Dobre su za POTENCIJU i PROBAVU! 3 UKUSNA načina da iskoristite sezonu DINJA i LUBENICA! /Recepti/

shutter

07:14 Recepti 0

Ljubav&Zdravlje/novosti/coolinarika | 26. 07. 2021.

Dobre su za POTENCIJU i PROBAVU! 3 UKUSNA načina da iskoristite sezonu DINJA i LUBENICA! /Recepti/

Lubenica sprečava dehidrataciju, popravlja raspoloženje, daje energiju, topi masnoće i celulit, jača srce i prirodni je afrodizijak. Dinja pak zbog sadržaja kalijuma smanjuje povišen krvni pritisak, u narodnoj medicini se preporučuje posle obilnog znojenja, a dobra je i za probavu


Nema voća koje bolje gasi žeđ u vrelim letnjim danima od slatke, sočne lubenice ili dinje. Iako ove plodove smatramo voćem, oni su zapravo povrće, poput bundeve i tikve, što je za njihove mnogobrojne ljubitelje samo botanička formalnost. Lubenica sprečava dehidrataciju, popravlja raspoloženje, daje energiju, topi masnoće i celulit, jača srce i prirodni je afrodizijak. Dinja pak zbog sadržaja kalijuma smanjuje povišen krvni pritisak, u narodnoj medicini se preporučuje posle obilnog znojenja, a dobra je i za probavu.

Štiti od sunca

Lubenica nije samo vrhunski doživljaj za nepca, već je i prava riznica nutrijenata. Sadrži aktivne materije koje ublažavaju upale, kao i antioksidanse, bogata je vitaminima A, C i B1 i B6, a može da se pohvali i visokim nivoom kalijuma i magnezijuma, minerala poznatih po tome što pomažu u regulaciji krvnog pritiska. Odličan je diuretik koji stimuliše rad bubrega, što dovodi do izbacivanja toksina iz organizma.

Shutterstock

Čaj od semenki lubenice

Čaj od semenki lubenice preporučuje se pre svega osobama koje imaju pesak i kamen u bubregu, a sam čaj generalno stimuliše rad bubrega. Za pripremu vam je potrebna kašika semenki lubenice, koje ste prethodno samleli ili iseckali. Prelijte semenke s pola litra provrele vode i ostavite da se čaj ohladi. Zatim ga procedite i odmah popijte. Čaj pijte tri puta nedeljno, a možete ga piti i više puta na dan.

Za osobe sa slabim libidom lubenica je savršen dar prirode. Naime, ovo voće sadrži fitohemikaliju citrulin, koja ima svojstvo opuštanja krvnih sudova, čime indirektno utiče na seksualnu želju. Osim toga, citrulin suzbija taloženje masnoće u telu, što ga čini moćnim oružjem protiv celulita i masnih naslaga.

Likopen i beta-karoten, koji lubenici daju lepu crvenu boju, pozitivno deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a najnovija istraživanja pokazuju da likopen poboljšava zdravlje i čvrstinu kostiju. Takođe, oba nutrijenta štite kožu od štetnih uticaja sunčevih zraka, što je posebno korisno tokom leta.

shutter

Koštice lubenice nisu štetne, naprotiv. Bogat su izvor magnezijuma, fosfora, kalijuma i drugih minerala. U azijskoj medicini koriste se za čišćenje bubrega, ali i za smanjenje nadutosti i jačanje imuniteta.

Umiruje nerve

Dinja poseduje zavidnu količinu vitamina A neophodnog za dobar ten i vid, kao i vitamina C, koji zajedno štite organizam od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Od minerala sadrži gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, mangan, kao i fosfor. Obiluje i antioksidansima koji pružaju zaštitu od obične prehlade, pa sve do mnogih ozbiljnijih oboljenja.

S obzirom na to da 90 odsto njenog sastava čini voda, a ima relativno malo kalorija, idealna je poslastica za sve one koji vode računa o liniji. Semenke, koje su takođe jestive, sadrže proteine, vlakna i omega-3 masne kiseline.

Pixabay

U narodnoj medicini ovo voće se preporučuje posle obilnog znojenja, a dobro je i za umirenje nerava. Uz osvežavajuću dinju brže prolaze posledice uboda insekata, ali se i koža brže oporavlja ako izgori na suncu.

Nutricionisti ističu da pored uticaja na bronzani ten, obilje beta-karotena ima mnogobrojna pozitivna dejstva koja su povezana sa respiratornim traktom, te se ova voćka savetuje kao deo redovne ishrane kod astme i hroničnog bronhitisa.

Shutterstock

Kako, poput lubenice, obiluje kalijumom, preporučuje se onima koji pate od hipertenzije. Osim pritiska, kalijum je potreban za regulaciju ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskulatorne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca.

Biljna vlakna iz dinje povoljno deluju na bubrege i pomažu vam da se oslobodite toksina, a ujedno su i pravi blagoslov za nadut stomak.

RECEPTI:

Shuuterstock

Smuti sa đumbirom

Sastojci: pola manje dinje, isto toliko (u gramaži) lubenice, banana, pomorandži, 1-2 cm korena svežeg đumbira, 1-2 kašičice meda (po ukusu), šoljica kockica leda, malo sveže nane i šaka borovnica za dekoraciju.
Priprema:
U blender stavite seckanu dinju, lubenicu, bananu, rendani đumbir, sok od pomorandže, malo meda, sveže listiće nane i kockice leda. Sve dobro miksajte, sipajte u rashlađene čaše i servirajte sa listićima nane i svežim borovnicama.

shutter

Dinje i lubenice sa pršutom

U slučaju da vam dolaze gosti (mada vam i ne treba neki povod) i želite da ih poslužite s pravom poslasticom, kockice lubenice i dinje umočite u votku s voćnim ukusom ili u neki liker. Hladne osvežavajuće kockice zamotajte komadima pršute i poslužite uz bruskete i/ili sir po izboru. Za veću dekorativnost, dinje i lubenice možete da izdubite kašikom za sladoled i zajedno sa pršutom i bebi mocarelom nanižete na štapiće za ražnjiće. Količine su proizvoljne, ali računajte da će vam uz pola manje dinje i isto toliko (u gramima) lubenice trebati oko 12 kriški pršute i 250 g mocarele.

Shutterstock

Letnja pileća salata

Sastojci: šolja balzamiko sirćeta, pileći file, so, biber, kašika maslinovog ulja, 4 šolje bebi spanaća ili zeleniša po izboru, 2 šolje kockica lubenice, pola šolje plavog sira ili fete, četvrtina šolje usitnjenih badema ili onih u listićima.
Priprema:
Sipajte balzamiko sirće u malu šerpu i pustite da proključa. Smanjite toplotu i dinstajte 15-20 minuta dok se sirće značajno ne redukuje i ne počne da postaje sirupasto. U međuvremenu začinite i ispržite piletinu na gril tiganju, ostavite da se odmori pet minuta i isecite kockice. U činiju za posluživanje stavite spanać, piletinu, lubenicu, plavi sir, bademe i prelijte balzamiko sirćetom po ukusu. Po želji salatu dodatno prelijte maslinovim uljem.



Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.