VIŠE NOVCA ZA PORODILJE, VEĆE PLATE I PENZIJE, A EVO I ŠTA ĆE POSKUPETI... Sve promene koje nas očekuju u 2022. godini!

Od danas, svi zaposleni u javnom sektoru počinju da rade za veću platu, povišice se istovremeno obračunavaju i za penzionere ali i za 350.000 radnika koji rade za minimalac, ali nas čekaju i mnoge druge promene

Radnici i penzioneri

Novčana jednokratna pomoć uskoro čeka i penzionere i zdravstvene radnike. Najstariji tokom februara treba da očekuju po 20.000 dinara, dok će zaposleni u zdravstvu, krajem januara, najkasnije početkom februara, dobiti po 10.000 dinara pomoći.

Ceo javni sektor, ali i penzioneri od danas treba da računaju i na redovne povišice, a na listi za veća primanja su i radnici koji primaju minimalac.

Povišice će dobiti zaposleni u socijalnim službama, zdravstvu i vojsci... Njima sleduju plate veće za oko 8 odsto, dok će ostali moći da očekuju platu veću za procentni bod manje tj. 7 odsto.

Najstariji u Srbiji takođe mogu da očekuju i povećanje penzija. Svih 1,7 miliona penzionera od januara čeka linearno povećanje penzija od 5,9 odsto. To u suštini znači da će prosečna penzija, koja je do skora bila 29.400 dinara, biti uvećana za 1.700 dinara na 31.100 dinara. Naravno, oni sa većim penzijama će proći bolje, ali kako je najveći procenat penzionera koji imaju mesečna primanja između 15.000 i 20.000 dinara (oko 17 odsto), imaće više u novčaniku između 900 i 1.200 dinara.

Foto: Pixabay

Nova pravila za penzionisanje

Ove 2022. godine, dame u starosnu penziju mogu sa 63 godine i četiri meseca života, umesto 63 godine i dva meseca, koliko je bilo potrebno da imaju za penzionisanje u 2021. godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.

OD 1. JANUARA NOVI USLOVI ZA PENZIJU, koliko se pomera starosna granica?

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom - sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Što se tiče prevremene penzije u ovoj godini, granica se pomera i za žene i za muškarce. Muškarci su 2021. godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina i šest meseci života. Što se tiče prevremene penzije za dame, uslov za njih u 2021. je bio 58 godina i četiri meseca života. Uslov je i da imaju minimum 39 godina i četiri meseca staža. Za tekuću, 2022. je to 39 godina i osam meseci staža osiguranja i najmanje 59 godina života.

U Srbiji je, inače, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Foto: Informer

Minimalac 35.000 dinara

Od 1. januara povećava se i minimalna zarada, i to za 9,4 odsto. Minimalna mesečna zarada biće 35.000 dinara, 3.000 dinara više nego prošle godine. Cena radnog sata u Srbiji u periodu januar-decembar 2022. godine iznosiće 201 dinar.

Skuplje u bankama

Osnovne bankarske usluge, koje koriste praktično svi koji imaju račun u banci, biće u ovoj godini skuplje u rasponu od 10 do 20 procenata. Tako će u pojedinim bankama održavanje računa odsada koštati i do 500 dinara, umesto dosadašnjih 370. Neće sve banke postupati isto, ali je sigurno da će mnoge poskupeti održavanje računa, SMS obaveštenja, te korišćenja bankomata i isplate gotovine. Jedna banka je nedavno obavestila klijente da diže cenu održavanja računa sa 370 dinara mesečno na skoro 500. Druga je počela da naplaćuje online plaćanje računa, treća je pak iznenadila novim troškom.

Kako je navela u obaveštenju od ove godine naplaćivaće se održavanje deviznog računa. Biće to nešto više od 100 dinara mesečno, a naknadu će skidati upravo sa deviznog računa, odnosno štednje.

To je poruka i svima onima koji imaju i po nekoliko deviznih računa da razmisle šta im je činiti. A, mnogi imaju jedan za decu, jedan za ne daj bože, jedan da se podigne malo češće kad plata ne izdrži do 1. u mesecu.

Prethodne godine banke su dizale i troškove SMS usluga, gašenja računa, pa i tu treba biti oprezan.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Veći porez na imovinu

Iako je pandemija koronavirusom dovela do pada prometa u mnogim oblastima, tržište nekretnina je ostalo gotovo imuno na ovaj virus jer interesovanje za njihovu kupovinu u Srbiji i dalje ne jenjava, pa su i cene porasle zbog čega u većini lokalnih samoprava dolazi do povećanja poreza na imovinu. Procenat tog uvećanja je uglavnom jednocifren i kreće se od jednog do šest posto, u zavisnosti od grada ili opštine, ali i zone u kojoj se nekretnina nalazi. Veći porez već su najavili u Leskovcu, Ćupriji, Kragujevcu, Trsteniku, Novom Pazaru, ali i mnogim drugim gradovima.

Treba da se zna da procenat uvećanja poreza na imovinu u značajnoj meri zavisi od lokacije na kojoj živite, ali i starosti nekretnine koju poseduje vlasnik.

Od 1. januara za svako prvorođeno dete, država će davati 300.000 umesto sadašnjih 100.000 dinara. Veća naknada je najavljena i za drugo dete, ali konačna informacija još nije saopštena.

Od 1. januara 2022. sve porodice koje dobiju drugo ili treće dete, primaće od države jednokratnu pomoć od 100.000 dinara, odlučeno je na sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, pišu Večernje Novosti.

Pored ove roditeljima ostaje i postojeća finansijska podrška za drugu bebu od po 10.000 dinara mesečno u trajanju od dve godine, dok će treće i dalje dobijati narednih 10 godina po 12.000 dinara mesečno. Roditeljski dodatak, odnosno naknada i dodatak za drugo dete trenutno iznosi nešto više od 243.000 dinara. Taj iznos se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate od po 10.000 dinara. I naknade za treće i četvrto dete se isplaćuju mesečno, i to na period od 10 godina: naknada za treće dete iznosi nešto više od 1.460.000 dinara (120 jednakih mesečnih rata od po 12.000) dinara, a za četvrto dete nešto više od 2.190.000 dinara (120 rata po 18.000 dinara).

Foto: Kancelarija za Kosovo i Metohiju

Manji porez za privredu

Od 1. januara neoporezivi iznos zarade sa sadašnjih 18.300 dinara biće uvećan na 19.300 dinara. Iz Ministarstva finansija kažu da će ta izmena rasteretiti privrednike, podsticati zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast. Istovremeno, smanjenja je stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto i tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.

Radi podsticanja zapošljavanja, uvode se dve nove poreske olakšice

Prva olakšica odnosi se na poslodavca koji zasniva radni odnos sa novim licem, koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo osiguranik kao zaposleni/preduzetnik/osnivač ili zaposlen u sopstvenom privrednom društvu.

Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade tog lica koja je veća od 76.500 dinara mesečno, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Druga olakšica se odnosi na poslodavce - pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Srbije obavljaju istraživanje i razvoj, u vidu oslobođenja od plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja.

Akcizna roba

Kada govorimo o akciznoj robi tu su svakako i cigarete koje sada poskupljuju. Svako usklađivanje akcize dizalo je u proseku cenu paklice za oko 10 dinara.