TADEUŠ KOŠĆUŠKO-KOĆUŠKO-KOŠĆUŠKI... Ko je čovek iza imena ulice zbog koje Beograđani najčešće "lome jezik"?
Podeli vest
Ulica u centru Beograda, velika, lepa i prostrana, a naziv takav da i njeni žitelji "lome jezik". Je l' beše Tadeuša Košćuška? Tadeuša Koćuška? Košćuškog? I ko je uopšte taj?!
Ulica Tadeuša Košćuškog u Beogradu pored Kalemegdana specifična je bar iz dva razloga. Prvo, reč je o najpoznatijoj ulici za "lomljenje jezika" jer je ime jako teško za izgovoriti, a kod prezimena dobar deo ljudi nije baš najsigurniji kako glasi. Drugo, najveći broj građana ni ne zna ko je Tadeuš Košćuško bio.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da prištinska vlast otimanjem imovine SPC na KiM pokušava da otme istoriju, kulturu i identitet srpskog naroda u južnoj pokrajini
21.05.2020
10:36
Za problem broj jedan, osim stalne vežbe, nema "leka". Kod problema broj dva situacija je drugačija.
Dakle - ko je bio Tadeuš Košćuško i odakle mu ulica u centru Beograda?
Za početak čovek se uopšte nije zvao tako! Puno ime glasilo je Andžej Tadeuš Bonaventura Košćuško. On je bio poljski i litvanski nacionalni heroj, general i vođa ustanka 1794. protiv Rusije.
Reč je o čoveku neverovatne prošlosti koji je na svom putu stigao čak i do Amerike i tamo se borio u Ratu za nezavisnost dobivši čak i čin generala!
Nesuđeni slikar i uspešan vojnik
Andžej Tadeuš Bonaventura Košćuško rođen je 4. februara 1746. u Velikom vojvodstvu Litvanija u Poljsko-litvanskoj uniji u plemićkoj porodici. Kako je odlučeno da njegovom bratu pripadne imanje, Tadeuš je odlučio da započne vojnu karijeru.
Upisao je novoformirani univerzitet za obrazovanje oficira i državnih službenika i tamo primio neverovatno dobro obrazovanje - pored vojnih predmeta izučavao je istoriju, filozofiju, latinski, poljski, nemački, francuski, pravo, ekonomiju, geografiju, aritmetiku, geometriju i inžinjeriju.
Nakon diplomiranja unapređen je u kapetana i nakon toga je otišao u Francusku na akademiju lepih umetnosti. Nije mnogo prošlo pre nego što je shvatio da ipak nije za slikara, ali kao stranac nije mogao da studira na francuskoj vojnoj akademiji.
Nakon povratka u domovinu zatekao je vojsku koja je smanjila svoju brojnost, pa za Tadeuša ni tu više nije bilo mesta. Zbog teškog ekonomskog položaja nije mogao ni da se oženi, pa je ujesen 1775. odlučio da emigrira.
Vratio se u Pariz gde je saznao za početak Američkog rata za nezavisnost. Prvi američki uspesi su bili sa oduševljenjem dočekani u Francuskoj, pa je Tadeuš rešio da se prodruži borbi.
Košćuško u Americi
Košćuško je avgusta 1776. stigao u Ameriku. U početku je bio dobrovoljac, a već u oktobru 1776. unapređen je u pukovnika inženjerije kontinentalne vojske. Po preporukama generala Čarlsa Lija i Adama Kazimirza Šartoriskog imenovan je za glavnog inženjera Kontinentalne vojske.
Njegov rad je predstavljao značajan doprinos američkoj pobedi, a smatran je jednim od najboljih inženjera u američkoj službi.
Džordž Vašington mu je poverio inženjerijske radove na utvrđenju Vest Point na reci Hadson. Posle toga je tražio da bude prekomandovan u južnu armiju, gde je takođe dao značajne doprinose američkoj pobedi.
Amerika je prema Košćušku bila široke ruke, kongres ga je unapredio u brigadnog generala. Dobio je i američko državljanstvo, zemlju i veliku svotu novca. Koristio je novac za oslobađanje robova i zbog toga je uživeo veliki ugled u liberalnim krugovima.
Povratak u domovinu
Tadeuš Košćuško se vratio u Poljsku 1784. na svoje imanje sa demokratskim idejama i velikim planovima. Odmah je oslobodio se svoje ženske kmetove, a muškim je smanjio radnu obavezu.
Lokalno plemstvo apsolutno nije bilo oduševljeno ovim potezima, ali Košćuškova slava je stigla i do Poljske. Vraćen je u vojsku u činu general-majora, dobio je veliku platu, slavu i uticaj.
U ratu protiv Rusije koji je usledio Košćuško je blistao. Prvo je postao komandant divizije, a nakon što je u bici kod Zielence pobedio daleko nadmoćnijeg neprijatelja unapređen je u general-pukovnika.
Ipak, Poljaci su na kraju ovaj rat izgubili, kralj se predao Rusima, a Košćuško je, duboko razočaran i kao vojskovođa koji nije izgubio nijednu bitku, prinuđen da ponovo emigrira, ovoga puta u Drezden, pa u Lajpcig.
