Uz platu sledi i slobodan vikend!? Predlog sutra pred vrhovnim komandantom: Odgovaramo na 6 gorućih pitanja o vraćanju obaveznog vojnog roka

Priče o povratku obaveznog vojnog roka aktuelne su već pet-šest godina, ali se čini da su nadležni ovog puta otišli korak dalje, pa će prema najavama ministra odbrane Miloša Vučevića, sutra prilikom podnošenja redovnog godišnjeg izveštaja, predsedniku države obrazložiti i predlog o obaveznom služenju vojske sa sve detaljima koliko bi ono trajalo.

Međutim, to bi bio samo početak jer onda predstoji javna rasprava, a na kraju odluku mora da donese Narodna skupština jer je neophodna i promena zakona.

Toga dana ćemo predsedniku argumentovano obrazložiti zašto smatramo da treba ukinuti suspenziju obaveznog služenja vojnog roka - rekao je ministar Vučević.

I bez obzira što jedni najavu povratka obaveznog vojnog roka vide kao realnu opciju, neophodnu u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji, a drugi samo “priču za skretanje pažnje”, jasno je da će ova tema biti veoma aktuelna u narednom periodu.

- Predlog dolazi nakon detaljnog razmatranja opšte bezbednosne situacije i savremenih izazova sa kojima se suočava Republika Srbija kao vojno neutralna zemlja, koji su nametnuli potrebu za prilagođavanjem modela popune Vojske Srbije, a koji bi omogućio jačanje ukupnog regrutnog potencijala i osposobljavanje većeg broja građana za odbranu naše zemlje - naveli su nedavno u Generalštabu VS.

Na osnovu izjava visokih vojnih i političkih zvaničnika, pre svega ministra odbrane Miloša Vučevića, ali i dobro upućenih domaćih vojnih analitičara, polako se stvara slika kako bi mogao da izgleda obavezni vojni rok u Srbiji ukoliko bude doneta odluka o njegovom vraćanju, iako je jasno da postoji mnogo prepreka na realizaciji ove ideje.

Foto: Ministartsvo odbrane Srbije

 

1. Koliko bi trajao vojni rok?

U trenutku kada je suspendovano obavezno služenje vojnog roka, 2011. godine, on je trajao šest meseci. I tako je i dan danas propisano u zakonu.

Prethodnih godina čule su se razne verzije, ali prema poslednjoj, najnovijoj, vojni rok bi trajao četiri meseca, odnosno kako je istakao ministar Vučević “ne duže od četiri meseca”.

- Ne možemo da očekujemo da će ne znam neki roboti da dođu pa da brane Srbiju. Vraćanje obaveznog služenja vojnog roka nije priprema za rat, već je to priprema da se sačuva država i da imamo generacije koje znaju da brane svoju državu - rekao je Vučević.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, smatra da je četiri meseca veoma kratak period za služenje vojnog roka.

- Praktično za to vreme možete tek da se naviknete na uniformu. Po meni bez najmanje devet meseci obuke i ne možete da napravite od regruta vojnika i rezervistu.

Kako kaže, za četiri meseca regruti mogu da prođu samo osnovnu pešadijsku obuku.

- Oni će tokom obuke naučiti da rukuju oružjem i imati osnovnu taktičku obučenost. Ako hoćete artiljerca ili tenkistu potrebna je dodatna obuka - rekao je Dragišić.

2. Kako bi izgledala obuka regruta?

Kako se moglo čuti poslednjih dana, predloženo je da obuka bude iz dva dela - teorijska i praktična. Teorija bi obuhvatala osnove vojne taktike i tehnike, vojno pravo, prvu pomoć i samozaštitu, atomsko, biološko, hemijsku odbranu.

Tokom praktične obuke regruti bi naučili kako se rastavlja i sastavlja oružje, gađa iz različitog pešadijskog naoružanja, prošli bi i borbu bez oružja i samoodbranu, kretanje i maskiranje na bojištu, kopanje rovova i izgradnju zaklona, preživljavanje u prirodi, prelaženje prepreka (voda, minsko polje...), a u zavisnosti od potreba vojske mogla bi biti sprovedena i dodatna specijalistička obuka.

Naravno, podrazumeva se razvoj fizičke kondicije i izdržljivosti.

3. Za koga bi bio obavezan vojni rok

Jedno od glavnih pitanja je od kog godišta će početi regrutacija za obavezno služenje vojnog roka, odnosno ko će sve biti obavezan da ide u vojsku. Po sadašnjem zakonu to su svi do 27 godina starosti, mada je bilo moguće odlaganje do 30. godine života. Da li će granica biti na 27 ili 30 godina, sigurno će se raspravljati

- Tu je i pitanje retroaktivnosti pošto Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi nije ukinut nego samo prekinut. Ako neko ima 27 godina, a do 27. godine je obavezno služenje vojske, da li taj neko mora u vojsku ako vojska nije bila obavezna kada je, recimo, imao 18 godina. To je složeno pravno pitanje - smatra Zoran Dragišić.

On je stava da oni koji nisu služili vojsku ni civilno, a sada imaju više od 27 godina, verovatno neće oblačiti uniformu.

- Vojničke dužnosti su prilično fizički zahtevne tako da je teško očekivati da neko ko ima 35-36 godina podjednako vežba sa nekim ko ima 20 ili 21 godinu.

