Sve češća pojava! Impulsivna kupovina je problem novog doba - stručnjaci savetuju kako da se izvučete na vreme

Umesto da štede, mladi ljudi danas sve više novaca troše na ptovanja i markiranu odeću, a taj trending novog doba stručnjaci nazivaju i “doom spending” ili potrošnja u očaju.

"Doom spending" jeste situacija u kojoj ljudi troše kako bi umanjili stres prouzrokovan setom zbg budućnosti. Naime, mladi ljudi veći deo dana provode "na mreži" i imaju osećaj da primaju samo loše vesti.

Bivša bankarka i viša predavačica finansija na King’s Business School, ocenila je ovaj trend kao "nezdrav i fatalistički" jer, pre svega, mladi ljudi svoje negativne emocije pretvaraju u jako loše potrošačke navike. 

Kada je reč o Americi, istraživanje je pokazalo da čak 96% građana oseća zabrinutost zbog trenutne ekonomske situacije, a čak četvrtina svoju zabrinutost leči prekomernim trošenjem, pokazala je anketa Intuit Credit Karma među više od 1.000 Amerikanaca iz novembra 2023.

Ovaj fenomen nije karakterističan samo za Ameriku. Stefania Troncoso Fernandez (28), inače novinarka iz Kolumbije, koja još uvek živi u roditeljskom domu, izjavila je jednom prilikom za CNBC Make It da je uspela da prevaziđe potrošnju u očaju, ali da joj trenutna ekonomska situacija umnogome otežavaju štednju. 

- Znam da su cene hrane sve više svakog dana, i u našem domu ne možemo sebi priuštiti da jedemo kao pre možda godinu dana jer su stvari postale skuplje -  rekla je ona.

Priznaje da je prošle godine velike količine novca trošila na putovanja i garderobu, dok je manje zarađivala nego sada, samo kako bi ublažila očaj zbog nemogućnosti da priušti kupovinu kuće. 

Fernandez je dodala da nije jedina u potrošnji u očaju.

- Nisam sama. To se dešava i u mom krugu - objasnila je.

Prema CNBC-ovoj međunarodnoj anketi o finansijskoj sigurnosti, smatra se da samo 36,5% radno sposobnih ljudi širom sveta osećaju da su finansijski uspešniji od svojih roditelja, dok 42,8% smatra da je u gorem položaju.

- Generacija koja sada odrasta je prva generacija koja će biti siromašnija od svojih roditelja u vrlo dugom vremenskom periodu. Postoji osećaj da možda nikada nećete moći da postignete ono što su vaši roditelji postigli – rekla je Bekstrom .

Kao rezultat toga, potrošnja u očaju stvara iluziju kontrole u svetu koji deluje van kontrole, prema rečima Bekstromove.

- Ali, ono što se zapravo dešava je da vam daje manje kontrole u budućnosti, jer ako uštedite taj novac umesto toga i investirate ga, mogli biste zapravo da kupite kuću –  rekla je.

Kao rešenje problema, preporučuje se korišćenje opipljivijih transakcija, jer će to naterati ljude da više puta razmisle o potrošnji u očaju, rekla e Samantha Rosenberg, suosnivačica i COO platforme za izgradnju bogatstva Belong, za CNBC Make It.

Kreditne kartice i "online" kupovina umnogome pogoršavaju problem potrošnje u očaju. Sa druge strane, gledanje artikala uživo može zaustaviti impulsivnu potrošnju. 

- Dodatne tačke odluka poput biranja prodavnice, putovanja do nje, procene stavke uživo i stajanja u redu za kupovinu pomoći će vam da usporite i kritički razmislite o svojim kupovinama - rekla je.

Ukoliko ipak odlučite da plaćate karticom, savetuje se da ostavite uključena bankarska obaveštenja na telefonu, jer to stvara “dodatni osećaj bola” u trenutku odobrenja transakcija.

Rizik od bezumnog trošenja povećavaju beskontaktne metode plaćanja poput "Apple Pay" i "Google Pay".

- Zaobilaze emocije povezane sa procesom donošenja odluke o kupovini. Takođe eliminišu bol predaje novca -  dodala je Rosenberg.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.