Košćuškov ustanak
Tadeuš Košćuško nije odustajao od svoje domovine. Zajedno sa poljskom emigracijom planirao je ustanak i tražio pomoć među stranim saveznicima.
Onda je 24. marta 1794. digao opštenarodni ustanak u okupiranoj Poljskoj! Rusi su odmah krenuli da uguše ustanak, ali Košćuškove snage su pobedile 4. aprila ruski korpus u bici na Raclavicama. Pobunjenici su uspeli u aprilu da isteraju rusku vojsku iz Varšave i Vilna, a ubrzo i iz drugih gradova. U maju je Košćuško proglasio ukidanje kmetstva i uvođenje građanskih zakona za seljake.
Ipak, pobeda je bila kratkog veka. Ubrzo se i pruska vojska okrenula protiv Poljske, pa su pobunjenici u junu bili poraženi. Povukli su se prema Varšavi koju su utvrdili. Košćuškova vojska je odolevala mesecima uprkos mnogobrojnijem neprijatelju.
Tek 10. oktobra. Košćuško je bio ranjen i zarobljen. Rusi su ga poslali u Sankt Peterburg u Petropavlovsku tvrđavu. Varšava je zauzeta 5. novembra i ustanak je tako tada bio slomljen.
Kraj života slavnog vojskovođe
Ruski car Pavle I oslobodio je Košćuška 1796. Tražio je od njega da se zakune na lojalnost, a ovaj je tražio da car oslobodi 20.000 poljskih političkih zatvorenika.
Iskusni vojskovođa nije se vratio u domovinu. Nastavio je da putuje. Bio je kratko u Americi, pa se vratio u Francusku i nastanio kraj Pariza. Priča kaže da se tu susreo sa Napoleonom 1799. ali mu nije verovao i odlučio je da ne podržava osnivanje Poljske pod nadzorom Francuske. Nije se vratio u Varšavsko vojvodstvo i nije se priključio poljskoj vojsci, koja je bila Napoleonov saveznik.
Sreo se i sa ruskim carem Aleksandrom I Romanovim, ali nije se složio ni sa njegovim planovima kada je u pitanju Košćuškova domovina. Jednostavno, verovao je samo u nezavisnu Poljsku. Ako takva nije mogla da postoji, a u njoj nije želeo ni da živi.
Tadeuš Košćuško nakon toga se preselio u Švajcarsku. Ostareli vojskovođa je umro nakon pada sa konja 15. oktobra 1817. godine.
Tadeuš Košćuško danas je simbol borbe za slobodu i nezavisnost ne samo Poljskog naroda nego i mnogo šire. Narodni je heroj Poljske, SAD-a, Litvanije i Belorusije. Po njemu je nazvana ulica u gotovo svakom poljskom gradu i u nekim većim evropskim gradovima - Sankt Peterburgu, Budimpešti, Vilnjusu... i, naravno, u Beogradu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da prištinska vlast otimanjem imovine SPC na KiM pokušava da otme istoriju, kulturu i identitet srpskog naroda u južnoj pokrajini
Zapadna „vouk“ ideologija, koja se predstavlja kao borba za jednakost i pravdu, postala je sinonim za ekstremizam, uništavanje temeljnih vrednosti društva i potkopavanje kulturnog identiteta nacija. Lideri poput Aleksandra Vučića, Donalda Trampa i Vladimira Putina jasno su prepoznali ovu pretnju i otvoreno stali protiv nje.
Američka administracija neće menjati odluku da se zastave u zemlji drže spuštenima na dan inauguracije Donalda Trampa, potvrdila je portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer.
Doktor Branimir Nestorović, najpoznatiji srpski jahač zmajeva, čovek koji se kleo da nikada i nigde neće sarađivati sa đilasovskom opozicijom, sada je njihov miljenik i junak Šolakovih medija.
Osvedočena antisrpkinja Sofija Todorović, u pauzama žalosti, otrčala je u Sarajevo da uz Severinu slavi Novu Godinu, usput ponavljajući da su Srbi genocidni.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević objavio je u Kolegijumu rezultate ankete sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu gde se većina studenata izjasnila da želi da polaže ispite.
Gosti Info jutra na Informer televiziji bili su analitičar Veljko Jovanović, član GO Srpska napredne stranke Zoran Babić i Sava Stambolić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorilo o pokušaju obmanje građana od strane Arhiva javnih skupova i medija Dragana Šolaka, ali i zloupotrebi dece na njegovim televizijama.
Generalni direktor "Srbija Gas" Dušan Bajatović gostujući na Informer TV govorio je o najavljenim sankcijama NIS-u od strane Sjedinjenih Američkih država.
Gost Info dana na Informer televiziji bio je narodni poslanik Nebojša Bakarec koji je, između ostalog, prokomentarisao podkast "DLZ", koji je nazvao sredstvom za širenje ekstremizma i mržnje. Takođe, istakao je fantastične rezultate koje je Srbija postigla tokom 2024. godine, naglašavajući ulogu predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Srpske napredne stranke u ostvarivanju tih uspeha.
