ponekad skloni da pravimo negativne projekcije i konstrukcije, nažalost, mnogo više nego pozitivne. Za ove negativne, opsesivne, prisilne i iracionalne misli tipični su njihova upornost, trajanje i javljanje mimo naše volje, objašnjava dr Vladimir Mišić, psihoterapeut savetovališta "Vaš psiholog". Ne samo da nam kvare raspoloženje već remete i koncentraciju i motivaciju i deluje da, što se više borimo sa njima, one su upornije. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da naučimo, odnosno uvežbamo da ih se oslobodimo, i to u tri koraka.

Zašto su uporne

Prema rečima našeg sagovornika, ove negativne, opsesivne misli uporne su iz dva razloga.

- Prvi razlog je povezanost ovih misli sa negativnim afektom, kao što su, na primer, strah, bes, očaj, osećaj krivice i slično. Kada ne bi bile zasićene negativnim afektom, ove misli bi brzo prolazile i osoba ne bi na njih obraćala puno pažnje. Ono što im daje snagu i upornost jeste negativni afekat, sa kojim osoba ne zna šta da radi - sugeriše psihoterapeut.

Shutterstock

Anksioznost kao učitelj

Kada kažemo klijentima da treba da prihvate svoju anksioznost, na početku nailazimo uglavnom na otpor, kaže dr Vladimir Mišić.

- Logično sledi pitanje: Kako da prihvatim nešto što je toliko neprijatno i što me ometa da normalno funkcionišem? Stanje povišene anksioznosti jeste neprijatno i čini da se osoba oseća iscrpljeno i bespomoćno, ali suština je da je ovo stanje prolazno i da ne treba bežati od njega i potiskivati ga. Nemojte se plašiti stanja u kom ste, povišena anksioznost je stanje u kome se osoba našla jer se nije na pravi način suočavala sa svojim životnim problemima, bežala je od suočavanja sa negativnim emocijama, izbegavala da rešava unutrašnje konflikte koji su je mučili ili još uvek to radi. Povišenu anksioznost smatrajte svojim saveznikom, svojim učiteljem - preporučuje psihoterapeut.

Drugi razlog je pažnja, dodaje dr Mišić. Zbog upornosti i neprijatnosti ovih misli osoba je sklona da obraća pažnju na njih, da bude okupirana analizom ili borbom sa tim mislima, što znači da se udubljuje u njih i tako ih hrani, daje im snagu i moć.

- Bez obraćanja svesne pažnje misli gube na težini, blede, odlaze, učestalost njihovog javljanja linearno opada i na kraju se uopšte više ne javljaju - objašnjava psihoterapeut.

Kako da ih prevaziđete

Prvi korak koji možete da preduzmete sastoji se u prepoznavanju negativnih misli i razlikovanju onoga što se događa u vašem umu od onoga što se događa u realnosti.

- Prvo što treba da znate jeste da su negativne misli, kao i sve druge misli, samo - misli. Stoga nemaju nikakvu magičnu moć, ne predstavljaju realnost i ne mogu da utiču na vaše ponašanje ako vi tako ne odlučite. Negativne misli su plod imaginacije, zamišljanja nečeg što se ne događa sada i ovde, dakle, nisu činjenice i ne morate ih uzimati zdravo za gotovo. Uvek je tako. E, sad, zašto uopšte um stvara negativne ili strašne misli? Zbog negativnih osećanja koja imate, a niste ih prihvatili. Zbog straha, besa, anksioznosti i drugih negativnih osećanja sa kojima se borite. Ta osećanja teraju vaš um da stvara negativne misli i te misli su deo tih negativnih osećanja. Šta da radite sa tim osećanjima? Odustanite od borbe i pustite ih da odu - savetuje dr Vladimir Mišić.

Shutterstock

Šta da radite sa njima

Drugi korak sastoji se u tome da prekinete lanac negativnih misli, nastavlja psihoterapeut.

- Kako da to uradite? Jednostavno im se nemojte odupirati, već ih samo konstatujte i pustite ih da odu. Nemojte ih analizirati niti se boriti sa njima. Nemojte pokušavati da ih zaustavite, jednostavno nemojte im poklanjati pažnju. Nemojte se udubljivati u njih i one će početi da blede i na kraju će skroz nestati. Shvatite da su te misli jedan mentalni film u vašem umu, film koji se sastoji od mentalnih slika, reči ili zvukova. To je film koji vi ne želite da gledate, to nije film po vašem ukusu. Vi se ne morate udubljivati u taj film. Film se odvija, ali bez vaše aktivne pažnje on neće uticati na vaše raspoloženje. U vašim rukama je moć da odlučite da li ćete gledati taj film ili ne, da li ćete se udubljivati u te misli ili ćete ih samo konstatovati i pustiti da odu - pojašnjava psihoterapeut.

Sadašnjost

Treći korak podrazumeva da se vratite u sadašnji trenutak, dodaje dr Mišić i podseća da je realnost samo ono što se događa sada i ovde, a ne ono što se događa u vašem umu.

Pixabay

- Kada ste odlučili da se ne udubljujete u negativne misli, udubite se u sadašnji trenutak. Pogledajte oko sebe, gde se nalazite i šta je oko vas. Pitajte sebe: "Da li se ovo što zamišljam događa sada i ovde ili je sve to u mom umu?" Fokusirajte se na disanje, jer to je nešto što se dešava u sadašnjem trenutku, postanite svesni udisaja, postanite svesni izdisaja, bez prosuđivanja i analize. Sačekajte da negativne misli i negativna osećanja, koja su njihov pratilac, odu. Nemojte se boriti sa njima. Nemojte se požurivati, samo sačekajte da odu bez vašeg svesnog napora, bez ulaganja vaše svesne pažnje. Takođe, uradite nešto, pokrenite neku aktivnost koja će zahtevati vašu koncentraciju, vaše aktivno učešće i to će vam dodatno pomoći da se distancirate od misli. Kada to uspete, one će same da odu, jednostavno će izbledeti zajedno sa negativnim osećanjem - sugeriše dr Mišić i poručuje:

- Vežbajte ovu tehniku kada god možete. Ako vam ne ide uvek lako, vežbajte. Nemojte odustajati, potrebno je mnogo truda da je uvežbate i automatizujete, posle će vam biti lako da je koristite.
 



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.