OVO JE NAJOTROVNIJE VOĆE I POVRĆE! Četiri načina da sa njega operete otrove i spasite sebe bolesti!

Izbegavanje konzumiranja voća i povrća koji su najviše tretirani pesticidima je korak ka zdravijem životu. Kupovina organskih namirnica je klimav teren jer danas nama nisu dostupni proizvodi koji su 100 odsto organski

Švedski naučnici su dokazali da se insekti, fungicidi i regulatori rasta biljaka mogu nakupiti u telima dece i odraslih.

Međutim, ako samo dve nedelje ne unosimo u organizam hranu koja je zagađena pesticidima, nivo ovih toksina u našem telu pada na nulu.

Evo zašto je važno da izbegavamo hranu tretiranu pesticidima:

Zdravlje mozga: U dokumentima iz 2008. godine se navodi da se brojni pesticidi smatraju neurotoskinima koji mogu da utiču na mozak sisara i ljudi. Istraživanja su pokazala da postoji jaka povezanost između izloženosti pesticidima i Parkinsonove bolesti - hroničnog i progresivnog poremećaja kretanja.

Rizik od raka: Tokom 2015. godine, Međunarodna agencija za istraživanje raka, obavestila je javnost da glifosat - najčešće korišćeni pesticid na svetu, verovatno izaziva rak.

U izveštaju iz 2011. godine otkriveno je da je glifosat između 60% i 100% uzroka zagađenja vazduha. U Evropi, preko 40% podzemnih voda je pozitivno na glifosat, a Nemci su ovaj pesticid našli u ljudskom urinu. Glifosat je pronađen i u krvi ljudi pa čak i u majčinom mleku.

Zdravlje dece: Deca su podložnija toksinima od odraslih. Američka akademija za pedijatriju je upozorila da je izloženost pesticidima u ranom uzrastu povezana sa rakom kod dece, smanjenom kongitivnom funkcijom i problemima u ponašanju. Istraživanja su pokazala da predškolska deca izložena pesticidima imaju manju izdržljivost, lošiju koordinaciju očiju i lošiju kratkoročnu memoriju od dece koja nisu bila izložena istom nivou toksina.

Da bi se smanjio rizik od ovih bolesti, preporuka je da se izbegava kupovina ovog voća i povrća, osim ako nije organsko ili proizvedeno u vašoj bašti (jer vi znate koliko prskate voće i čime ga prskate):

Foto: Pixabay

1. Jagode

2. Jabuke

3. Nektarine

4. Breskve

5.Celer

6. Grožđe

7. Trešnje

8. Spanać

9. Paradajz

10. Čeri paradajz

11. Krastavac

12. Paprika babura

Foto: Shutterstock

Testiranje pojedinih jagoda je pokazalo da su prskane sa čak 17 različitih vrsta pesticida, dok su grožđe i paprike prskane sa 15 vrsta pesticida.

Ukoliko niste u mogućnosti da jedete organsku hranu ili sami da uzgajate istu, preporučujemo vam 4 načina na osnovu kojih možete da operete voće i povrće od pesticida:

Pranje hladnom vodom

Istraživanja su pokazala da se od 70 do 80 % pesticida može oprati sa voća i povrća samo hladnom vodom. Bitno je da dobro trljate voće i povrće rukama ispod mlaza vode. Takođe, morate da obratite pažnju na pukotine i da ih dobro operete (naprimer, jabuka oko peteljke) jer se tu najčešće zadržavaju pesticidi.

Foto: Shutterstock

 

Da bi se voće i povrće oslobodilo od pesticida najmanje 30 sekundi perite voće i povrće ispod mlaza vode.

Rastvor soli

U 4 šolje tople vode rastvorite 2 kašike soli. U taj rastvor potopite voće ili povrće pa pustite da odstoji 30 do 60 minuta. Posle toga operite voće i povrće ispod mlaza hladne vode. Ovaj rastvor može da ošteti jagode pa se ne preporučuje da ih perete u njemu.

Rastvor sirćeta i vode

U činiju sipajte vodu i sirće u razmeri 2:1. U taj rastvor potopite voće i povrće i pustite da odstoji pola sata do sat vremena. Nakon toga operite voće i povrće pod mlazom hladne vode. Osim što ćete ga oprati od pesticida, voće i povrće će duže trajati nakon ovog pranja.

Domaći sprej

U raspršivač sipajte 1 šolju vode, 2 kašike sirćeta, 1 kašiku limunovog soka. Isprskajte voće i povrće, sačekajte 30 sekudni, pa ga operite ispod mlaza hladne vode. Ovo funkcioniše ako ste u žurbi i ne možete da čekate da se voće dezinfikuje u rastvoru sirćeta ili soli.

Istraživanja su pokazala da je jedan od boljih načina uklanjanja pesticida sa voća i povrća - skidanje kore (ako je to moguće). Salati, paprikama i jabukama morate da odsečete one delove oko peteljki jer se tu nalazi najviše pesticida i bakterija.

BONUS VIDEO