NOVI SOJ NAS NE MOŽE IZNENADITI! Imamo iskustva u BORBI protiv korone!

Dve godine borbe sa kovidom pokazale su da smo spremni da odgovorimo svakom izazovu, pa i svakom novom soju korone. Nikome na početku nije bilo lako, ali brzo smo se uhodali i shvatili da je borba jedini put. Vremenom protokoli su se prilagođavali, a mi smo radili najbolje što smo mogli. Vakcine su obezbeđene na vreme i dostupne su svakom građaninu, a sada imamo i antivirusne lekove. Iskreno, mnogo je lakše pričati iz ove perspektive kada je situacija mirnija, ali ne virus i dalje cirkuliše zato moramo ostati u pripravnosti, kaže u intervjuu za „Blic“ prof. dr Milorad Jerkan, direktor Doma zdravlja u Nišu

Kakva je trenutna situacija u kovid ambulantama, kakve kliničke slike trenutno dominiraju kod pacijenata?

Problem sa omikronom sada uglavnom imaju stariji pacijenti, oni stariji od 70 godina i njima ovaj soj virusa može napraviti i te kako problem. Zato je jako važno da se starija populacija čuva, vakciniše i naravno javi na vreme kako bi dobili terapiju i adekvatnu terapiju. Mlađi pacijenti pak mnogo bolje prolaze, naravno i za njih je dobro da se jave čim osete prve simptome, kako bi dobili antivirusne lekove. Nekima su pak dovoljni samo vitamini i to prođe, sve zavisi od imuniteta, ali testiranje i pregled su obavezni bez obzira kakva je klinička slika u pitanju. Antivirusni lekovi koje smo dobili odlično su se pokazali, nakon pet dana, obično u 99 odsto slučajeva ti ljudi se izleče bez ikakvih problema. Međutim, moram da napomenem, uvek je bolje da do bolesti uopšte ne dođe, što se može postići vakcinacijom. Takođe, ako se neko javi kasnije, može se razviti i bakterijska infekcija što dodatno otežava proces izlečenja. Zato uvek savetujem, javite se na vreme čim osetite simptome.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Uveli smo i četvrtu dozu, koliko će nam to značiti i što se tiče zaštite ali i daljeg širenja virusa?

To je buster doza i ona je potrebna pre svega hroničnim bolesnicima, bubrežnim, srčanim bolesnicima, dijabetičarima, svima onima koji imaju neku pridruženu bolest. Ali svakako svi koji su već primili treću dozu pre pet ili šest meseci mogu da prime i četvrtu. Zdravstveni radnici, svi oni koji rade u kolektivima, trebalo bi da se dodatno zaštite. S druge strane, to je dobro i zbog putovanja, svi oni koji imaju treću dozu Fajzer ili Moderne, sada mogu primiti još jednu dozu mRNK vakcinu, i to je olakšavajuća okolnost za putovanje.

Imali smo nekoliko mutacija, da li je delta zaista najagresivniji soj?

Najagresivniji je delta soj to je definitivno. Tada su bile najteže posledice, imali smo strahovito veliki broj pacijenata. Ono što je karakteristično kod tog soja, već posle prvog i drugog dana odmah se virus spuštao na pluća. Sada sa omikronom imamo nešto drugo, a to je da se zadržava u nosu i grlu.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Postkovid

Šta se dešava sa ljudima nakon što preleže koronu, kako se manifestuje postkovid?

Hroničnim bolesnicima se u periodu posle preležane korone zdravstveno stanje može pogoršati od 10 do 20 odsto, kod mladih se uglavnom ne dešava ništa strašno, već se javljaju možda samo trenutne poteškoće. Recimo kod onih ljudi koji su imali problem sa cirkulacijom, i imaju proširene vene, kod kardiovaskularnih bolesnika, kod njih oporavak ide nešto sporije i može trajati od tri do šest meseci. Kod mladih za tri nedelje sve se vraća u normalu.

Šta je onda savet, kako se ponašati posle preležane korone? Da li postoji neka zabrana, ili je potrebno postepeno se vraćati fizičkim aktivnostima?

Suština je da se polako vraćamo u normalu. Sigurno je potrebno da prođe 21 dan da bi se organizam vratio u formu, ali da polako vraćamo fizičku snagu. Tokom bolesti troši se dosta kiseonika, i onda treba voditi računa o tome kako se ponašate i da li se naprežete, radite teške fizičke poslove, naravno da ne možete trčati odmah. Kada se izlečite, krenite prvo nekoliko stotina metara u šetnju, pa postepeno povećavati maršutu, znači svaku aktivnost smanjiti na 10 do 20 odsto i polako se u naredne tri nedelje vraćati u normalu. Što se tiče sportista i ljudi koji se bave teškim fizičkim poslovima, ako je bila u pitanju teška klinička slika, ako su koristili oksigenu terapiju, sigurno da nije poželjno tri meseca da rade teške fizičke poslove.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Bojali smo se i gripa, ali smo nekako izbegli sudar. Šta se tu desilo?