Cetinje su u kratkom vremenskom periodu zadesile velike tragedije. Na ovu temu u "Info jutru" govorili su Blažo Markovć, Liza Piščević i Biljana Ćulafić, a u program su se uključili i novinarka Informera Aleksandra Dimić i advokat Predrag Savić.
Zvanična tri dana žalosti proglašena u Crnoj Gori usled ogromne tragedije koja je zadesila Cetinje su prošla, ali i prestonica i čitava Crna Gora još dugo će tugovati za nedužnih 12 žrtava koje je ubio pomahnitali Aco Martinović. Stanovnici Cetinja nisu štedeli reči kad je u pitanju ovaj zlikovac.
Luka Bojovića saslušan je 4. juna 2024. godine u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u svojstvu svedoka oštećenog u postupku koji se vodi protiv petorice mladića koji su optuženi da su zajedno nabavljali sredstva za Bojovićevo ubistvo, tako što su se dogovarali, planirali i organizovali zločin koji je policija sprečila.
Muškarac R.I. (33) primljen je sa teškim telesnim povredama u Urgentni centar, jedna od njih kako se sumnja, naneta je vatrenim oružjem u napadu koji se dogodio u Kotežu.
Srpski reprezentativac - Nikola Jokić, predvodio je Denver Nagetse do pobede nad San Antonio Sparsima pošto je meč završio sa 46 poena, deset asistencija i devet skokova.
El Fardu Ben je u intervjuu za Informer izjavio da je Vladan Milojević mnogo uticao na njegovu karijeru i da bi za njega igrao i u Bangladešu, a pored toga je istakao da nakon karijere želi da ostane u Srbiji.
Medalje sa Olimpijskih igara u Parizu se raspadaju, a od takmičenja nije prošlo ni pola godine. Sportisti se žale da su odličja već u lošem stanju, što se potvrdile srebrna iz Pariza Aleksandra Perišić i zlatna Zorana Arunović.
Trener Denvera Majk Meloun izjavio je da srpski košarkaš Nikola Jokić ima veliko poštovanje prema centru San Antonija Viktoru Vembanjami, prenose danas američki mediji.
Aleksa Avramović nastavio je da pruža sjajne partije u dresu CSKA iz Moskve, pa je tako u ubedljivom trijumfu nad Astanom odigrao jedan od svojih najboljih mečeva u karijeri.
Austrijska Narodna stranka (ÖVP) izabrala je Kristijana Stokera za privremenog lidera partije nakon što je kancelar Karl Nehamer najavio ostavku zbog neuspeha u koalicionim pregovorima, prenosi bečki dnevnik "Kronen cajtung".
Izraelske snage pojačale su vojnu agresiju u Siriji, preuzimajući ključne teritorije i strateške vodne resurse, dok se zemlja oporavlja od 14 godina rata. Od pada vlasti Bašara al-Asada, Izrael je zauzeo 508,4 kvadratna kilometra sirijske teritorije.
Ruskoj vojsci je ostalo da oslobodi još četiri naselja u Luganskoj Narodnoj Republici kako bi u potpunosti kontrolisala teritoriju regiona, vojni ekspert Andrej Maročko.
Ruska vojska saopštila je da je u petak presrela američke rakete ATACMS, koje je Ukrajina lansirala na teritoriju Rusije. Moskva je ove napade ocenila kao „prelazak crvene linije“ i najavila odgovor.
Izraelska vojska objavila je snimke specijalne operacije protiv Irana u Siriji koju naziva jednom od najsloženijih u istoriji zemlje, prenosi Telegraf.
Društvenim mrežama je ponovo počeo da kruži snimak od pre 25 godina kada je Anđelina Džoli skočila u bazen potpuno obučena i sa sobom povukla i voditelja!
Madona (66) se na društvenim mrežama pohvalila velikim dijamantskim prstenom, a mnogi već spekulišu da će se pop zvezda udati za svog partnera Akima Morisa.
Januar je savršeno vreme za beg od svakodnevnog života i uživanje u putovanjima posle praznika. Ako ste u potrazi za idealnim mestom za zimski odmor, predlažemo tri najlepša evropska grada su idealna za beg.
Telegram je sa novom godinom predstavio sistem eksterne verifikacije, uz dodatne funkcije za poboljšanje korisničkog iskustva na platformi, filtere, digitalno poklanjanje i emoji.
Aktuelni učesnik rijaliti programa "Farma", Boža Džons, godinama je bio opčinjen pevačicom Svetlanom Cecom Ražnatović, o čemu je za medije svojevremeno govorio njegov blizak prijatelj.
Brat bivšeg rijaliti učesnika, Marka Janjuševića, Mihailo Janjušević, pronađen je mrtav 25. decembra 2023. godine u stanu u kojem je živeo u Beogradu, na Dorćolu.
Pevačica Ivana Jordan doživela je neprijatnost na nastupu avgusta minule godine, kada se saplela na bini, a snimak nemilog događaja ponovo je viralan na društvenim mrežama.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.