On ukazuje i na podatak da veliki broj ljudi u Srbiji ima dvojno državljanstvo.

- Pitanje je i na koliko regruta Srbija može da računa. Ako uzmemo u obzir da jednu generaciju čini oko 60.000 ljudi, da su polovina žene, da od tih 30.000 treba odbiti one koji zdravstveno nisu sposobni da služe vojni rok, ali i da ima onih sa dvojnim državljanstvom i to države u kojoj vojska nije obavezna.

4. Gde bi i kako bi bili smešteni regruti?

Za sada još nije obelodanjeno da li bi regruti, ukoliko postoje uslovi, vojni rok služili u svom gradu ili bi kao u vreme bivše Jugoslavije bili “razbacani po celoj zemlji”. Ono što je sigurno jeste da postoje ozbiljni logistički problemi, da treba srediti objekte i kasarne u kojima će biti regruti, ali i da je potrebno odvojiti regrute od profesionalne vojske i odrediti oficire koji će vršiti obuku.

- Ne želimo da vratimo vreme u sedamdesete, osamdesete ili devedesete, nego da ti momci, budući vojnici, imaju najbolje moguće uslove za život u kasarnama. Mi ćemo tu infrastrukturu prilagoditi savremenim uslovima života. Moramo voditi računa o broju vojnika u spavaonama, tuširanjima, internetu, obrocima. Neće to biti hotel, nego kasarna, ali ta kasarna će biti u skladu sa savremenim životom i potrebama mladih ljudi - rekao je nedavno ministar Miloš Vučević.

Foto: printscreen

5. Da li bi bilo plata i slobodnih vikenda?

Prema sadašnjem zakonu, na osnovu kojeg je suspendovan obavezan šestomesečni vojni rok, regrutima je bilo odobreno deset dana odsustva. Međutim, kako je nedavno rekao ministar Vučević, sada se razmišlja o dve varijante: da regruti svakog vikenda budu slobodni, pa da se u ponedeljak vrate u kasarne, ili da to bude svakog drugog vikenda

akođe, za sada nadležni još nisu obelodanili konkretno da li će regruti primati nadoknadu za vreme služenja obaveznog vojnog roka i kolika bi ona iznosila.

Vojnici koji dobrovoljno služe vojni rok primaju mesečne naknade, trenutno oko 46.000 dinara, uz vojno zdravstveno osiguranje, putne troškove, smeštaj, ishranu i odeću. Pored toga, postoji i mogućnost da se nakon dobrovoljnog služenja vojnog roka zaposle kao profesionalni vojnici.

6. Da li će biti civilnog služenja vojske?

Jedna od najvećih dilema je kako će izgledati i koliko trajati obavezan vojni rok za one koji izraze “prigovor savesti”, odnosno ne žele da služe pod oružjem, što im apsolutno dopušta Ustav Srbije.

- Lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja. Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje, u skladu sa zakonom - stoji u članu 45. Ustava Srbije.

Dok nije ukinut obavezan vojni rok 2011. godine, veliki broj regruta je koristio “prigovor savesti” te se opredeljivao za civilno služenje vojske u bolnicama, domovima zdravlja, gerontološkim centrima, pozorištima i drugim zdravstvenim i obrazovno-kulturnim ustanovama.

Prigovor savesti nije za život u kasarni

Međutim, prema najavama nadležnih ovo više neće biti moguće, bar ne u tadašnjem obliku.

- Naravno, da vidimo i ove što će se pozivati na prigovor savesti. Ja sam tu vrlo otvoren i ne mislim da treba one koji će da nekada opravdano, a nekad neopravdano da se pozovu na prigovor savesti, idu u obdanište pa da nam se sklone iz vojne obaveze. To nije suština. Ako imate pravo da istaknete prigovor savesti, to je za nošenje oružja, to nije za život u kasarnskim uslovima - rekao je Vučević.

Dakle, kako se moglo nezvanično čuti, oni koji bi izrazili “prigovor savesti” takođe bi kao i svi drugi bili raspoređeni po kasarnama, samo ne bi imali dodir sa oružjem.

Kako je rekao Vučević, “postoji takozvana treća misija vojske, a to je pomoć civilnim organima”, bilo da je reč o snežnim nanosima, poplavama, požarima...

I ono što je ministar otvoreno rekao, zalaže se da svi koji budu služili bez oružja imaju duplo duži vojni rok, dakle umesto četiri - osam meseci!

Kazna od novčane do 12 godina zatvora

Za neodazivanje na služenje vojnog roka predviđene su i sankcije. Kako piše u Krivičnom zakoniku “onaj ko se bez opravdanog razloga ne odazove pozivu za izvršenje obaveze služenja vojnog roka ili izbegava prijem poziva za izvršenje te obaveze, biće kažnjen novčano ili do jedne godine u zatvoru.

Svaki sledeći stav vuče sa sobom ozbiljnije kazne. Izbegavanje obaveze sakrivanjem može da odvede nekoga na izdržavanje trogodišnje zatvorske kazne, a napuštanje zemlje da bi se izbegla vojna obaveza bi po povratku donela do osam godina u zatvoru.

Najzad, podsticanje više ljudi da izbegnu obavezu, može da bude sankcionisano sa 12 godina iza rešetaka. Olakšavajuća je okolnost da svako ko je izbegavao obavezu, a naknadno se prijavi nadležnim organima, može i da izbegne kaznu

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.