Obično dominantnost virusa se ogleda u tome ko je jači. Korona je definitivno jači virus, tako da je grip potisnut. Mi smo se maksimalno trudili da sa dolaskom vakcina pospešimo lečenje, i ako uzmemo Niš kao primer, koji je po broju vakcinisanih jedan od najboljih u Srbiji, mi smo uspešno savladali i tu prepreku. Ciljano smo krenuli sa starijima, jer su oni najranjiviji, pa onda se vakcinacija proširila i na ostale starosne grupe.

Vakcincija i skrining pregledi

Da li su se ljudi interesovali za vakcinu protiv gripa, s obzirom da svake godine u Nišu imate solidan odziv?

I ove godine je dobro urađena negde oko 13.000 doza smo dali, prošle godine oko 9.000, pretprošle oko 8.000. To su mahom stariji ljudi, hronični bolesnici koji se inače štite od teških komplikacija, na ovaj način su se naravno zaštitili i jednom a i drugom vakcinom.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Dom zdravlja u Nišu je organizovao i skrining preglede tokom epidemije. Koliko su građani bili zainteresovani i da li je bilo teško organizovati sve u jeku epidemije?

Ljudi su zainteresovani naravno. U poslednjih sedam meseci radili smo intenzivno preventivne preglede, a posebno smo se držali ovih državnih programa, kao što su skrining za rano otkrivanje raka grlića materice, karcionom debelog creva i karcionom dojke. Pored toga radili smo skrining za kardiovaskularne bolesti, dijabetes, ali i na psihičke traume koje se mogu javiti kroz postkovid. Ministar Zlatibor Lončar je insistirao da sa preventivnim pregledima krenemo što pre, tako smo u tom periodu pregledali više od 70.000 ljudi koji su ciljano dolazili. Uradili smo više od 140.000 usluga jer neko je dolazio zbog nekoliko pregleda. Jesu ljudi zainteresovani i mi od toga ne odustajemo. Korona jeste fokus, ali brinemo i onima koji nisu kovid pacijenti. Naše ambulante rade i sa pacijentima koji nisu kovid, takođe rade i po selima. Voleo bih da napomenem, da je veoma je važno ne zaboraviti ljude na selu, a mi to nismo dozvolili. Recimo, oformili smo tim, i ekipe su subotom i nedeljom, radile na terenu. Odlazili smo i kod osoba sa invaliditetom, i kod socijalno ugroženih, nosili im lekove, to smo radili sve vreme. Imali smo 10 do 15 ekipa na terenu, i veoma sam ponosan na sve naše ljude.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Niš je dobar primer po obimu vakcinacije, da li ste vi zadovoljni kada sumirate utiske?

Sa sigurnošću možemo reći da smo imali najmanji broj zaraženih, osim u ovom poslednjem talasu. Što se obuhvata tiče, mi imamo 77 odsto datih prvih doza, 72 odsto drugih, dok je treću buster dozu primilo 55 odsto građana. Što se starijih sugrađana tiče tu smo dali više od 80 odsto i sigurno smo u tom pogledu prvi grad u Srbiji. Zadovoljan sam, jer smo sve što smo radili, radili smo sa Ministarstvom zdravlja i sa ministrom Lončarom, on je odmah na početku svima nama na sastanku rekao da će nam u budućnosti ovo biti najveći problem i da moramo raditi ozbiljno. Ako se setimo kako je bilo na početku, kada se setim dana kada je korona napravila haos u Gerontološkom centru u Nišu, to je zaista bilo dramatično. Tada sam se i zarazio prvi put, nije bilo ni vakcina, bio je tek početak, ali preživeo sam, tako da sam odmah na svojoj koži osetio o kakvoj se bolesti radi.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Šta nas dalje čeka sa koronom, kako vi vidite tu našu „novu normalnost“?

Ne možemo reći da je kovidu kraj, još mesec, dva će sigurno biti prisutan, pa ćemo videti kako će ići dalje. Očekuje se pauza sigurno, pa će verovatno od jeseni ponovo krenuti. Mi smo sada spremniji svakako i odgovorićemo na najbolji mogući način, ali moraćemo da budemo u pripravnosti. Zdravstveni sistem je položio ispit sa visokom ocenom i iz tog razloga ne bi trebalo da brinemo, imamo vakcine, lekove, nove vakcine, jednostavno, mi očekujemo najbolje, ali smo naravno spremni na sve.

Bonus video: