• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/M.O.

18.03.2024

07:30

Moštima ovog svetitelja klanjaju se hodočasnici iz celog sveta! Monasi iz Vinče ovde su prebegli u 18. veku

M. O.

Srbija

Moštima ovog svetitelja klanjaju se hodočasnici iz celog sveta! Monasi iz Vinče ovde su prebegli u 18. veku

Podeli vest

U čudesnoj šumi, daleko od onoga što čovek danas naziva civilizacijom, "skriven” je manastir Bezdin, u krajnje zapadnom delu Rumunije, u Pomorišju. Ovde se nalazi i ćivot sa moštima Svetog Kirila Cvetkovića...

Danas ovde dolaze putnici namernici iz celog sveta, a nekada davno pohodili su ga naši preci. Bezdin je duhovno sedište pravoslavnih u Rumuniji koji već pet vekova u miru i pobožnoj tišini čuva bogatu istoriju Srba Pomorišana. Pripada Eparhiji temišvarskoj Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji, u mestu Munara, županiji Aradskoj. 

 Posvećen je Velikoj Gospojini (Uspenju Presvete Bogorodice). U 21. veku, već pri ulasku na ovo sveto mesto, kao u nekoj vremenskoj mašini, vratite se pet vekova unazad.

- Početkom 16. veka, srpska vlastela iz porodice Jakšić izgradila je manastir Bezdin. Prvi pomeni o njemu potiču iz 1539. godine, kada je počela gradnja. Da li je pre toga bio tu neki manastir ili crkva teško je reći, ali je i moguće, jer je nedaleko od Bezdina bio pravoslavni manastir Sv. Jovana Krstitelja u Moriseni (danas Čanadu ) - priča nam vodič Milinko Arsenov iz Kikinde.

Foto: M. O.

U manastir Bezdin dolaze hodočasnici iz celog sveta

 

 

Pored konaka, izgrađena je i crkva posvećena prazniku Vavedenje Bogorodice, pod arhimandritom Joasavom Milutinovićem i ikonomom Leontijem Bogojevićem, jeromonahom. Dobijajući u vlasništvo zemlju, šumu i vinograde, bratstvo se uvećavalo, a i sam manastir se gradio sa novim konacima.

- Koliko je manastir bio bogat i uspešan govori i podatak da je po proceni vrednosti iz 1901. godine utvrđeno da je manastirska zemlja površine 2.658 katastarskih jutara ( 1.075 hektara ), a ukupna vrednost oko 800.000 tadašnjih kruna. Zanimljivo je i to da je tokom Drugog svetskog rata u manastiru radila i pojačko - sveštenička škola - navodi Arsenov.

 

Ikona Majke Božije Vinčanske prvo doneta u Bezdin

Tokom austrijsko-turskog rata, 1737. godine u Bezdin su izbegli i monasi iz manastira Vinča kod Beograda. Sa sobom su poneli, pored ostalog, i ikonu Majke Božije Vinčanske kao i carske dveri iz crkve manastira Vinča. Zajedničko manastirsko bratstvo je za igumana izabralo Teodosija iz Vinče i tada nastaje period užurbanog razvoja kada se i obnavlja i dograđuje ceo manastirski
kompleks.
Sada je u manastiru samo jedan monah, otac Ilarion ( Stanko Ivanković). 


Manastirke relikvije
Pored ikone Majke Božije Vinčanske, sada i Bezdinske, čija je samo replika u manastirskoj crkvi (orginal je u vršačkom Vladičanskom dvoru Eparhije Banatske), u crkvi je i ćivot sa moštima mučenika Kirila Cvetkovića.

Kirilo Cvetković rodio se 1791. godine u Baošićima (Boka Kotorska), a zamonašio se u manastiru Savina kod Herceg Novog . Postao je sekretar Episkopa Kraljevića, tadašnjeg Vladike Šibenskog 1812. Kako je Kraljević bio tajno umešan u želju Beča da dalmatinske Srbe prevedu u uniju, Kirilo je to razotkrio i biva zatvoren i kažnjen na 20 godina robije u zatvoru Stara Gradiška. 

Posle odsluženja kazne, proteran je u manastir Bezdin, u tada najistočniji srpski manastir. Tamo je proveo poslednje dane, gde se upokojio 1857. godine i sahranjen je pored crkve.
- Po odluci Eparhije Temišvarske i s blagoslovom episkopa Lukijana, u avgustu 2011. pristupljeno je otkopavanju moštiju Svetog Kirila Cvetkovića u manastiru Bezdin.
Mošti su umivene, pomazane mirisnim jelejem i obučene u odežde. 
Prenesene su u manastirsku crkvu gde se i sada nalaze. Svakodnevno se služe svete liturgije, a mnogobrojni hodočasnici dolaze ovde da se poklone moštima ovoga svetitelja - kaže vodič Milinko Arsenov.


Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set